Sledeće godine Europa Nostra će proslaviti 60. godišnjicu našeg zajedničkog delovanja na promovisanju naše zajedničke misije. Vremenom je glas Europa Nostra postao veoma uticajan i veoma poštovan. Većina ljudi i predstavnika vlasti nastoji da ih Europa Nostra pohvali i čestita im, a ne da ih kritikuje zbog pogrešnih politika i koraka koji su štetni za naše kulturno ili prirodno nasleđe – Sneška Quaedvlieg Mihailović
Ukazom predsednika Francuske Emanuela Makrona orden Legije časti u rangu viteza našao se nedavno i na grudima Sneške Quaedvlieg Mihailović. Time je odato priznanje njenom višedecenijskom angažmanu „u službi evropskih integracija kroz kulturu“. „Sa vama, draga Sneška, Sena nikad nije bila tako blizu Savi i Dunavu. Vaš životni put je put jedne ubeđene Evropljanke“, rekao je ambasador Francuske Pjer Košar uručujući joj veliko priznanje.
Rođena Beograđanka, gospođa Quaedvlieg Mihailović priča da je odrasla uz uspavanke koje joj je, na francuskom jeziku, pevala majka Radmila (rođena Petronijević). Veza Mihailovića i Francuske počela je još u vreme kada je deda sagovornice CorD magazina kao srednjoškolac iz ratom zahvaćene Srbije 1914. evakuisan u Francusku, odakle se vratio kao advokat. U Francusku mnogo godina kasnije stiže i Sneška Mihailović da, po završetku studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, specijalizira evropsko pravo i politiku u Nansiju. Sudbonosni susret sa jednim Holanđaninom odvešće je dalje u Hag, gde će se, osim porodici, sinu i ćerki, strastveno posvetiti i radu u Europa Nostri. Za tu organizaciju civilnog društva kaže da je „divan evropski multikulturalni prostor bez granica koji je – na izvestan način – zauzeo mesto Jugoslavije u njenoj duši“.
Sneška Quaedvlieg Mihailović se seća da je njen prvi zadatak u Europa Nostri bio da napiše rezoluciju osuđujući bombardovanje Dubrovnika. Pre četiri godine je, na poziv francuskog predsednika Makrona, učestvovala u radnoj grupi koja je bila zadužena za definisanje kulturne dimenzije evropskog projekta. Pre tri godine je u ime Europa Nostra podigla glas protiv ugrožavanja Beogradske tvrđave, a prošle godine je ta organizacija stavila manastir Visoke Dečane na spisak sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi.
Krajem oktobra primili ste Legiju časti, veliko francusko priznanje kojim se odaje počast vašoj posvećenosti evropskim vrednostima i negovanju kulture kao jednoj od temeljnih vrednosti. Šta Vam to priznanje znači ?
To priznanje sam, naravno, primila sa velikim ponosom, kao i sa dubokom poniznošću. To je velika čast, ali i ogromna odgovornost. Posebno sam sretna što sam Legiju časti dobila baš od predsednika Makrona, kog izuzetno cenim i koga sam imala čast i veliko zadovoljstvo da nekoliko puta sretnem i lično. Predsednik Makron je snažan zagovornik kulture i kulturne baštine i u Francuskoj i u Evropi. Njegov prvi veliki govor o Evropi je bio u septembru 2017. u Atini kada je, sa pogledom na Akropolj, veoma nadahnuto govorio o našoj zajedničkoj kulturnoj baštini kao nečemu što predstavlja fundament čitavog procesa evropske integracije. Pet godina kasnije moto francuskog predsedavanja EU bio je „Relance, Puissance, Appartenance“ (Obnova, Sila, Pripadnost). Pojam „appartenance“ ili u prevodu „osećaj pripadnosti“ upravo zahteva znatno veće ulaganje u kulturu, kulturnu baštinu i obrazovanje kao najvažnije poluge za jačanje osećanja povezanosti građana sa širom evropskom zajednicom.
Verujem u lepotu i bogatstvo višestrukih identiteta. Ponosna sam rođena Beograđanka, iz jednog od velikih gradova u evropskoj istoriji. Odrastala sam u zemlji koja više ne postoji – Jugoslaviji, ali će nasleđe i sećanje na moju jugoslovensku mladost uvek biti deo mene
Ovu Legiju časti doživljavam kao priznanje za svoj životni angažman za kulturno nasleđe i Evropu, i to u okviru vodeće evropske organizacije građanskog društva Europa Nostra, pritom razvijajući blisku saradnju sa francuskim organizacijama, i javnim i privatnim, koje su aktivne u oblasti kulturnog nasleđa. To potvrđuje da Francuska, kao vodeća zemlja EU, pridaje veliki značaj ovim vrednostima. S obzirom na moju ljubav prema francuskom jeziku i kulturi, i to od najranije mladosti, dobijanje tako visokog priznanja od Francuske mi mnogo znači.
