Mapa sajta

Arno Gujon, humanitarac

Srbija ima korene, a ima i krila

On je Francuz koji je imao samo 13 godina kada je shvatio da je Srbiji učinjena velika nepravda kada su je bombardovale NATO snage. I ne čudi što je osnovao humanitarnu organizaciju Solidarnost za Kosovo koja već 15 godina pomaže Srbima

U ovoj ispovsti govori o vaspitanju koje su mu podarili roditelji, zbog čega voli Srbiju, šta je lepo a šta tamno lice Francuske danas, i zbog čega veruje u relističniji pogled predsednika Makrona na Balkan i Rusiju.

Srbija  u svojoj istoriji pamti mnoge  strance  koji su je pohodili, živeli u njoj, pomagali joj, pisali o njoj. Danas najčešće citiramo šta su o Srbima zabeležili Rebeka Vest, Arčibald Rajs ili Peter Handke, a početak  ovog, 21 veka. Suvereno pripada jednom  strancu koji je postao državljanin Srbije, a po rođenju i obrazovanju je  Francuz.

Njegovo ime je Arno Gujon (Arnaud Gouillon) i prošlog meseca, tačnije 27. novembra, napunio je 34 godine. Poslednjih desetak godina živi na relaciji Srbija-Francuska, ali adresa stanovanja mu je u Beogradu. Zvanično, on je osnivač i prvi čovek humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo i o tome šta je sve uradio za Kosovo, do sada su ispisane stranice, snimljen je obiman dokumentarni materijal, a ovi dana u Francuskoj je, uz pomoć ove humanitarne organizacije, objavljen istorijski  strip, romansirana drama pod nazivom Dobrodošli na Kosovo. Sagovornik CorD-a tim povodom objašnjava:

“Priča prati život mladog Dimitrija koji se iz izbeglištva vraća na KiM, neposredno pre pogroma Srba 2004. godine. Ova romasirana drama je sačinjena od realnih događaja i pokazaće francuskoj publici nedavnu istoriju Balkana iz drugog, manje pristrasnog ugla. Posle knjiga i časopisa, dokumantaraca i predavanja, ovo je još jedan korek napred , sa ciljem da se glas srpskih žrtava čuje svugde na Zapadu.”

Arnaud Gouillon, humanitarian
Sa  decom iz škole Suvi Do na Kosovu, čiju je rekonstrukciju finansirala humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo

Ko je ovaj šarmantni posvećenik ideji pomoći narodu na Kosovu, posebno deci? U ovoj priči pokušavamo da nađemo što tačniji odgovor na to pitanje.

“Imao sam srećno detinjstvo u jednom selu pored Grenobla, u podnožju Alpa, gde sam rastao kao najmlađi od troje dece. Imam starijeg brata i stariju sestru. U selu gde smo živeli imao sam  sve što nam je potrebno. Mama učiteljica i otac službenik na železnici koji je pisao knjige iz istorije, vaspitavali su nas strogo i pravedno. Nismo gledali televiziju, osim u retkim prilikama tokom vikenda. Nas su roditelji podizali uz priče i moja supruga i ja danas to pokušavamo sa našim devojčicama.

Kada kažem imali smo sve što nam je bilo potrebno, to ne znači da smo imali i sve što smo želeli. Roditelji su nam kupovali sve  što je bilo neophodno, pa i kad bi mogli, nisu nam kupovali sve  ono što smo hteli. Tako su nas vaspitavali da cenimo vrednost onoga što imamo. Nisu od nas pravili potrošače, već ljude za koje su moralne vrednosti iznad materijalnih. Naučili smo da se ne meri sve u evrima već u uzvišenim moralnim vrednostima Danas, prosečan roditelj svom detetu može da pruži i bombone i jeftine igračke proizvedene u Kini, ume da zasiti svoje dete različitim poklonima. Tako podizano, dete misli da život znači trošiti, kupovati, a mene su roditelji učili da život ima smsila u drugim kategorija od onih potrošačkih.”

