Mapa sajta

Šalenberg: Srbija na evropskom putu uvek može da računa na podršku Beča

CorD Recommends

Finci prvi u EU počeli da vade uranijum

Finska rudarska i hemijska kompanija Terrafame prva...

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute...

Ile de France podržao Festival Francuskog Filma

Francuske zvezde Aleksis Manenti i Ladž Li otvarile 6. Festival francuskog filma Šesto izdanje Festivala francuskog filma svečano je otvoreno...

Wolt u punom sastavu i formi tokom Evropskog prvenstva

Više od 3,4 milijarde ljudi koji su pratili Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine jasno pokazuju koliko je ovaj...

Finci prvi u EU počeli da vade uranijum

Finska rudarska i hemijska kompanija Terrafame prva će u Evropskoj uniji započeti proces vađenja uranijuma, saopštili su lokalni mediji. Finsko...

Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno u rimskoj grobnici u Španiji

Najstarije vino koje je ikada otkriveno u tečnom obliku, pronađeno je jednoj rimskoj grobnici i ima crvenkasto-braon boju zbog...

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg u intervjuu za Tanjug, uoči posete Srbiji, poručuje da je verodostojna evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana sada važnija nego ikada, a da Srbija, koja je na evropskom putu, uvek može da računa na podršku Beča.

Na pitanje sa kojom porukom dolazi u Beograd, Šalenberg ističe da ruska agresija na Ukrajinu može da izazove ogromne negativne posledice po stabilnost celog Zapadnog Balkana, zbog čega, kako kaže, dolazi sa sasvim jasnom porukom:

“Verodostojna evropska perspektiva je, zbog ove ozbiljne situacije važnija nego ikada. Obećali smo to državama Zapadnog Balkana, pa i Srbiji. Zato ću apelovati na naše srpske partnere da se jasno izjasne u korist vrednosti evropske integracije. Srbija u tome može uvek računati na punu podršku na svom putu u EU”.

Šef austrijske diplomatije u Beograd dolazi tek nekoliko dana posle nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je jasno tražio da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji.

Na pitanje da li je i njegova poseta deo pritisaka na Srbiju kako bi se priključila sankcijama protiv Moskve, Šalenberg kaže da ruska agresija predstavlja “globalnu prekretnicu”, te da je za Evropsku uniju važno jedinstvo, jer je to, dodaje, “njena najveća snaga”.

“Austrija u potpunosti podržava sankcije EU od samog početka, i računamo i na naše prijatelje i partnere izvan EU da će Rusiju navesti na promenu ponašanja i založiti se za brži kraj ovog rata. To tražim i očekujem i od kandidata za članstvo u EU”, jasan je Šalenberg.

Upitan da li ima razumevanja za poziciju Srbije i njenu neutralnost, odnosno osudu agresije, ali bez želje da se u sukob meša, Šalenberg odgovara da svaka zemlja za sama za sebe mora da odluči kako će oblikovati svoju neutralnost.

To je, ističe, u slučaju Austrije jasno – ona je vojno neutralna, ali u političkom smislu, kaže, da “nikada nije neutralna kada se radi o poštovanju međunarodnog prava”.

“Nikada nismo bili neutralni prema nasilju i nikada nećemo ćutati, kada se napada teritorijalni integritet i nezavisnost jedne države. Protiv toga ćemo se uvek i na svim nivoima odlučno suprotstaviti”, rekao je Šalenberg.

Kada je reč o pristupanju zemalja kandidata EU, Austrija je nedavno iznela svoj predlog za pospešivanje pristupnog procesa, a ministar pojašnjava da je proširenje EU najsnažniji geostrateški instrument, koji se mora snažnije koristiti, kako bi građani Zapadnog Balkana već na putu do punopravnog članstva osetili konkretne koristi.

“Zato moramo sve prednosti evropske integracije brzo učiniti opipljivim. Postepena integracija u važne oblasti politike EU, kao što je zajedničko tržište, ili vezano za oblasti klime i energetike, u vezi sa postepenim, za reforme povezanim pristupom podsticajnim programima EU i procesu odlučivanja, treba Uniju da učini prisutnijom u životu građana na Zapadnom Balkanu”, kaže on.

Na pitanje da li bi takav predlog ubrzao ili usporio put kandidata kao što su Srbija i Crna Gora, koje su već napredovale na putu u EU, ili bi bio korisniji za eventualne nove kandidate, poput Ukrajine, kaže da je on, u prvoj liniji, predviđen za države koje se već nalaze u pristupnom procesu.

Foto: Lisa leutner

“Važan element je mogućnost ranog učešća u politikama EU, u odnosu na napredak u reformama. To znači da brzinu integracije određuju same države. A upravo bi pristup podsticajnim programima mogao da bude važan faktor motivacije za sprovođenje teških reformi”, uveren je Šalenberg.