Više od 30 godina posvećeni ste radu u organizaciji Evropa Nostra za koju se kaže da je „evropski glas civilnog društva posvećenog kulturnom nasleđu“. Duže od dve decenije generalna sekretarka organizacije. Verujete li, generalno uzev, u snagu glasa građana? Kolika je moć Europa Nostra?
Svim srcem verujem u moć građana i organizacija građanskog društva da menjaju sve(t) i da uspešno brane zajedničke ciljeve i javni interes. Zajedno smo uvek jači i bolji. Zato sam čitav svoj život posvetila izgradnji mostova između ljudi, organizacija, kultura, zajednica, zemalja. Kada smo podeljeni, slabi smo, a kada se ujedinimo, postajemo snažniji i samim tim uticajniji. Širom Evrope sam upoznala mnogo primera uspešnih kampanja koje vode vizionari i velikodušni ljudi, uz svesrdnu podršku kreativnih i efikasnih organizacija građanskog društva, i udruženja i fondacija.
Najveća dostignuća u pogledu očuvanja kulturnog nasleđa obično su ostvarena upravo zahvaljujući organizacijama građanskog društva koje su pokretale akcije, a potom su ih prihvatale i podržale vlasti na svim nivoima. Moć Europa Nostre leži upravo u „snazi pozitivnih primera“ naših članova, partnera i mnogobrojnih pristalica. Sledeće godine slavićemo 60 godina zajedničkog delovanja na promovisanju naše zajedničke misije. Vremenom je glas Europa Nostra postao veoma uticajan i poštovan. Većina ljudi i vlasti nastoji da ih Europa Nostra pohvali i čestita im, a ne da budu kritikovani zbog pogrešnih politika i koraka koji su štetni za naše kulturno ili prirodno nasleđe.
Živimo u vremenu koje se često opisuje kao vreme u kome interesi pojedinca imaju prednost nad kolektivnim, u kome se živi za sadašnjost bez mnogo osvrtanja ka prošlosti. U tom kontekstu, iz ugla Europa Nostra, koliko je snažna svest o značaju čuvanja evropske kulturne baštine? U kojim zemljama je ugrožena, a gde se sa najviše pažnje o njoj stara i od koga to presudno zavisi?
U poslednjih 60 godina veoma je porasla svest javnosti o značaju kulturnog nasleđa, ne samo stručnjaka već i građana i lokalnih zajednica. I Europa Nostra je doprinela ovom ključnom procesu. Zajedno sa drugim evropskim mrežama koje su formirale tzv. Alijansu za evropsku baštinu, koja je osnovana 2011, u poslednjih 30 godina uspeli smo da kulturno nasleđe dobije veći značaj na političkoj agendi Evropske unije i drugih evropskih i međunarodnih organizacija. Evropska godina kulturnog nasleđa 2018. bila je posebno važna prekretnica. Ona se završila usvajanjem veoma ambicioznog dokumenta, Evropskog okvira za akciju za kulturno nasleđe, koji promoviše holistički pristup kulturnom nasleđu.
Izuzetno smo ponosni što su takve svetski poznate operske zvezde prihvatile da svoju slavu i ugled stave u službu promocije misije i dela Europa Nostra. Za nas su i Plasido Domingo i Sesilija Bartoli istinske personifikacije duha Europa Nostra
Reč je o pristupu orijentisanom ka budućnosti koji kulturno nasleđe ne tretira kao teret ili samo kao trošak već ga prepoznaje kao vitalni resurs za unapređenje kvaliteta života i životne okoline građana Evrope, istovremeno promovišući istinski održive oblike razvoja našeg društva i privrede. Naravno, još mnogo toga treba da se uradi, posebno danas kada se Evropa i svet suočava sa tako velikim izazovima: od opasnosti za zdravlje izazvane pandemijom do vanredne situacije izazvane klimatskih promenama. Ugrožavanje demokratije i vladavine prava takođe predstavljaju veliku opasnost po zaštitu kulturnog nasleđa. Moramo, naravno, pomenuti i brutalnu rusku agresiju u Ukrajini koja je usmerena i na razaranje objekata kulturnog nasleđa, što je pokrenulo veliki talas solidarnosti naših članica i Evropske unije.