Ako ste otvoreni, ako znate ko ste i odakle ste, onda je lako da se otvorite i prema drugome. Pošto sam ja bio francuski rodoljub, umeo sam da prepoznam to što je specifično kod Srba, da to zavolim i prisvojim

Kod sagovornika CorD-a jednostavno fascinira njegovo savršeno znanje srpskog jezika, izražavanje u finesama, pažljiv odabir reči kada pokušava da nam dočara vrline svojih roditelja koje pokušava da prepozna u sebi, ili  da ih neguje koliko god može u svakodnevnom životu. Voleo bi da ima očevu radnu atiku koja se sastoji u stalnom čitanju, pisanju, razmišljanju. Očeva biblioteka je jasan dokaz koliko je pročitao i šta je sve radio da bi sakupio što više informacija koje su mu bile potrebne da što tačnije sagledava svet. Voleo bi da ima očevo logično razmišljanje, kaže da je on istinski intelektualac u tom smislu jer preispituje svaku istinu, svaku tvrdnju i sve posmatra iz više uglova i logično postavlja  pitanja  tražeći logične odgovore:

“Zahvaljujući njemu smo i mi u porodici imali drugačiji pogled na Srbiji, drugačije mišljenje o Srbiji kada su svi oko nas imali loše mišljenje o njoj. Moja majka je bila dvadeset godina odbornik u svojoj opštini, a to je u Francuskoj zahtevan posao koji podrazumeva stalni rad bez privilegija. Celog života je bila veoma aktivna u svojoj sredini da bi pomogla u rešavanju lokalnih  problema  stanovništva, i voleo bih da imam njenu srčanu aktivnost i njen žar za nastupima. Ona ume veoma dobro da govori pred publikom.  Voleo bih da imam taj spoj vrlina svojih roditelja.”

Arnaud Gouillon, humanitarian
Sa decom iz Kosovskih enklava na tradicionalnom humanitarnom letovanju u Tivatu (2019)

Kao đak, Arnaud je posebno voleo matematiku i fiziku koje su mu lako išle. Nije voleo likovnu umetnost jer se u školi nije učilo crtanje već se zadavala tema, i on bi morao da odgovori na tu temu. To je bilo više objašnjenje nego umetnički rad, a on je hteo pre svega da sazna osnove slikarstva, da mu se jasno objasni šta je perspektiva, koji su zakoni u likovnoj umetnsoti koji se moraju znati. U zavisnosti od doba, uzrasta, menjala su se njegova interesovanja i želje šta bi voleo da bude kad poraste. Najpre je želeo da bude policajac i vojnik, ali kada je počeo da skija i planinari u Alpima, hteo je da bude planinski vodič.  Taj posao je tada za njega bio sinonim za slobodu, avanturu, za susret sa prirodom i ljudima:

“Bio sam dobar u prirodnim naukama, završio sam inženjersku školu u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu, jer sam želeo da moje zanimanje ima smisla. A štititi  prirodu i ljude ima smisla, vidite konkretan doprinos.”

Da bi Francuzi tazumeli šta znači život u enklavi, ja im je opisujem kao Asteriksovo selo okruženo bodljikavom žicom iz kojeg meštani ne mogu da izađu a da ne budu izloženi ogromnom riziku, omalovažavanju, psovanju…

Politika ga je oduvek zanimala  kao veoma pozitivna delatnost, kao bavljenje opštim dobrom. Danas, nažalost, ljudi uglavnom imaju negativno mišljenje o politici, što  on objašnjava sledećim razlozima:

“To je zato što se danas politika izjednačava sa strančarenjem i politikantstvom. A politika je zapravo ozbiljan rad koji sam ja video kod svoje majke koji daje rezultate na lokalnom nivou i ima smisla. Politikom se bave ljudi koji su posvećeni opštem dobru a ne rade u svoju korist, već na uštrb svoje koristi. Kao dete sam uvek biran da budem predstavnik svog odeljenja, na fakultetu sam bio predstavnik studenata. Odavno  znam da u politici nije dovoljno imati ideje, već te ideje treba pretvoriti u dela. Jedino dela ostavljaju trag i mogu da utiču na društvo da ga promene na bolje.”

