Nova gasna interkonekcija povezivaće Grad Niš i bugarsku prestonicu Sofiju. Ovo će značajno doprineti energetskoj bezbednosti i čistijoj životnoj sredini u Srbiji. Planirani kapacitet gasovoda će omogućiti transfer 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Početak radova na izgradnji gasovoda se očekuje kasnije tokom ove godine, nakon izbora izvođača i nadzora na izvođenju radova. Finalizacija gasovoda je planirana za početak 2023. Ovo je okvir ovog velikog projekta Evropske unije u Srbiji.
Uz kredit od 25 miliona evra od Evropske investicione banke (EIB) i početnih 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava iz IPA fonda EU za Srbiju dodeljenih za konstrukciju srpske strane gasovoda Niš-Sofija, sada su postavljeni finansijski temelji za izgradnju.
Delegacija EU aktivno radi na postizanju napretka po pitanju ovog prioritetnog projekta i u tom smislu je u stalnom kontaktu sa vlastima Srbije. Planirani kapacitet gasovoda će obezbediti dodatnih 80% kapaciteta u odnosu na postojeće potrebe Srbije za gasom i u velikoj meri unaprediti opštu sigurnost snabdevanja gasom. Novi gasovod Niš-Sofija će pojačati diversifikaciju izvora energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu i smanjiti zavisnost od jednog dominantnog snabdevača. Zahvaljujući ovom gasovodu će se postići lak pristup gasu za građane i privredu Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada – tri grada koja do sada nisu imala pristup gasu.
Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, istakao je:
„Ovo je veliki korak ka realizaciji prioritetnog projekta koji ima višestruke ciljeve: Najpre pojačanje diversifikacije i bezbednosti snabdevanja energijom u Srbiji. Zatim, jačanje regionalne saradnje zarad doprinosa uravnoteženom društveno-ekonomskom razvoju. I na kraju, težnju ka energetskoj tranziciji i zdravijem okruženju. Pozdravljam ovaj projekat i kao ključni deo šire strategije Srbije za finalizaciju tekuće liberalizacije gasnog sektora, važnu obavezu u daljem napredovanju Srbije u pregovorima o pristupanju EU.“
Evropska investiciona banka podržava energetsku tranziciju u Srbiji i širom sveta. Kao deo EIB-ove politike kreditiranja energetike dogovorene 2019. godine, obavezali smo se da ćemo podržati nekoliko odabranih projekata za gasovode koji su već u fazi procene, pre nego što pređemo na pozajmice za projekte isključivo za energiju iz obnovljivih izvora od kraja 2021. godine. Zbog toga je EIB sa zadovoljstvom obezbedila 25 miliona evra za podršku izgradnji srpske strane ove interkonekcije, prioritetnog projekta za Evropsku uniju i inicijative pod nazivom Energetsko povezivanje Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC), doprinoseći snažnoj, prosperitetnoj Srbiji koja se razvija, što je cilj koji se deli u okviru Tima Evropa. Ovom investicijom potvrđujemo značaj podrške energetskoj tranziciji u Srbiji i čitavom regionu “, rekla je Liliana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke odgovorna za kreditne operacije u Srbiji.
Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali kaže da je za Srbiju od izuzetnog značaja ulaganja u infrastrukturu, naročito ulaganje u energetski sektor koja doprinose sigurnosti snabdevanja gasom i diverzifikaciji pravaca i snabdevača gasom. „Gasni interkonektor Srbija – Bugarska je u tom smislu naročito važan, i zato smo zahvalni Evropskoj investicionoj banci, zahvaljujući kojoj smo danas završili finansijsku konstrukciju za taj projekat. Ovakvi projekti uvek doprinose i našem većem privrednom rastu, što je pogotovo važno danas u uslovima pandemije korona virusa. Zato je Srbija izdvojila ogroman novac u budžetu za javne investicije, koje su po prvi put na nivou od čak 7,2% BDP-a.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike prof. Dr Zorana Mihajlović navela je da je Potpisivanjem ugovora o zajmu sa EIB, uz prethodno odobreni grant EU, praktično zatvorena finansijska konstrukcija za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. „Cilj Srbije je da posle diverzifikacije gasnih ruta, ima i diverzifikaciju snabdevača u gasnom sektoru. Gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji treba da počne da se gradi ove godine i da postane operativan do 2023, omogućiće snabdevanje Srbije prirodnim gasom i od drugih snabdevača, iz LNG terminala u Grčkoj, iz gasovoda TAP i TANAP koji su deo Južnog gasnog koridora, a u perspektivi i iz istočnomediteranskog gasovoda, gasom iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela. Izgradnja ovog gasovoda značajno će povećati energetsku bezbednost ne samo Srbije, već i regiona.