Mapa sajta

Poruka ambasadora Francuske Žan-Luja Falkonija povodom 14. jula, francuskog nacionalnog praznika

Dragi i poštovani prijatelji,

U ovom specifičnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovida-19, francuski nacionalni praznik, kako u Francuskoj tako i u Srbiji, biće ove godine obeležen na drugačiji način. Tradicionalnog prazničnog prijema koji se organizuje u rezidenciji neće biti. Zbog toga vam se danas obraćam ovom porukom.

Kao što znate, 14. jul je za nas apsolutni simbol svih vrednosti na kojima počiva moderna Francuska. Obeležavajući pad Bastilje 1789. godine, obeležavamo početak Francuske revolucije i rađanje novih koncepata koji su se potom proširili u Evropi i u svetu: uspostavljanje pravne države, slobodu, jednakost i bratstvo. Ove godine, francuske vlasti odaće počast svima koji su učestvovali u borbi protiv Covid-19 i bez kojih bi posledice pandemije bile još ozbiljnije. Tu ubrajamo i zaposlene u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, kojima su građani odavali zasluženo priznanje spontanim aplauzom, tokom više sedmica, svake večeri u 20h.

Naš nacionalni praznik je prilika da se osvrnem na aktuelnosti vezane za naše bilateralne odnose, koji počivaju na 180 godina dugoj istoriji diplomatskih veza. Od prethodnog 14. jula 2019. godine, naše međusobne veze bile su intenzivne, i to uprkos periodu izolacije zbog pandemije i u Francuskoj i u Srbiji. Pre tačno godinu dana, predsednik Republike, Emanuel Makron, posetio je Srbiju. Tu prvu posetu jednog francuskog predsednika posle gotovo 18 godina obeležila je zajednička želja za oživljavanjem francusko-srpskih političkih odnosa. Tom prilikom je potpisano dvadesetak sporazuma o saradnji u svim oblastima i usledilo je više bilateralnih poseta ministara i parlamentaraca, uključujući i posetu ministarke vojske Florans Parli, u decembru 2019. godine.

Francuska je posvećena održivoj stabilnosti Zapadnog Balkana – To je smisao samita između Beograda i Prištine koji je održan 10. jula u Parizu

Godinu dana nakon posete predsednika Makrona Srbiji, tačnije 9. jula, predsednik Aleksandar Vučić je boravio u poseti Parizu i predsedniku Republike Francuske. Tom prilikom, bilo je reči o svim aspektima naših bilateralnih odnosa kao i o perspektivi pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Pozdravljam odluku Srbije da izabere novu metodologiju procesa pristupanja koja je usvojena proletos. Takođe je bilo reči i o odgovorima na krizu izazvanu Kovidom-19 i posebno o neophodnosti da se održi balans između zdravstvenih mera i poštovanja osnovnih prava i sloboda.

Francuska je posvećena održivoj stabilnosti Zapadnog Balkana. To je smisao samita između Beograda i Prištine koji je održan 10. jula u Parizu, putem video konferencije, i kojim su kopredsedavali Emanuel Makron i Angela Merkel. Na tom samitu, u prisustvu visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, g. Žozepa Borelja i specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine i za Zapadni Balkan, g. Miroslava Lajčaka, predsednik Vučić i predsednik vlade Hoti su se dogovorili da nastave dijalog prekinut novembra 2018. Pregovori između dve strane koje olakšava Evropska unija, su započeti 12. jula, video konferencijom, a nastaviće se prvim sastankom u Briselu, 16. jula.

Francuski ekonomski odnosi imaju veliki potencijal, uspešno se razvijaju i srećan sam što je trgovinska razmena između naše dve zemlje premašila milijardu evra

Francuska poslovna zajednica u Srbiji svake godine sve više raste, tako da danas u zemlji posluje oko 120 francuskih kompanija. Ta su francuska preduzeća uključena u veoma važne projekte, kao što su upravljanje i razvoj međunarodnog aerodroma u Beogradu (Vensi) ili izgradnja inovativnog centra za preradu otpada na obodu Beograda (Suez). Zatim, Francuska je veoma angažovana na projektu izgradnje metroa u Beogradu. To je rezultiralo potpisivanjem sporazuma o donaciji vlade Francuske srpskoj vladi u iznosu od 8,3 miliona evra, omogućivši izradu studije izvodljivosti prve faze projekta.

Konačno, naši prijateljski odnosi počivaju pre svega na ljudima. Oni su podstaknuti mobilnošću studenata, istraživača i preko lingvističke razmene. Francuski još uvek nije „poslovni jezik“ Balkana, ali ostaje jezik koji se bira srcem. Srećan sam što danas u Srbiji 110.000 ljudi i dalje uči jezik Molijera. Ove godine, nova generacija srpskih studenata stipendista priprema se da dođe u Francusku kako bi nastavila svoje univerzitetsko obrazovanje. Njihovim zahtevima za vizu biće data prednost tako da mogu spokojno da započnu svoju školsku godinu. Takođe zahvaljujem odličnom timu Francuske škole u Beogradu koji je pod teškim okolnostima uspeo da obezbedi onlajn nastavu za svojih 500 i više francuskih, srpskih i međunarodnih učenika.

Oni počivaju i na otkrivanju nasleđa i poznavanju drugog, i na dolasku 35.500 francuskih turista koji su se tokom 2019. uputili u Srbiju da otkriju njene lepote. To je veoma značajan porast u odnosu na prethodnu godinu. Nadam se da će ove posete biti još brojnije kada se ova užasna pandemija okonča.

Završiću sa nekoliko reči o Francuskom institutu Srbije, instituciji koju dobro poznajete. On je ostao aktivan uprkos pandemiji, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u svojim prostorijama, ali i na mreži ili u inovativnim formatima. Kulturni programi i filmske projekcije se nastavljaju, kao i kursevi francuskog jezika putem video-konferencija, u malim grupama. Ne zaboravite da posetite njihov sajt.

Nadam se da ću uskoro, u spokojnija vremena, zajedno sa osobljem ambasade i svih francuskih ustanova koje postoje u Srbiji, moći da vas ugostim u rezidenciji. U očekivanju tog susreta, imaću to zadovoljstvo da vam 13. jula virtuelno otvorim vrata rezidencije putem naših drušvenih mreža, kroz kratak video o njenoj arhitekturi i umetničkim delima koja su u njoj izložena. A u večernjim satima, 13. i 14. jula, od 20h30, celo zdanje će dodatno biti istaknuto osvetljenjem u bojama zastave Francuske.

Želim vama i vašim porodicama dobro zdravlje. Budite i dalje oprezni, i nadam se da ćemo se uskoro videti, lično, u povoljnijim okolnostima.

Žan-Luj Falkoni,
Ambasador Francuske u Srbiji

Pročitajte još