Arnaud Gouillon, humanitarian
Arno Gujon sa volonterima iz Francuske, ispred Manastira Kosovska Gračanica

Arno Gujon obožava srpsku reč rodoljub, jer u njenoj etimologiji postoje reč rod i reč ljubav. To znači ljubiti svoj rod, svoje pretke, svoju porodicu, svoj narod i svoju civilizaciju. I svet kome pripadamo. Na pitanje zar nije patrotizam sinonim za rodoljublje, on  objašnjava:

“Sve što se završava na izam podrazumeva ideologiju a ideologije su po prirodi stvari uglavnom globalne prirode, ne prihvataju realnost već pokušavaju da je promene kako bi se uklopila u tu ideologiju koju oni zastupaju. To se videlo sa komunizmom, sa fašizmom, danas vidimo sa liberalizmom. I zato ne postoji rodoljubizam  jer to nije ideologija. Postoji patritoizam, ali ne i rodoljubizam. Biti rodoljub je stanje duha i rodoljub može da bude Srbin, Francuz, Alžirac, Brazilac i svaki stanovnik na Planeti.”

Bukvalno tumačeći, za našeg sagovornika se može reći da je on rodoljub i kao Francuz i kao Srbin, budući ima francusko  i srpsko državljanstvo. Kaže da Srbi i Francuzi zajedno dele tekovine evropske civilizacije i kulture i da jaz između Srba i Francuza nije veliki. Veruje da Srbin može u Francuskoj da se oseća kao kod kuće, kao što se on u Srbiji oseća kao kod kuće:

“Ako ste otvoreni, ako znate ko ste i odakle ste, onda je lako da se otvorite i prema drugome. Pošto sam ja bio francuski rodoljub, umeo sam da prepoznam to što je specifično kod Srba, da to zavolim i prisvojim.”

Nažalost, nema magičnog napitka za Srbe na Kosovu i Metohiji pa se osećaju veoma usamljeno i izolovano. To su geta 21. veka veka i žao mi je što mnogi ne žele da govore o tome.

Kada ga upoznate, kada razgovarate sa njim, jasnija vam je spoznaja  da je kao dečak od 13 godina Arnaud bio tako ozbiljno zainteresovan za sudbinu Srba, naroda kojem ne pripada. On nas informiše da je 1999. godine, u vreme bombardovanje Srbije, propaganda u Francuskoj bila takva da su svi morali da imaju mišljenje. I deca su morala da znaju sve o lošim Srbima jer su organizovane debate u školama:

“Zahvaljujući mojoj porodici imali smo pozitivno mišljenje o Srbiji i Srbima jer smo znali da je Srbima učinjena velika napravda. Nisu svi loši momci na jednoj, niti su  svi dobri momci na drugoj strani. Nije sve samo crno niti samo belo. Znali smo da postoje jake veze između Francuza i Srba od Prvog svetskog rata pa nadalje, znali smo da se kralj Petar Prvi Karađorđević borio na strani Francuske protiv Pruske 1870. godine. Tokom bombardovanja na televiziji sam slušao ono najgore o Srbima, a od oca sam, valjda zarad ravnoteže, slušao ono najbolje. Znao sam da time što smo bombardovali jedan narod u srcu Evrope, nismo činili nikakvo humanitarno delo. Ja sam tada bio dečak, ali sam to spoznao i u mom pamćenju se tada urezalo da  moramo da budemo solidarni sa srpskim narodom.”

Može se slobodno zakljućiti da je Kosovo postalo njegova briga posle paljenja i rušenja crkvi i spomenika sprske istorije na Kosovu 2004. godine. Tada je, posle pogroma  nad srpskim  stanovništvom, odlučio da osnuje humanitarnu organizaciju Solidarnost za Kosovo, da bi učinili nešto kako bi se ublažili tuga i bes izazvani pogoromima i kako bi  pozotivnom akcijom  proizveli nešto konkretno i korisno.

