Srbija nedopustivo malo novca odvaja za zaštitu životne sredine zbog čega mnogo zaostaje za svetom. U godinama pred nama najviše novca treba uložiti u uspostavljanje ekoloških standarda u oblasti voda, za uređenje deponija i upravljanje otpadom, ali i u rešenja za zagađen vazduh. Srećom, tamo gde država ne stiže, u pomoć priskaču društveno odgovorne kompanije, međunarodne institucije i organizacije, nevladin sektor, vlade država iz EU…

Usvojen Zakon o klimatskim promenama

Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su polovinom marta Zakon o klimatskim promenama koji, prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne, predstavlja prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena.

– Klimatske promene su globalni problem koji nas sve ujedinjuje i zato usvajanjem ovog krovnog akta, Republika Srbija nastavlja da daje svoj doprinos globalnoj borbi i ujedno potvrđuje odgovornost prema našim građanima. Kada je reč o klimatskim promenama, Srbija je pokazala da odlučno korača ka Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta Zelenog dogovora je usvajanje Evropskog klimatskog zakona, a Evropska komisija je usvojila predlog ovog akta. Usvajanjem zakona Srbija potvrđuje da je na evropskom putu – rekla je Vujovićeva.

Postrojenju za preradu otpadnih voda u Šapcu primer dobre prakse

U okviru reformske kampanje „Mesec voda“, koju su pokrenula udruženja „3e“ i Mreža inspektora Srbije zajedno s NALED-om, predstavnici udruženja su posetili postrojenje za preradu otpadnih voda u Šapcu kako bi se upoznali sa modelom rada tog sistema i kako bi primer dobre prakse podelili sa zainteresovanim lokalnim samoupravama.

Šabačko postrojenje je upravo primer dobre prakse koja se može primeniti i u drugim gradovima i opštinama. Ono pokazuje kako jedna lokalna samouprava svojom investicijom pomaže i privredi. Kompanije iz Šapca i okoline sada mogu da, umesto da grade kompletan sistem za preradu otpadnih voda, samo instaliraju predtretman za otpadne vode čime se izuzetno umanjuju troškovi investicionog ulaganja.

Stižu dodatni kontejneri za staklenu ambalažu

Nakon što je u decembru 1.000 kontejnera za reciklažu staklene ambalaže počelo da pristiže u region, projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ proširen je na još osam opština. Kontejneri će, osim u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu, biti raspoređeni i u Kragujevcu, Varvarinu, Konjicu, Ilidži, Skoplju, Bitolju, Đevđeliji i Tetovu.

Jedan od glavnih ciljeva projekta, koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, u saradnji sa kompanijama „Sekopak“, „Pakomak“ i „Ekopak“, jeste da se u ovim opštinama poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20% i postigne isplativost reciklaže stakla. Uz finansijsku podršku „Apatinske pivare“ i Nemačke razvojne saradnje, u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, „Sekopak“ i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera.

Samo šest inspektora brine o vodama u celoj Srbiji

Jačanje kapaciteta inspekcija je neophodno, jer u malim sredinama čak ne postoje ni lokalni inspektori za zaštitu životne sredine, a imajući u vidu manjak republičkih, pitanje je u kojoj meri mogu da zaštite zdravlje građana.

– Ove godine očekuje se zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, jer trenutno o problemu komunalnih i industrijskih voda koje se ispuštaju bez prethodnog tretmana i koje su glavni zagađivači vodenih površina brine ukupno šest republičkih inspektora u celoj zemlji. A kako to i dalje neće rešiti sve probleme, trebalo bi omogućiti makar uslovni, prenos nadležnosti s republičkih na lokalne inspektore u gradovima i opštinama gde ima dovoljno inspektora i sredstava za njihov rad – kaže Olivera Kikanović iz Mreže inspektora Srbije.

Fondacija „Konrad Adenauer“ nam pomaže oko Zelene agende

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, razgovarala je sa Norbertom Bekman Dirkesom, direktorom Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji, o saradnji i zajedničkom delovanju u cilju podizanja nivoa informisanosti o temi koja je broj jedan u Evropi – Zelenom evropskom dogovoru i Zelenoj agendi.

Ministarka je navela da je sa Fondacijom „Konrad Adenauer“ dogovorena saradnja koja se ogleda u pružanju podrške implementaciji ključnih aspekata Zelene agende, razmeni iskustava i znanja nemačkih stručnjaka u oblastima upravljanja otpadom, otpadnim vodama i unapređenju kvaliteta vazduha, kao i pripremi projekata koje će sprovesti Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Fondacijom.

Beograđani će prevoz plaćati PET ambalažom

Sudeći po tenderu za eksploataciju i održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, koji je početkom godine objavio Grad Beograd, u planu je uvođenje aparata za reciklažu koji će nam omogućiti da na ime donetog otpada dobijemo popust za plaćanje gradskog prevoza.

– Krećemo u potpuno nov sistem reciklaže, odnosno separacije otpada u gradu. Radimo 17 reciklažnih dvorišta i postavićemo automate širom grada na kojima će građani moći da ubacuju PET ambalažu. Umesto da dobijaju novac za tu ambalažu, moći će da prislone karticu i dobiju novac koji će moći da koriste za javni prevoz ili neke druge popuste – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.