Savet Evropske unije usvojio je Akt o veštačkoj inteligenciji, prvi takav zakon u svetu koji, ako se na njega oslone oni koji tek treba da donesu sličnu regulativu, može da postavi globalni standard za regulaciju veštačke inteligencije (AI).
Kako je navedeno u obrazloženju, cilj novog zakona je podsticanje razvoja i prihvatanja bezbednih i pouzdanih sistema veštačke inteligencije na jedinstvenom tržištu EU. Takođe, cilj je da obezbedi poštovanje osnovnih prava građana EU i podstakne ulaganja i inovacije na području veštačke inteligencije u Evropi.
Zakon o veštačkoj inteligenciji primenjuje se samo na područja koja pokriva zakonodavstvo EU i predviđa izuzeća poput sistema koji se koriste isključivo u vojne i odbrambene svrhe, kao i u istraživačke svrhe.
Pravila su, naznačeno je, stroža što je veći rizik od nanošenja štete društvu.
“Ovaj zakon, prvi takve vrste u svetu, prekretnica je za EU, a odnosi se na globalne tehnološke izazove koji stvaraju prilike za naša društva i privredu”, rekao je belgijski državni sekretar za digitalizaciju Metju Mišel.
Novi zakon trebalo bi u sledećih nekoliko dana da bude objavljen u Službenom listu EU-a, a stupa na snagu 20 dana nakon objave. Uredba će početi da se primenjuje dve godine nakon stupanja na snagu, uz neke izuzetke za određene odredbe zakona.
Novi zakon razlikuje četiri vrste veštačke inteligencije, i to u skladu sa rizikom koje sa sobom nose. Sistemi veštačke inteligencije sa vrlo ograničenim rizikom, poput videoigrica ili filtera za spam moraće zadovoljavati samo blage propise transparentnosti, dok će visokorizični sistemi AI morati da ispunjavaju niz zahteva i obaveza kako bi bili odobreni na tržištu EU.
Zakon zabranjuje sisteme veštačke inteligencije koje pojedince društveno vrednuju i razvrstavaju u određene kategorije – po rodu, rodnom identitetu, rasi, etničkom poreklu, migracionom statusu, državljanstvu, političkom uverenju, seksualnoj orijentaciji, veroispovesti…
Pod veštačkom inteligencijom neprihvatljivog rizika smatraju se pohranjivanje fotografija prikaza lica sa interneta ili snimaka sigurnosnih kamera, snimaka prepoznavanje emocija na radnom mestu i u školama, društveno bodovanje, te prediktivno policijsko delovanje isključivo na profilisanju osobe.
Građani će moći da podnose pritužbe na AI sisteme koji ugrožavaju njihova prava.
Zakonske odredbe u EU stižu u trenutku u kome se korišćenje veštačke inteligencije skoro udvostručilo u poslednjih šest meseci, sa tri četvrtine ljudi koji koriste AI na poslu, prema rezultatima istraživanja Majkrosofta i poslovne internet platforme LinkedIn.