Osnovati takvu organizaciju Francuskoj nije bilo baš najlakše, ali je on uspeo:

“Bilo je, naravno, i negativnih rekacija okorelih rasista koji su i dalje smatrali da su Srbi zli i genocidni  i sve što je vezano za Srbiju mora da bude negativno i loše. Bilo je onih koji su govorili kako je sjajna akcija o humanitarnoj pomoći, ali su pitali zašto Srbima? Zamislite pitanje zašto Srbima? Kao da Srbi ne mogu da budu žrtve, kao da deca žrtava pogrom nisu deca, već srpska deca. To nije bila demonzacija samo jednog vođe, jedne vojske, ili jednog režima. To je bila demonizacija celog jednog naroda. I nisu se tu zaustavili. To je rasizam koji nije viđen u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, jer se nije stalo samo na demonizaciji jednog naroda. Demonizovali su i svakog ko je stao u odbranu srpskog naroda. To se, nažalost, i dalje nastavlja, iako se stvari polako menjaju na bolje. Uspeli smo da probijemo medijski mrak u Francuskoj i da imamo više objektivnih tekstova o Srbiji i Kosovu što je bilo nemoguće pre 15 godina. Prikazali  smo jedan dokumentarni film na jednoj francuskoj televiziji o situaciji na Kosovu u trajanju od 52 minuta, uspeli smo da okupimo 12.000 donatora.  Nije bilo lako,  ali istrajali smo i uspeli. Možda je naša borba  u zapadnim medijima i dalje neravnopravna  za nas, ali je pravda na našoj strani i nastavićemo tako.”

Arnaud Gouillon, humanitarian
Dodeljivanje humanitarne pomoći na Novom brdu, sa vlasnikom jedne od urušenih domova

Svemu uprkos, nikada nije pomišljao da odustane od svog humanitarnog rada. Zna da ti ljudi, ali pre svih deca, računaju na pomoć njegove organizacije. Nije im važno samo to što dobijaju, već i činjenica da su neki dobri ljudi uz njih, da misle na njih i da će dolaziti kod njih sa dobrom namerama i razumevanjem za težak život u njihovim enklavama. Do sada je organizovao 45 konvoja humanitarne pomoći, više od 500 tona novog materijala, nove odeće, obuće. Svake godine se iz Francuske donose  školski pribor i sportska oprema.

Pored toga, sa Eparhijom raško-prizrenskom  finansiraju se razni projekti u oblasti poljoprivrede, stočarstva, školstva. Renovirane  su 34 škole, izgrađeno je šest farmi, jedna mlekara, jedna fabrika za pasterizaciju voća i povrća, pomoglo se u obnovi nekoliko crkava i manastira. Najponosniji je na farme koje su otvorili jer to omogućava ljudima da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći. One pokreću ceo kraj u kome se nalaze. Ukupna vrednost ukupne pomoći Kosovu koju je omogućila ova humanitarna organizacija iznosi 5.500.000 evra:

“Da bi Francuzi tazumeli šta znači život u enklavi, ja im je opisujem kao I Asteriksovo  selo okruženo bodljikavom žicom iz kojeg meštani ne mogu da izađu a da ne budu izloženi ogromnom riziku, omalovažavanju, psovanju…Nažalost, nema magičnog napitka za Srbe na Kosovu i Metohiji pa se osećaju veoma usamljeno i izolovano. To su geta 21. veka veka i žao mi je što mnogi ne žele da govore o tome.”

Arno kaže da mu je drago što su srpsko-francuski odnosi danas bolji nego ranije i nada se da će se u Francuskoj razumeti greške koje su pravljene u prošlosti prema Srbiji i da će se ponovo ceniti  Srbija i srpski narod onako kako zaslužuju:

“Imam osećaj da francuski predsednik Emanuel Makron gleda i na Balkan i na Rusiju objektivnije i realističnije, i sa manje ideologije nego njegovi prethodnici. I to je dobro jer međunarodnoj politici treba pristupati sa realnog, a ne sa ideološkog ugla.”

