Ove godine promet nekretnina povećan je za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, a ukupna vrednost transakcija u Srbiji dostigla je dve milijarde evra, izjavila je Ivana Štrbac, načelnica Odeljenja za vođenje procene vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ).
Štrbac je u razgovoru za Tanjug napomenula da se smanjila kupovina nepokretnosti iz kredita, tako da je 88 odsto prometa plaćeno gotovinom i da su kupci oprezniji prilikom uzimanja stambenih kredita, zbog rasta kamatnih stopa.
“Interesantno je da je u odnosu na prošlu godinu došlo do neznatnog pada kupovine stanova na kredit, jer je ranijih godina oko 30 odsto plaćano iz kredita, a ove godine je 27 odsto stanova kupljeno na kredit”, rekla je Štrbac.
Dodala je da su nekretnine sve skuplje, ali da je uprkos tome količina novca u prometu nekretnina porasla, a kupci sve više traže nepokretnosti.
“Evropski odbor za procenu sistematskog rizika je u svojim izveštaju kao objašnjenje stalne tražnje za nepokretnostima i rasta njihovih cena naveo da se ljudi boje inflacije i smatraju da će im novac biti sigurniji ako kupe neku nepokretnost, zato se i ne očekuje drastičan pad potražnje za nekretninama”, navela je Štrbac.
Prema podacima RGZ-a, u odnosu na prošlu godinu najviše porastao promet nepokretnosti u Kragujevcu za 7,5 procenata, zatim u Beogradu za 4,5 odsto i u Novom Sadu za tri procenta.
Štrbac je iznela da se najviše kupuju stanovi, građevinsko zemljište, kuće, poljoprivredno zemljište, te garažni i poslovni prostor. Navela je i da je najskuplji kvadrat stambenog prostora plaćen za stan od 97 kvadratnih metara u kuli u Beogradu na vodi, a koštao je 9,545 evra, a najskuplji prodat stan u istom naselju površine 163 kvadratna metra plaćen je blizu 1,4 miliona evra.
Najskuplja kuća, vredna 2,9 miliona evra, prodata je u beogradskoj opštini Stari grad, poslovni prostor površine 3.183 kvadrata plaćen je 10,2 miliona evra, a najskuplja garaža prodata je na Kopaoniku za 42.000 evra.
Navodeći podatke RGZ-a, Štrbac je napomenula da je promet poljoprivrednog zemljišta ove godine nešto manji nego 2021, kao i da su najtraženije i najskuplje oranice u Južnobačkom okrugu.
Ipak, najviše novca dato za njive na teritoriji Srema u opšini Ruma, gde je kupac za 5,5 hektara izdvojio milion evra.
“U ovom kvartalu cene stanova u Beogradu povećane su od 10 do 20 procenata, najviše na Savskom vencu, Zvezdari, Voždovcu, Zemunu i u Staroj Rakovici. Kvadrat novogradnje skočio je za 24 odsto, pa je na Paliluli dostigao 2.500 evra, a u Staroj Rakovici prosečna cena je oko 1.800 evra po kvadratu”, rekla je Štrbac.
Iznela je i podatke da se, uprkos opštem uverenju u javnosti, državljani Rusije i Ukrajine u manjem broju pojavljuju kao kupci nepokretnosti u Srbiji, te ocenila kako oni verovatno više iznajmljuju stanove, nego što investiraju u njih.