Ko je Branimir Jovanović, naučnik koji više od četiri decenije izučava delo genijalnog Nikole Tesle? Šta su istine a šta zablude kad je reč o izumitelju iz Smiljana, nesuđenom diplomcu Visoke tehničke škole iz Graca? Da li smo svesni koliko je važno pitanje transfera znanja, uvida i ideja koje je Tesla prikupio tokom života i uticaja tih ideja na organizaciju istinski održivog društva u budućnosti? Koliko nas danas opominje Teslnina rečenica – ova civilizacija vodi ka udobnosti, bezbednosti, ali ne vodi u pravcu istinske kulture?!
Samo pravi, veliki zaljubljenici posvete svoj profesionalni život jednoj temi, ređe jednoj ličnosti. Branimir Jovanović (65) pripada toj feli naučnika koji je sva svoja interesovanja usmerio prema jednom čoveku, jednoj istorijskoj ličnosti – Nikoli Tesli.
Teško je odrediti kada se to dogodilo, kada je Branimira prvi put privukao rad izumitelja iz Smiljana, nesuđenog diplomca Visoke tehničke škole iz Graca, ali maglovito mu je u sećanju da je tokom osnovne škole jednom bio u poseti Muzeju Nikole Tesle:
“Kada je to tačno bilo ne znam, ali jasno se sećam kako sam počeo da radim u Muzeju. Bilo je to u leto 1977, bio sam tada na trećoj godini studija na Mašinskom fakultetu. Vraćao sam se sa bazena na Tašmajdanu, u šortsu i majici, sa japankama na nogama i neuredne kose i blizu zgrade u kojoj sam stanovao sreo sam druga sa fakulteta koji mi je rekao da ide u Muzej na razgovor za posao demonstratora. Pozvao me je da mu pravim društvo i na moju primedbu da nisam obučen kako treba, rekao da nije važno jer tamo nema sada posete i kustos je prijateljica njegovih roditelja pa se neće ljutiti. Živo se sećam i danas kosog sunčevog svetla koja pada na elegantna Muzejska vrata, i mirisa muzejskih artefakata kada smo ušli unutra. Iznanadio sam se kada mi je drug, usred razgovora za posao, predložio da ja krenem da radim umesto njega mesec dana a da će me on zameniti kasnije. Zgrada Muzeja je bila udaljena samo deset minuta pešice od stana u kome sam živeo sa roditeljima, plata je bila pristojna i rado sam pristao. Iz nekih razloga moj drug se nikad nije pozvao na naš dogovor, ostavio me je da radim i dalje i taj mesec dana rada na zameni pretvorio se u jednu životnu karijeru.”
Rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu Sveti Sava, XIV beogradsku gimnaziju i Mašinski fakultet, Branimir je sa roditeljima živeo u Krunskoj ulici (tadašnja Proleterskih brigada), tako da je dobar deo mladosti proveo u srcu Vračara.Magistrirao je na Zagrebačkom filozofskom fakultetu istoriju i filozofiju nauke 1987. a doktorirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu nešto kasnije. Sve njegove teme, diplomska, magistarska i doktorska, bile su vezane za delo Nikole Tesle.
Posmatranje Tesle u kontekstu pravoslavne gnoseologije postala je moja najveća fascinacija. Jer tada čoveka ne fascinira samo Teslina lična genijalnost, već i genijalnost u njegovoj porodici u kojoj su takvi bili i majka i ujak i deda i brat i ko zna još koji član njegove porodice.
U Muzej je došao te 1977. godine kada je kao student počeo da radi na mestu demonstratora, i tu je, sa izvesnim prekidima, ostao do danas. Prošao je sva mesta od demonstratora, arhiviste, kustosa, višeg kustosa do direktora Muzeja. Danas, na funkciji pomoćnika direktora. Oženjen je, otac Adele, Sofije i Pavla i deda Rastka, Miše i Vanje.
Sagovornik CORD-a je objavito više desetina naučnih radova, knjiga i studija, ali svakako treba izdvojiti monografiju koja je 2001. u ćiriličnom izdanju objavljena pod nazivom ’Tesla – duh, delo, vizija’, a u latiničnoj verziji i u izdanju Vulkana ponovo objavljena 2014. pod nazivom ’Teslin čudesni svet’. Knjiga je prevedena na engleski i kineski jezik i predstavlja sintezu njegovih višedecenijskih istraživanja Tesline ličnosti i dela.