Ovog leta delegacija Europa Nostra boravila je na Kosovu i Metohiji, obišli ste kompleks manastira Visoki Dečani, koji se od 2021. nalazi na listi Europa Nostre kao jedan od sedam najugroženijih lokaliteta evropske kulturne baštine. Vaša delegacija zaključila je posle obilaska da svi razlozi zbog kojih ste smatrali da su Dečani ugroženi važe i danas. Šta je najviše doprinelo takvom zaključku?
Europa Nostra je odlučila da manastir Visoki Dečani uvrsti na našu listu sedam najugroženijih spomenika i lokaliteta u Evropi za 2021. Ovaj program sprovodimo u saradnji sa našim partnerom Institutom Evropske investicione banke (EIBI). Pored bezbednosne situacije, kao i pravnih problema u vezi sa nesprovođenjem Odluke Ustavnog suda o vraćanju 24 hektara zemljišta manastiru, neposredni povod za stavljanje Visokih Dečana na našu listu bila je dodatna opasnost po manastir zbog predložene izgradnje međunarodnog puta (na relaciji Dečani–Plav) koji bi neminovno pojačao saobraćaj, uključujući teretna vozila, koji prolazi tik uz zidine manastira. U skladu sa našom uobičajenom procedurom, nakon uključivanja bilo kog lokaliteta na našu listu sedam najugroženijih, stručnjaci Europa Nostre i EIBI su posetili manastir Dečane i trenutno pripremaju sveobuhvatan izveštaj sa nalazima i preporukama.
Tokom ove posete razgovarali smo s predstavnicima međunarodne zajednice, uključujući komandanta Kfora, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, predsednikom opštine Dečani, kao i sa kosovskim ministrom odgovornim za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu i kosovskim ministrom za kulturu, omladinu i sport. Nakon naše posete i razgovora potvrdili smo da smatramo da su razlozi za uvrštavanje manastira Visoki Dečani na našu listu i dalje validni.
Od trenutka kada je prvi put objavljena zabrinutost za manastir Visoke Dečane, vaša organizacija se našla na meti kritika prištinske vlade. Ovog leta posetili ste i Prištinu, ali se čini da nije došlo do približavanja stavova po pitanju odnosa prema manastirskom kompleksu SPC?
Kosovske vlasti jesu kritikovale našu odluku da manastir Visoki Dečani uvrstimo na našu listu sedam najugroženijih. Mi smo saslušali njihove argumente i osvrnućemo se na njih u našem izveštaju. Ipak, nismo mogli da prihvatimo njihovo insistiranje da se manastir skine sa naše liste, a da se pre toga nije primetno poboljšala situacija. Nastavićemo da se bavimo slučajem ovog lokaliteta sve dok smatramo da je on ugrožen. Mi se, naravno, nadamo da će otvorena pitanja biti rešena u bliskoj budućnosti. Ako postoji dobra politička volja, ta otvorena pitanja se lako mogu rešiti.
Jeste li uspeli, kao organizacija ili lično, da uspostavite saradnju sa nekim u Srbiji, sa nadležnima za zaštitu kulturne baštine, sa Vladom, Ministarstvom kulture, SANU?
Uspostavili smo konstruktivan dijalog sa Republičkim Zavodom za zaštitu spomenika kulture: njegovom direktorkom i stručnjacima.
Velike su to emocije. I velika je to cast. Ali i ogromna odgovornost. Posebno sam ponosna sto sam Legiju Casti dobila bas od Predsednika Makrona koga izuzetno cenim i koga sam imala cast i veliko zadovoljstvo da nekoliko puta sretnem i licno
Čuli smo njihove stavove i osvrnućemo se i na njih u našem izveštaju. Želimo da nastavimo ovaj dijalog, a nadamo se i njegovom širenju na druge relevantne organe, od Vlade do Srpske akademije nauka i umetnosti.
Budući da poznajete evropske institucije, gde ste jedno vreme i radili, smatrate li da EU ima prostor da pomogne u vezi sa zaštitom manastira Visoki Dečani?