Kod Srba mi smeta nepouzdana tačnost kojoj se svakodnevno pribegava. Pet francuskih minuta po pravilu iznosi 30 srpskih minuta, jer kad vam neko kaže vidimo se za pet minuta, on uglavnom stigne posle pola sata. A ono što ne u Srbiji direktno nervira je nemar prema opštem dobru

Misli da je od kada živi u Srbiji primio neke naše osobine, kao što je sposobnost  da se snalazi u iznenadno novoj situaciji. U početku mu je bilo teško da se ovde organizuje jer je  razmišljao i radio na francuski način, a to ovde nije funkcionisalo niti davalo dobar rezultat. Kod Francuza danas ne voli njihov konformizam iz kojeg proističe manjak hrabrosti u svakom smislu:

“Ljudi više ne umeju da štite ni sebe ni svoju porodicu u fizičkom smislu, a u moralnom pogledu ne smeju da kažu šta misle. Taj konformizam se odražava na javni govor, na javno okupljanje, na međuljudske odnose i to su te nove osobine koje mi se najmanje sviđaju jer se tamo ne osećate slobodno kao ovde u Srbiji kad je reč o međuljudskom odnosu i razgovorima, o razumevanjo među ljudima. Kod Srba mi, pak, smeta nepouzdana tačnost kojoj se svakodnevno pribegava.  Pet francuskih minuta po pravilu iznosi 30 srpskih minuta, jer  kad vam neko kaže vidimo se za pet minuta, on uglavnom stigne posle pola sata. A ono što ne u Srbiji direktno nervira je nemar prema opštem dobru.”

Kada ga pitam koje je lepše lice Francuske danas, bez razmišljanja odgovara:

“Lepše lice Francuske su živa sela puna dece gde se poštuju ljudi i tradicija. To je Francuska koja me podseća na Srbiju koja je mirna, autentična  i lepa. Tačno je da za najveći deo sveta Francusku čini Pariz, ali ze mene su to njega sela i svima koji idu u Francusku preporučujem da ih posete. Nasuprot tome su predgrađa svih francuskih gradova u kojima cvetaju  kriminal i nasilje nad policijom, gde ne postoji red.  Ja sam uveren da će francuski narod uspeti da sačuva ono lepše lice svoje zemlje.”

A kad je reč o lepšem licu Srbije i onom licu koje nanosi štetu Srbiji, njegov život ovde  i obilazak  Srbije daje mu za pravo da kaže:

“Za mene  su narodni praznici, slavlja, venčanja, zaista lepše lice Srbije. Tu vidite dobar spoj tradicije i modernosti. Ljudi idu u crkvu, igraju kolo, nakon toga slušaju  rokenrol, lepo su obučeni i pokazuju da Srbija nije  izgubila svoje korene ali je okrenuta prema budućnosti. Ima korene , a ima i krila. U svetu nema puno takvih zemalja. Žao mi je što Srbiji nanose štetu zagađene reke, što se ne održavaju zdrade u kojima se živi i radi, što se ne brine o čovekovoj okolini. Zamislite kako bi bilo lepo kada bi sa istom pedantnošću i urednošću sa kojoj brinu  o svojim domovima, Srbi  brinuli  i  o  svom okruženju, o svom javnom prostoru?!”

Koliko god se predao svom humanitarnom radu, koliko god su dirljive njegove priče o deci sa Kosova kojima toliko pomaže, treba znato da najvažniju ulogu u životu ovog čoveka imaju njegova supriga Ivana Gajić i njhove ćerke Milena i Irena. Ivana je rođena u Francuskoj na 80 kilometara od mesta u kome je on živeo, ali, sreli su se u Zvorniku i ona je čekala da njen budući suprug dobije srpsko državljanstvo kako bi mu izgovorila “da”. Tako se Arnaud Gouillon šali kako će njegove ćerke moći da kažu kako su srpskinje i po ocu i po majci. Ako to budu  želele.

Pročitajte još...

Dodeljena Nobelova nagrada za književnost francuskoj književnici Ani Erno

Francuskoj književnici Ani Erno dodeljena je Nobelova nagrada za književnost za 2022. godinu, saopšteno je iz Švedske kraljevske akademije. Francuskoj autorki, kako su naveli iz...

