Srbija mora da podrži najranjivije grupe građana ugrožene rastom cena hrane i energije, saopštila je Svetska banka.
Privreda Srbije do sada se uglavnom uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energenata na svetskom tržištu i usporavanjem globalne ekonomije, ali ubrzanje inflacije, vođeno pre svega višim cenama hrane, kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa, odražavaju se na ekonomske izglede zemlje i materijalni položaj najranjivijih grupa, navedeno je u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Privredni rast Srbije u prvoj polovini godine bio je 4,1 odsto i bio je vođen najviše privatnom potrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima.
Bez obzira na opadanje neto izvoza, projekcija ekonomskog rasta za 2022. godinu ostaje nepromenjena na 3,2 odsto, navodi Svetska banka u izveštaju.
Na srednji rok, godišnja stopa ekonomskog rasta trebalo bi da se stabilizuje na oko tri odsto.
“Iako naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija”, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara i dodao:
“Skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u 2022, dok inflacija ostaje tvrdoglavo visoka”.
Makroekonomske izglede može ugroziti više rizika koji bi mogli da se materijalizuju tokom 2022. i 2023. godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata, upozorava Svetska banka.
Pored toga, iako je fiskalni deficit za sada ograničen zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom 2022. i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna budžetska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energenata.
Tempo rasta usporava širom Zapadnog Balkana, pri čemu visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede, dok je rast zaposlenosti manje dinamičan usled rastuće neizvesnosti.
Iako je stopa siromaštva nastavila da opada širom Zapadnog Balkana u 2022, znatno viša inflacija može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti, navode iz Svetske banke.
“Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu jer su se javni rashodi značajno uvećali”, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Prema njenim rečima, od presudnog značaja je da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme i Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima.
Takođe, da bi region Zapadnog Balkana trebalo da ostane usredsređen na podsticanje srednjoročnog rasta.
Da bi se to ostvarilo, vlade treba da podstiču tržišnu konkurenciju, odstrane prepreke za poslovanje, zaštite strane investicije, umanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unaprede kvalitet obrazovanja i podignu standarde u državnoj upravi, uključujući i digitalizaciju, kažu u Svetskoj banci.
Tekuća kriza, takođe, naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će regionu omogućiti da pređe sa nestabilnih i prljavih ugljovodonika na čistiju proizvodnju električne energije, ali i usvoji zelenije obrasce proizvodnje i potrošnje, navodi se u izveštaju.