Svi međunarodni i evropski akteri, uključujući i Evropsku uniju, potpuno su svesni činjenice da je manastir Visoki Dečani već dugi niz godina talac političkih tenzija koje ne jenjavaju i nerešenog statusa Kosova. Svi bi želeli da vide izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka. Što se tiče EU, imali smo dobre i otvorene razgovore sa ambasadorom EU u Prištini i takođe sa Miroslavom Lajčakom u Briselu. Oni sa velikim interesovanjem očekuju da prouče naše preporuke. Čvrsto verujemo da EU može i treba da učini više kao posrednik i ključni međunarodni igrač u regionu kako bi svojim posredovanjem pomogla da se dođe do ohrabrujućeg napretka u preko potrebnom konstruktivnom dijalogu između svih zainteresovanih strana, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu i kosovske vlasti.
Ovo je prilika da se kaže da u radu Europa Nostra učestvuju i velika imena evropske kulture. Trenutno je predsednica Cecilija Bartoli, operska diva iz Italije. Možete li da kažete nešto o vašoj saradnji i prijateljstvu sa počasnim predsednikom, slavnim tenorom Plasidom Domingom?
– Izuzetno smo ponosni što su takve svetski poznate operske zvezde prihvatile da svoju slavu i ugled stave u službu promocije misije i dela Europa Nostre. Za nas su i Plasido Domingo i Cecilija Bartoli istinska personifikacija duha Europa Nostre. Oni pevaju kompozicije koje su naše kulturno nasleđe, i to u izuzetnim istorijskim operskim dvoranama, koncertnim salama ili lokalitetima vezanim za kulturno nasleđe. Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da radim 10 godina s maestrom Plasidom Domingom kao predsednikom Europa Nostre. Plasido Domingo je veliki umetnik, legenda, pravo čudo prirode. Pritom je on takođe divna i velikodušna osoba. Njegovo prisustvo svake godine na našim ceremonijama dodele evropskih nagrada za nasleđe širom Evrope uvek je ostavljalo snažan utisak na sve nas.
Čim on izađe na scenu, osećate posebne vibracije koje zrači taj pravi velikan i genijalni umetnik evropskog operskog pevanja. Bila sam takođe veoma srećna što sam za ovih 10 godina dva puta, 2014. i prošle godine, čula svog predsednika kako peva u mom rodnom Beogradu. Posle dva predsednička mandata Plasido Domingo je odlučio da preda baklju dostojnom mlađem nasledniku. Nismo mogli naći bolju osobu od fantastične Cecilije Bartoli da postane naša nova predsednica. Imenovana je prošlog maja i organizovali smo nezaboravno veče preuzimanja dužnosti 6. juna u Salcburgu nakon fantastičnog koncerta na koji je Cecilija Bartoli pozvala Plasida Dominga kao svog specijalnog gosta. Velika je to radost i privilegija promovisati ciljeve Europe Nostre pod njenim inspirativnim vođstvom.
Uz vaše ime i dva prezimena na sajtu Europa Nostre stoje oznake dve zemlje, Srbije i Holandije. Iz Srbije potičete, u Holandiji živi vaša porodica. Koliko vam je važno da se zna i jedno i drugo?
Verujem u lepotu i bogatstvo višestrukih identiteta. Ponosna sam što sam rođena u Beogradu, jednom od velikih istorijskih gradova Evrope. Odrastala sam u zemlji koja više ne postoji, Jugoslaviji, ali će nasleđe i sećanje na moju jugoslovensku mladost uvek biti deo mene. Ubeđena sam i strastvena pobornica evropskih ideala koja je posvetila svoj život misiji Europa Nostre, organizaciji koja okuplja divan evropski multikulturalni prostor bez granica. Taj prostor je, na izvestan način, preuzeo mesto Jugoslavije u mojoj duši i u mom duhu.
Kosovske vlasti jesu dale oštre izjave kritikujući našu odluku da manastir Visoki Dečani uvrstimo na našu listu 7 najugroženijih. Mi smo saslušali njihove argumente i osvrnućemo se na njih u našem izveštaju. Ipak, nismo mogli da prihvatimo njihov apel da se manastir odmah skine sa naše liste
Danas imam dve nacionalnosti, holandsku i srpsku. Podjednako sam ponosna građanka ove dve zemlje i uvek insistiram da se to u svim javnim komunikacijama naznači.
Kako bih samo volela da mogu biti podjednako ponosna i na nivo poštovanja osnovnih vrednosti i vladavine prava, kao i na kvalitet brige o kulturnom i prirodnom nasleđu u Holandiji i u današnjoj Srbiji…
Letos ste na Kalemegdanu podržali aktiviste koji skreću pažnju da najavljeni urbanistički poduhvati ne poštuju posebnosti i važnost čuvanja Beogradske tvrđave kao celine. I Europa Nostra se oglasila o Kalemegdanu pozivajući se da se odustane od izgradnje gondole koja bi povezala Kalemegdan i Ušće.