Politički pokret Emanuela Makrona promenio ime u Preporod

Republika u pokretu, politički pokret francuskog predsednika Emanuela Makrona, zvanično je promenio naziv u Preporod. Makron je osnovao pokret 2016. godine, godinu dana pre nego...

Makron i Šolc se zajedničkim pismom obratili Vučiću

Zapadni Balkan je sve bliži Evropskoj uniji i evropska perspektiva regiona postala je realnost, međutim, u tom procesu je normalizacija odnosa Kosova i Srbije...

Evrostat: Rekordna inflacija u evrozoni u avgustu iznosi 9,1 odsto

Inflacija potrošačkih cena u evrozoni premašila je u avgustu devet odsto i dostigla nove rekordne nivoe u okruženju kontinuirano snažnog poskupljenja energenata i hrane,...

Saint-Gobain obeležio Godinu Jubileja u Ambasadi Francuske

Kompanija Saint-Gobain obeležila je u Ambasadi Francuske ,,Godinu Jubileja“.  Proslavljene su čak četiri godišnjice i to 10 godina od akvizicije Weber fabrike u Topoli,...

Pariz i Minhen prednjače u Evropi po ceni nekretnina

Pariz i Minhen su ove godine najskuplji evropski gradovi kada je reč o cenama nekretnina, rezultat je studije koju je u objavila kompanija "Deloitte". Prema...

U Francuskoj zabranjeno reklamiranje fosilnih goriva

Francuska je odgovorila višestrukim zahtevima ekoloških organizacija i uvela zabranu reklamiranja fosilnih goriva, koja se odnosi na sve naftne energente, energiju dobijenu sagorevanjem uglja...

Evropske države preporučuju građanima kako da uštede energiju

Nakon što je objavljen u zvaničnom administrativnom glasniku EU, plan Evropske unije o smanjenju potrošnje gasa stupio je na snagu, a širom Evrope i...

Više...

Nataša Ninković, glumica

Sloboda je da budem ono što jesam

U sebi nosi Hercegovinu odakle potiče i bez koje ne može. Pripada pozorištu, ali film i televizija ne mogu bez nje. Kratko je boravila...

Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, pesnik Ivan Negrišorac

Poezija i Matica obasjavaju iznutra

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književnik i proučavalac srpske književnosti prof dr Dragan Stanić jedan je od retkih Matičinih predsednika koji najstariji hram...

Dragan Velikić, Pisac

Život u književnosti

Dvostruki je dobitnik NIN-ove nagrade, najvećeg srpskog priznanja za najbolji roman godine. Njegove knjige su u vrhu čitanosti, u vrhu  srpskih romana koji se...

Ivanka Popović, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu

U  osnovi svih sukoba je strah od drugačijeg

Bila je u prošlom mandate rektor Beogradskog univerziteta i pokazala odlučnost i snagu kojom se održavaju njegov dignitet i jasna pozicija kao javnog dobra...

Vesti

UN pozivaju Evropu da pojača ekološke ambicije u borbi protiv planetarne krize

Nova procena otkriva napredak u pogledu kvaliteta vazduha i zaštićenih područja, ali poziva na hitnu akciju za hvatanje u...

Dodeljena Nobelova nagrada za književnost francuskoj književnici Ani Erno

Francuskoj književnici Ani Erno dodeljena je Nobelova nagrada za književnost za 2022. godinu, saopšteno je iz Švedske kraljevske akademije. Francuskoj...

Prva Ruskinja i prva Indijanka u misiji SpaceX i NASA

SpaceX i NASA lansirali su kapsulu koja za cilj ima Međunarodnu svemirsku stanici (MSS), a među članovima posade su,...

Srbija: Suficit u avgustu 500 miliona dinara, javni dug 53,4 odsto BDP

Suficit budžeta Republike Srbije za osam meseci ove godine iznosio je 500 miliona dinara, budući da su prihodi bili...

Japanske investicije u Srbiji dostigle 200 miliona evra

Japanske investicije u Srbiji dostigle su 200 miliona evra od čega je više od polovine u protekle dve godine,...