Koja je razlika između teritorijalnog integriteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta Srbije koji je narušen 1999. godine, upitao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svetske lidere u govoru, kojim im se obratio na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, naglasivši da naša zemlja poštuje teritorijalni integritet Ukrajine uprkos posledicama narušavanja sopstvenog integriteta.
“Sve što danas radimo ovde deluje relativno bledo, naše reči zvuče šuplje i prazno u poređenju sa stvarnošću. Ta stvarnost je da niko nikoga ovde ne sluša, već da samo gleda svoje interese i da odbacuje pravila na kojima je ova organizacija zasnovana“, započeo je Vučić obraćanje u Njujorku.
Pominjući aktuelnu geopolitičku situaciju, rekao je da „složena vremena zahtevaju mnogo razumevanja i zajedništva“, te naveo pet osnovnih izazova s kojima se članice UN suočavaju: povratak mira i očuvanje stabilnosti, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, energetska bezbednost u uslovima krize, finansijska bezbednost siromašnih zemalja i zemalja u razvoju i snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih linija snabdevanja.
Vučić je u govoru podsetio da Srbija nije kročila ni na čiju teritoriju, ali da to nije sprečilo NATO da je napadne.
“Mnoge države su pregazile naš teritorijalni integritet i priznale Kosovo. Upravo zbog toga što je Srbija doživela i još uvek doživljava, imam pravo da citiram reči Martina Lutera Kinga kao podsećanje i opomenu za sve nas: Nepravda učinjena bilo gde je pretnja pravdi svuda. Bez obzira što osećamo posledice još uvek, ne odustajemo od principa Ujedinjenih nacija“, poručio je predsednik Srbije.
Takođe je izrazio zahvalnost onim članicama koje neupitno podržavaju teritorijalni integritet naše države:
“Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine neupitnu većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.
Vučić je napomenuo da Srbija veoma strpljivo, sa mnogo dobre volje i bez alternative traga za kompromisom u vezi s Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
“Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance na našim prostorima. Sve druge opcije smo već istrošili i bar što se tiče Srbije ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića”, naveo je predsednik Srbije, koji se istog dana u Njujorku sastao sa ministrom spoljnih poslova NR Kine Vangom Jiem.
On je podvukao da region Balkana ne može da podnese još jedan sukob i da se zato uzda da će u tome imati i dobru volju i razumevanje međunarodnih partnera, budući da upravo oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira.
“Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu – da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine”, istakao je Vučić, ali je i dodao da smatra da politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate.
Tome u prilog rekao je da je uveren da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave zajednički život u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi, a kao primer naveo je trenutne odnose Srbije i Albanije:
“To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva”.
Prema njegovim rečima, bilo je potrebno da se samo trezveno i pragmatično razgovara o budućnosti, a ne o prošlosti.
“Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine sprovode projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu ideju – otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta”, istakao je Vučić i dodao:
“Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla”.
Uz pozivi članicama da poštuju povelju UN, koja se u slučaju Srbije nije poštovala, Vučić je govor završio rečima – živela Srbija.