Kada govori o svom vaspitanju koje je poneo iz kuće, Branimir kaže da je bilo tradicionalno:
“Moji roditelji su imali skromno, srednjoškolsko obrazovanje i na mene i brata su preneli ideale života u tadašnjoj Jugoslaviji, koji su se ogledali u čuvenoj rečenici: Sine, završi fakultet, zaposli se i budi čovek. Otac je bio službenik na Železnici a majka domaćica. Sistem vrednosti koji je negovan u mojoj porodici, bio je jednostavan. Treba živeti časno i pošteno, od svog znanja i rada. Majka nam je uvek govorila – deco budite dobri. Ja sam relativno brzo intelektualno nadrastao roditelje i na moje provokativno pitanje – mama, šta znači biti dobar – nisam najčešće dobijao odgovor rečima. Majka je to primerom pokazivala. Živela je posvećeno, za porodicu i decu. Osnov egzistencije je bila očeva plata. Ulazak televizora u kuću bila je revolucija, a relativno kasno otac je uspeo da kupi auto. Prvo ruski zaporožac a zatim bubu koja se proizvodila u Sarajevu. To je bio vrh porodičnih ambicija u materijalnom smislu.”
Kada počinje Branimirovo ozbiljno interesovanje za NikoluTeslu?
Treba znati da je na Mašinskom fakultetu diplomirao na smeru za aero kosmo tehniku i trebalo je da se posveti poslu vazduhoplovnog inženjera. Mogućnosti su bile brojne. Inženjeri u toj struci su bili traženi u fabrici aviona u Mostaru, u Pančevu, u Vojno tehničkom institutu … Ali:
“Otvorila se i jedna druga mogućnost u samom Muzeju. Naime, sekretar Muzeja je odlazila u penziju i upraznilo se jedno radno mesto. Ja sam imao jake sklonosti prema istoriji, umetnosti i filozofiji i rekao sam roditeljima da bih želeo privremeno da se zaposlim u Muzeju dok ne nađem posao u struci. Interesovalo me je da nastavim istraživanje Teslinog rada u mašinstvu koje sam tek bio započeo izradom diplomskog rada o njegovim doprinosima vazduhoplovstvu.To je bilo vreme neposredno posle Titove smrti, došlo je do smene direktora i na čelo je došao profesor Elektrotehničkog fakulteta u honorarnom statusu, koji nije imao previše vremena da se posveti programima rada Muzeja. Atmosfera je bila opuštena, radno vreme nije bilo strogo i pamtim tih prvih nekoliko godina rada u Muzeju sa velikim zadovoljstvom.”
Moj zaključak je da je pitanje genijalnosti bilo usko vezano za pitanje karaktera, vaspitanja, sistema vrednosti, pogleda na svet. Teslina ’predviđanja’ budućnosti zapravo su se zasnivala na ispitivanju trendova određenih socijalnih pojava. Metod koji je koristio objasnio je u svojoj čuvenoj tehnološko filozofskoj studiji, objavljenoj 1900. godine pod naslovom ’Problem povećanja ljudske energije’
Dan bi mu počeo tko što bi ušao u Arhivu Muzeja, odabrao jednu od šest stotina kutija sa originalnom Teslimom građom – njegovim pismima ili beleškama naučnog rada – i dan proveo u društvu velikog genija. Osećao se kao dete u poslastičarnici. Ali, posle nekoliko godina shvatio je da većinu stvari koje je pročitao nije uspeo da zapamti. I tada je počeo da vodi sistematske beleške, da pravi svojevrsnu mapu puta kroz Teslinu arhivu:
“U to vreme sam prvi put čuo od jednog američkog profesora koji je došao u posetu Muzeju, da u svetu postoji naučna disciplina koje se zove istorija nauke i da bi trebalo da se sa tom disciplinom bolje upoznam ukoliko želim da svoja istraživanja postavim na solidne naučne temelje. Posle kraćeg raspitivanja, saznao sam da je u tadašnjoj Jugoslaviji jedino Filozofski fakultet u Zagrebu organizovao postdiplomske studije iz istorije i filozofije nauke i to na Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku. Godine 1985. upisao sam se na prvi semestar tih studija sa idejom da na kraju uradim magistarski rad vezan za Teslina istraživanja. Tu godinu uzimam kao početak mog ozbiljnog bavljenja Teslom.”
Ali, fascinacija Nikolom Teslom počela je u studentskim danima kada je Branimir radio kao demonstrator u Muzeju. Njegov posao je bio vezan za izložbu i u početku nije imao pristup u prostorije na spratu gde su bili biblioteka i arhiva. Kako je vreme proticalo i kako je sticao poverenje ljudi koji su vodili Muzej, bilo mu je dozvoljeno da povremeno boravi u muzejskoj biblioteci i da koristi literaturu kako bi proširio svoje znanje koje se odnosilo na posao demonstratora. Formalno, biblioteka je bila otvorena za posetioce ali vrlo retko je bila korišćena:
“Kada sam saznao da se u arhivi čuva više od 150 hiljada originalnih dokumenata, nikako mi nije bilo jasno kako to da najumnije glave Srbije (Jugosavije) ne sede u biblioteci i ne koriste bogatu građu koju Muzej čuva. To je bila moja prva fascinacija. Kasnije, kada sam se zaposlio za stalno i kada sam počeo ozbiljan naučno istraživački rad, fascinirala me je činjenica da je čovek koji je uživao glas genija sa neverovatnim pamćenjem, kome nisu bili potrebni papir i olovka da sprovede u delo svoje zamisli, čuvao i najbeznačajnije papire vezane za svoj život i rad. Ali svakako najveća fascinacija je vezana ne za njegovo delo već za njegovu ličnost.”
