Klimatske promene utiču na svaki ćošak naše planete. U odnosu na kraj 19. veka temperatura kod nas je danas u proseku veća za 2,5 stepeni. Da bi se zaštitili od ekstremnih klimatskih promena koje uzrokuju globalni porast temperature, požare, ekstremne suše i katastrofalne poplave, potrebno je brzo prilagođavanje uz koordinaciju svih sektora na globalnom i lokalnom nivou.
Zajednička borba protiv klimatskih promena bila je centralna tema o kojoj se danas diskutovalo na konferenciji „Razgovori o klimatskim promenama” koju UN, UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine organizuju uoči globalnog klimatskog samita Ujedinjenih nacija “COP26”, koji će biti održan od 31. oktobra do 12. novembra 2021, u Glazgovu, a za koji se veruje da je poslednja prilika da se zajedničkom globalnom akcijom klimatske promene stave pod kontrolu.
Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU u Srbiji, istakao je da svi zajedno treba da reaguju veoma brzo i odmah.
“Građani u Srbiji i širom sveta su zabrinuti za zagađenje i uticaj klimatskih promena, kao što su letnji požari koje smo imali u regionu i pojedinim zemljama Evrope. Voleli bi da vidimo dalji napredak i fokus Srbije na usvajanje krovnih zakona za program razvoja kao što je predviđeno klimatskim zakonom, pre “COP26” samita u Glazgovu. Fondovi za zaštitu životne sredine su uvek tu. EU je investirala više od 400 miliona evra, omogućujući Srbiji da doda još oko 200 miliona evra. Fondovi su dostupni, a projekte je potrebno pripremiti”, rekao je Bertolini.
Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, naglasila je da je Srbija u odličnoj poziciji u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika da utire put potrebnoj transformaciji.
“Primećujem to naročito na nivou politika, na nivou zakona i strategija. To naravno ide zajedno sa ambicijom za smanjenje emisija za 33 odsto, što je najavljeno prošle godine u decembru, na samitu o klimatskim ambicijama. Imajući u vidu veličinu zemlje i ekonomsku otpornost, Srbija bi trebala da razmotri podizanje klimatske ambicije i dostigne ukupne globalne ambicije “COP-a”, rekla je Žakob.
Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj je navela da su klimatske promene već ovde i da utiču negativno na ekonomiju.
“Prosečan porast temperature na Zapadnom Balkanu je jedan stepen viši od globalnog proseka. Ljudski životi će biti više ugroženi. Ekonomija će biti ugrožena, bilo da govorimo o poljoprivredi, dostupnosti vode, proizvodnji energije, transportu i infrastrukturi, cela ekonomija će biti pod uticajem ovoga. Naše procene govore da ukoliko se ne uradi više da se podignu klimatske ambicije, do 2030. će ekonomski gubici dostići 13 milijardi dolara”, kaže Pikap.
Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine podsetila je na ogromne štete nastale poslednjih godina usled klimatskih promena.
“Materijalna šteta od 2000. do 2015. je procenjena na najmanje 5 milijardi evra, od čega su više od 70 odsto posledica suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima. Dok su za period od 2015. do 2020. štete procenjene na najmanje 1,8 milijardi evra. Srbija bez obzira na pandemiju nastavlja da ulaže napore da ispuni svoje obaveze prema sporazumu iz Pariza, što sa jedne strane predstavlja veliki izazov za održavanje socio-ekonomske stabilnosti, ali isto tako predstavlja i šansu za stvaranje konkurentne i resursno efikasne ekonomije”, izjavila je Vujović
EU je svetski lider u zaštiti životne sredine. U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, izrađen je plan mera u oblasti klime, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i uklanjanja zagađenja. Angažman Srbije, kada je reč o ostvarivanju ovih ciljeva, ima presudan značaj za proces evropskih integracija i doprineće efikasnijoj upotrebi resursâ. Prelazak na čistu, cirkularnu ekonomiju i preduzimanje mera za zaustavljanje klimatskih promena, uz istovremeni oporavak biodiverziteta i smanjenje zagađenja, podržaće privredu i otvoriti nova radna mesta.
U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući 3,3 milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor životne sredine u Srbiji
Izvor: europa.rs, Foto: betaphoto/Amir Hamzagic/ds)