Srbija namerava da do 2030. sto puta poveća kapacitet solarnih elektrana i deset puta poveća snagu u vetroparkovima. Takođe namerava da na kraju decenije emisije gasova s efektom staklene bašte budu 40,3 odsto manje, a da udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije dostigne 41 procenat, prenosi portal Balkan green energy news.
Ministarstvo rudarstva i energetike predstavilo je preliminarne ciljeve za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan pred pokretanje javne rasprave.
Ovaj strateški dokument treba da usmeri Srbiju ka postizanju klimatske neutralnosti najkasnije 2050. uz ambiciozne ciljeve za tekuću deceniju.
Ministarstvo je izložilo preliminarne ciljeve za 2030. godinu:
– smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto sa nivoa iz 1990. godine,
– dostići udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 41 odsto,
– dostići udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije od 49,1 odsto,
– dostići udeo obnovljivih izvora energije u grejanju i hlađenju od 50,9 odsto,
– dostići udeo obnovljivih izvora u saobraćaju od 6,1 odsto,
– podići energetsku efikasnost da se primarna potrošnja energije smanji na 14.750 megatona ekvivalenta nafte,
– podići energetsku efikasnost da se finalna potrošnja energije smanji na 9.528 megatona ekvivalenta nafte,
– povezati solarne elektrane ukupne snage 1,54 gigavata na elektroenergetsku mrežu, što je stotinu puta više od sadašnjeg nivoa,
– povezati vetroelektrane zbirne snage 3,51 gigavata na elektroenergetsku mrežu, što je deset puta više od postojećeg kapaciteta u Srbiji.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je u izradi uz radni slogan “Biti ili ne biti”, kazali su na predstavljanju načelnih ciljeva predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike.
Pet scenarija i inicijalne brojke će biti stavljeni na sveobuhvatnu javnu raspravu, sa domaćim i stranim institucijama, kompanijama i svakim građaninom i građankom, izjavila je potpredsednica vlade i resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Mihajlovićeva je ponovila da je u scenarijima i mogućnost instaliranja modularnih nuklearnih elektrana. Međutim, po njenim rečima, ta opcija mora na široku raspravu na nivou cele države.
Ministarstvo je istaklo projekte reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3. Za potonji je predviđeno da se na akumulaciji postavi plutajuća solarna elektrana, otkrili su zvaničnici. Napomenuli su i da Srbija velike nade polaže u proizvodnju zelenog vodonika i njegovo korišćenje u transportu.
Srbija takođe namerava da instalira gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom, Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom, objavilo je ministarstvo.
Osim toga, na događaju je rečeno da će biti izgrađeno još jedno skladište gasa i da su u planu strujne interkonekcije sa susednim zemljama.
Foto: srbija.gov.rs