U Srbiji postoji svest o veličini Tesle. Verovatno nema zemlje u svetu u kojoj se Tesla toliko veliča i slavi. Ali, u Srbiji je svest o Teslinom značaju na veoma niskom nivou. Na žalost, ta svest ne postoji u dovoljnoj meri ni kod onih koji kreiraju našu nauku, kulturu, obrazovanje.
Doktorska disertacija Branimira Jovanovića bila je posvećena metodologiji Teslinog istraživačkog rada. Smatrao je da, ukoliko postoji nešto važno što postoji u toj metodi, to bi vredelo istražiti i ta saznanja preneti dalje. Na postdiplomskim studijama bio je podstican da tokom istraživanja naučnih ideja koje su se odigrale u prošlosti, sve njih osvetljava sa što je više mogućih pozicija. Ne samo sa pozicija matične struke već i sa pozicija istorije, sociologije, filozofije itd:
“Kada sam u razradi teze došao do tačke da je trebalo detaljnije objasniti Teslinu specifičnu kreativnost, suočio sam se sa, po mom mišljenju, neubedljivim naučnim teorijama koje nikako nisu zadovoljavale kriterijume elementarnog razumevanja i tumačenja ovog specifičnog aspekta Tesline ličnosti. Naša materijalistički orijentisana nauka nikako nije raspolagala finim alatima za razumevanje duhovnih pojava. Moja kontekstualna analiza istraživanja Tesline metode do tada se završavala na uticaju britanskih i američkih naučnika, ali sada sam po savetu mentora počeo Teslinu metodu da posmatram u kontekstu duhovne istorije njegove porodice i porodičnog nasleđa i vaspitanja.
Shvatio sam da je razumevanje ne samo Tesline metode, već i njegove celokupne ličnosti, nepotpuno bez ove vrste uvida. Posmatranje Tesle u kontekstu pravoslavne gnoseologije postala je moja najveća fascinacija. Jer tada čoveka ne fascinira samo Teslina lična genijalnost već i genijalnost u njegovoj porodici u kojoj su takvi bili i majka i ujak i deda i brat i ko zna još koji član njegove porodice. Moj zaključak je da je pitanje genijalnosti bilo usko vezano za pitanje karaktera, vaspitanja, sistema vrednosti, pogleda na svet. Ono što je najlepše u svemu bilo je to što su se prilikom tog perioda moji uvidi i stepen razumevanja sopstvene ličnosti, kao i ličnosti porodice i prijatelja i kolega, veoma unapredili.
Šta je najteže razumeti kad je rečo Teslnim otkrićima?Zbog čega postoji izvesna mistifikacija kada su u pitanju Teslina otkrića? Najbliže istini je da je i sam genije delimično doprineo tome, naročito pred kraj života. Tada je izneo neverovatne tvrdnje da je otkrio nove izvore energije i mogućnost potpunog rešenja energetskih potreba čovečanstva. Ove njegove izjave bile su osnov za čitav niz zloupotreba posle njegove smrti, kada su mu pripisivana otkrića mašina za korišćenje “slobodne energije”, over unitymašina (uređaja koji daju više energije nego što uzimaju) i slično:
“Posle svih uvida i istraživanja njegove celokupne dokumentacije, za mene su ostale tri mogućnosti kao objašnjenje ovih njegovih izjava: prva, da je Tesla koliko god bio genijalan, bio u zabludi kada su u pitanju određeni njegovi stavovi i navodna otkrića, što ne bi bilo neobično jer su mnogi veliki ljudi u prošlosti imali pogrešna viđenja o određenim pojavama; druga je da je iz nekog razloga, možda u pokušaju da nađe sponzore za svoja istraživanja, namerno formulisao svoja otkrića na način koji se senzacionalno mogao tumačiti; i treća i najuzbudljivija mogućnost je da je on zaista došao do nekih uvida koja su za našu današnju nauku ostala skrivena. Za temeljan odgovor na ova pitanja potrebna su sredstva, vreme i tim posvećenih multidisciplinarnih istraživača.’’
Tesla je najveći komunikacioni kanal sa svetom koji Srbija nedovoljno koristi. Kada je u pitanju kultura, a ne samo nauka, ne postoji ličnost u našoj istoriji, pa i u sadašnjosti, koja poseduje takav komunikacioni potencijal.