Upitan kada Srbija može da očekuje pristup EU, odgovara da je Unija svim državama Zapadnog Balkana dala jasnu perspektivu punopravnog članstva, dok napredak i brzina u procesu integracije i pristupa zavise najpre od samih kandidata:

“Kada se sprovedu potrebne reforme, može se postiće sledeći korak”.

Dijalog Beograda i Prištine je u zastoju jer Aljbin Kurti nije spreman da razgovara o kompromisu, insistirajući na priznanju nezavisnosti, a Šalenberg je saglasan da u poslednje vreme, nažalost, nije bilo konkretnog napretka u dijalogu, dodajući, međutim, da “od međusobnog pripisivanja krivice niko nema koristi”.

“Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je za ceo region usko grlo na putu ka održivoj stabilnosti i zajedničkoj budućnosti u EU. Kako Srbija, tako i Kosovo treba u tim okvirima da se suoče sa teškim temama Ne postoji alternativa dijalogu. Apelujem na obe strane da prikažu stratešku dalekovidost”, kaže austrijski ministar.

Na pitanje da li bi, posle Bugarske, neka druga zemlja EU mogla da blokira nekog drugog kandidata, na primer Hrvatska Srbiju, ističe da bilateralni nesporazumi i otvorena istorijska pitanja ne bi trebalo da se unose u EU, jer je osnovna zamisao EU bila da se bilateralni problemi mirno prevaziđu, kako bismo svi bili snažniji u budućnosti.

“To je lajt motiv koji treba uvek da imamo pred očima”, naveo je Šalenberg.

Kada je reč o gasu, Austrija je u sličnoj situaciji kao Srbija, a po pitanju eventualnog evropsko rešenja za smanjenje nezavisnosti od ruskog gasa, i mogućnosti da se ono odnosi i na Zapadni Balkan, Šalenberg podseća da je EU 18. maja usvojila paket “RePowerEU“ koji, između ostalog, čine i dalekosežne mere za preuređenje energetskih sistema Unije.

Time bi, dodaje, prema planu Evropske komisije, još pre 2030. godine trebalo da se okonča zavisnost od ruskih energenata, za šta će biti potrebno oko 300 milijardi evra.

Pročitajte još...

Šolc: Cilj je da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana što pre uđu u EU

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je tokom posete Beogradu da Berlin očekuje da se sve zemlje koje su kandidati za članstvo u EU pridruže...

Potpisan sporazum sa Austrijom o razmeni podataka o socijalnom osiguranju

Austrija i Srbija potpisale su sporazum o potpuno elektronskoj razmeni podataka o socijalnom osiguranju. Predsednik Konferencije socijalnih osiguranja Austrije Peter Lener ocenio je da je...

Šalenberg u intervjuu za Tanjug navodi i da su na nacionalnom nivou prvi uspesi po tom pitanju već vidljivi, budući da Austrija od marta više ne uvozi rusku naftu, dok su, kaže, i mnoge druge članice EU, pre svega u oblasti uglja i nafte, smanjile svoju zavisnost ili obustavile uvoz u potpunosti.

Dodaje i da EU u mnogim oblastima tesno sarađuje sa državama Zapadnog Balkana, pa tako i u vezi Zelene agende za Zapadni Balkan, kojim Unija trenutno ovom regionu pruža podršku u izgradnji izvora obnovljive energije.

Na pitanje da li je EU u stanju da brzo nađe zamenu za ruski gas i hoće li ga isporučivati i Zapadnom Balkanu, Šalenberg navodi da EU radi na tome da uspostavi svoje snabdevanje gasom.

“Kratkoročno, želimo da smanjimo našu zavisnost od ruskih energenata, ali to ne može odmah. Radimo na platformi za zajedničku kupovinu gasa. Zapadni Balkan je pozvan da učestvuje u toj zajedničkoj kupovini. Srednje i dugoročno želimo i moramo potpuno da se oslobodimo zavisnosti od fosilnih energenata”, zaključuje Šalenberg.

Glavna fotografija: EPA/Florian-Wieser

Pročitajte još...

Ambasadori zemalja EU postigli dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom

Ambasadori zemalja Evropske unije postigli su načelni dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom o članstvu u Uniji, saopšteno je u Briselu. Kako...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island zauzima prvo mesto, a Slovenija...

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je na panel diskusiji koja je...

Beograd jedan od 16 gradova u kome je sprovedena Medjunarodna reciklažna akcija

U Beogradu, i još 15 gradova širom sveta ovoga juna, sprovedena je  međunarodna reciklažna kampanja  - “International Recycling Tour” - kojom su se građani...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone stranih paviljona, tematske nedelje, proslave...

Evropska narodna partija, socijaldemokrati i liberali imaće većinu i u novom sazivu EP

Prema delimičnim rezultatima izbora za Evropski parlament, Evropska narodna partija (EPP), socijaldemokrati (S&D) i liberali (Renew) će i u novom sazivu EP imati većinu. Zajedno...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz Angole od važnosti za njenu...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim povodom zatražila od nacionalnih statističkih...