Europa Nostra je, kao što znate, objavila detaljan izveštaj već u julu 2019. godine u kome jasno stoji da je predloženi projekat žičare nespojiv sa zakonom, kao i sa težnjom da se Beogradska tvrđava upiše na Listu svetske baštine kao deo velike transnacionalne nominacije koja povezuje granice Rimskog carstva. Ovaj izveštaj smo poslali svim nadležnim organima, uključujući i premijerku Srbije. Pošto nismo dobili nikakav odgovor, Beogradsku tvrđavu smo uvrstili na listu sedam najugroženijih lokaliteta u 2020. godini. Vreme prolazi, a od nadležnih još nismo dobili jasan znak da se odustalo od ovog štetnog i besmislenog projekta. Naprotiv, novi gradonačelnik Beograda i dalje ne isključuje da će žičara biti izgrađena. Na sreću, nedavno je Savet za borbu protiv korupcije objavio veoma ozbiljan izveštaj u kome se navode niz nepravilnosti u vezi s ovim kontroverznim projektom i jasno zaključuje da se od njega mora odustati. Izveštaj se takođe poziva na kampanju protiv projekta žičare koju je vodila Europa Nostra, zahvaljujući odlučnoj akciji koju je koordinirao naš ogranak u Srbiji.
I sadašnja direktorka Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture deli naše mišljenje da se ne bi smela dati saglasnost za izgradnju žičare na tom mestu. Imajući ovo sve u vidu, čvrsto sam uverena da projekat žičare neće biti realizovan. Ali naša bitka za odbranu Beogradske tvrđave tu ne može stati. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim opasnostima po integritet i autentičnost jedinstvene celine graditeljskog i prirodnog nasledje koju čini Beogradska tvrđava sa Kalemegdanskim parkom. Kao što znate, dok smo mi vodili kampanju protiv projekta žičare, iza naših leđa je izgrađen K-Distrikt u zaštićenoj zoni Beogradske tvrđave. Izgradnja K-Distrikta na toj lokaciji se ne može oceniti drugačije nego kao zločin. Dozvola za izgradnju ovako velikog i invazivnog građevinskog kompleksa na tako značajnoj istorijskoj lokaciji, između same Tvrđave i Dunava, nikada nije smela da bude izdata. Niko ozbiljan i pošten ne može da tvrdi suprotno.
K-Distrikt će ostati upamćen kao svojevrsan „spomenik“ negativnim posledicama takozvanog „investitorskog urbanizma“ i nedopustivog nepoštovanja vladavine prava u današnjoj Srbiji. Stoga moramo uložiti sve napore u zagovaranje potrebe za holističkim i integralnim planom za revitalizaciju Beogradske tvrđave, koji bi se sprovodio na principima visokog kvaliteta, nadajmo se uz dragocenu pomoć fondova EU, a s ciljem da se unapredi neprocenjivo kulturno nasleđe Beogradske tvrđave i sačuva njen istorijski karakter kao i izuzetan geografski položaj. Sve ovo je u interesu sadašnjih i budućih generacija, i svih građana i posetilaca Beograda i svih građana Srbije i Evrope. Na tom planu se ne smeju praviti nikakvi dalji kompromisi niti se sme dalje žrtvovati kulturna baština. Svaki dalji planovi za izgradnju nekretnina, uključujući i sportske terene, podrazumevaju pronalaženje drugih adekvatnijih lokacija. Naša ljubav prema sportu, a posebno tenisu, ne sme da prenebregne našu dužnost da zaštitimo Beogradsku tvrđavu, tako važnog opšteg dobra od javnog interesa.
Nikada ne smemo da zaboravimo i moramo da se inspirišimo legendarnim rečima koje je izgovorio major Dragutin Gavrilović, pre sto godina, kada se obratio braniocima Beograda: „Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!“. Nadam se da ću imati priliku da se sretnem sa novim gradonačelnikom Beograda u bliskoj budućnosti kako bih mu prenela ovu ključnu poruku. Nazovite me idealistom i optimistom, ali sam čvrsto uverena da ćemo, udruženim snagama, i lokalnih, i nacionalnih, i evropskih organizacija, uspeti da sačuvamo integritet i da revitalizujemo Beogradsku tvrđavu, te da ćemo uskoro zajedno i ponosno moći da proslavimo važnu pobedu građana u korist građana: a to je upis Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine.