Mnogi su spremni, diveći se Tesninim dostignućima u oblasti fizike, da kažu kako je Tesla predvideo budućnost. Kako je moguće laiku, stanovniku planete Zemlje objasniti u čemu je to i kako Tesla predvideo budućnost? Gospodin Jovanović na to odgovara:
“Teslina ’predviđanja’ budućnosti zapravo su se zasnivala na ispitivanju trendova određenih socijalnih pojava. Metod koji je koristio objasnio je u svojoj čuvenoj tehnološko filozofskoj studiji, objavljenoj 1900. godine pod naslovom ’Problem povećanja ljudske energije’. Tesla je bio pionir onoga što se danas zove socijalna fizika ili ’big data analyzis’. Svaki dan je posećivao Njujoršku centralnu biblioteku i na svim važnijim jezicima (engleski, nemački, francuski, italijanski) pratio, ili bolje reći ’skenirao’informacije koje su ga zanimale. Ne treba zaboraviti da je bio obdaren sposobnošću neobičnog pamćenja i da je kao genijalan, što znači da je mogao da procesira veliki broj podataka u kratkom vremenskom periodu i da na taj način posmatra socijalne pojave sa aspekta analize sila koje na njih deluju i posebno sa aspekta inercije. U očima neupućenih to je izgledalo gotovo mistično.”
Mnogi su danas spremni da tumače Tesline specijalne, iliti natrpirodne moći. Na takva tumačenja, Branimir Jovanović gleda kao na jedan socijalni i psihološki fenomen. Sa pojavom inerneta Tesla postaje fenomen pop kulture, vrsta strip – junaka kome su se lako mogle pripisati fantastične osobine. U osnovi ovoga leže mnoge pojave – od prikrivene želje pojedinaca za senzacionalizmom i koristoljubljem do podsvesne želje običnog čoveka za nekom mitskom ličnošću, koja na neverovatan način koji oduševljava, herojski, rešava naše nagomilane probleme.
Kada je došao u Muzej, gospodin Jovanović je kao mlad čovek bio svestan činjenice da je to bilo vereme socijalizma Josipa Briza Tita u kome se o Nikoli Tesni nije mnogo govorilo. Imamo li mi u Srbiji danas svest o veličini i značaju Nikole Tesle:
“U Srbiji postoji svest o veličini Tesle. Verovatno nema zemlje u svetu u kojoj se Tesla toliko veliča i slavi. Ali, u Srbiji je svest o Teslinom značaju na veoma niskom nivou. Na žalost, ta svest ne postoji u dovoljnoj meri ni kod onih koji kreiraju našu nauku, kulturu, obrazovanje. Tesla je najveći komunikacioni kanal sa svetom koji Srbija nedovoljno koristi. Kada je u pitanju kultura, a ne samo nauka, ne postoji ličnost u našoj istoriji, pa i u sadašnjosti, koja poseduje takav komunikacioni potencijal.”
Postoji jedna ključna Teslina ideja koja je vezana za rešenje ’antropološkog’pitanja dijaloga duhovnih i naučnih elita ove civilizacije. Tesla je to definisao kao rešenje duhovnih i moralnih problema čovečanstva, kao protivteg njenim materijalističkim težnjama.
Ova civilizacija vodi ka udobnosti, bezbednosti, ali ne vodi u pravcu istinske kulture – da citiramo Nikolu Teslu. Danas u svetu malo ko pominje ovu Teslinu opominjuću misao. S druge strane, mnogi zainteresovani dokazuju kako bi Tesla sigurno bio više slavljen u svetu i da bi bolje prošao za života da nije u Ameriku došao iz balkanske provincije:
“Svakako bi to bio slučaj naročito da je Tesla poreklom iz anglo saksonskog sveta, koji poseduje mogućnosti za kulturni marketing kakve Srbija ne poseduje. Ali, to nije najvažnije pitanje. Važnije je pitanje transfera znanja, uvida i ideja koje je Tesla prikupio tokom života, na nove generacije i uticaja tih ideja na organizaciju istinski održivog društva u budućnosti.
Postoji jedna ključna Teslina ideja u ovom smislu koju bih želeo da istaknem za kraj ovog razgovora. Ta ideja je vezana za rešenje ’antropološkog’pitanja dijaloga duhovnih i naučnih elita ove civilizacije. Tesla je to definisao kao rešenje duhovnih i moralnih problema čovečanstva, kao protivteg njenim materijalističkim težnjama. Ono je glavni uslov istinske održivosti i može se ostvariti kroz razvoj istinske kulture i istinskog obrazovanje. Kulture koja nije poistovećena samo sa umetnošću i kojoj treba vratiti drevni smisao “posvećenog negovanja i” obrazovanje u kome se ne neguju samo veštine za rešenje materijalnih problema veći one za razvoj ličnosti i usavršavanje karaktera.”
