Evropska komisija konstatuje napredak u Srbiji u oblasti borbe protiv korupcije i očekuje još veće aktivnosti u oblasti slobode izražavanja i primeni medijske strategije, izjavio je evropski komesar za politiku susedstva i proširenja Oliver Varhelji prilikom predstavljanja Izveštaja EK o Srbiji.
Srbija je, kako je rekao, nastavila sa sprovođenjem evropskih reformi, uključujući i oblast vladavine prava.
“Posle referenduma u januaru o ustavnim reformama, Srbija radi na implementaciji tih reformi. Srbija bi posebno trebalo da usvoji potrebne zakone radi primene ustavnih reformi u praksi”, rekao je Varhelji i dodao:
“Ali očekujemo još veće aktivnosti u oblasti slobode izražavanja i primeni medijske strategije”.
Evropska unija je, napominje, najvažniji politički i ekonomski partner Srbije.
“I mi želimo da pomognemo Srbiji da se uhvati u koštac sa svojim izazovima, uključujući i energetsku bezbednost. Istovremeno, moramo da računamo na Srbiju kao na iskrenog evropskog partnera i saveznika koji će biti s nama rame uz rame. U sadašnjoj geopolitičkoj situaciji jasno je da Srbija mora da pojača svoje napore na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i odgovarajuće deklaracije i sankcije Rusiji“, zaključio je Varhelji.
Komentarišući Izveštaj, Žozep Borel, predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavio je da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU opala.
“Primetili smo neki napredak, pojačanje angažmana u nekim oblastima, ali ovo neće pomoći proces pridruživanja jer on zahteva usklađivanje sa spoljnom politikom EU. To je do Vlade Srbije da usvoji adekvatnu odluku, jer proces pristupanja zavisi od zasluge. Možemo da razumemo zašto Srbija ima veliku zavisnost od ruskih fosilnih goriva, možemo da razumemo mnogo stvari, ali proces pridruživanja podrazumeva usklađivanje sa našom spoljnom politikom”, rekao je Borel u intervjuu za televiziju N1.
Borel je takođe napomenuo da ne postoji vremensko ograničenje kada je reč o zahtevu Unije da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji.
“U izveštaju koji je EK proučila vidimo da još uvek postoji iskakanje Srbije, ali i Turske po pitanju harmonizacije sa spoljnom politikom EU. Ovaj pad usklađenosti u kombinaciji sa bliskim odnosima sa Putinovim režimom znači da nemamo izbora nego da preporučimo procenu ovog opadanja po pitanju poglavlja 31. Mi, dakle, moramo da procenimo situaciju, da vidimo jasno da je usklađenost od strane Srbije u opadanju“, poručuje Borel i dodaje da u EU postoji zabrinutost zbog ruske uloge na Balkanu:
“Jasno je da Rusija vrši uticaj, pokušava da destabilizuje region, napravi probleme, zbog toga naše prisustvo treba da bude jače. Čekamo konačnu odluku Evropskog saveta, ako se to odobri, BiH će dobiti status kandidata i ovo je način kako ćemo da kontriramo ruskom uticaju destabilizacije. Ovo je momenat za BiH da iskoristi priliku i da se potrudi da implementira reforme kako bi napredovali na svom evropskom putu”.