Nakon snažnog povećanja uvoza energije između 2021. i 2022. godine, scenario u Evropskoj uniji bitno je drugačiji u 2023. godini, pri čemu uvoz opada drugi kvartal zaredom u poređenju sa istim periodom prethodne godine, objavila je agencija za statistiku Evrostat.
U drugom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz iz EU smanjen je za 39,4% u vrednosti i 11,3% u pogledu neto mase (težine izražene u tonama), a ti rezultati prate pad od 26,5% i 6,1% respektivno u prvom kvartalu ove godine.
Što se tiče neto mase, udeo Rusije u uvozu naftnih ulja i prirodnog gasa u EU kontinuirano se smanjuje tokom vremena od drugog kvartala 2022. Uvoz naftnih ulja iz Rusije pao je sa mesečnog proseka od 8,7 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 1,6 miliona tona u drugom tromesečju ove godine (-82%), ali je, nasuprot tome, uvoz iz partnera van EU, osim Rusije, porastao za 5,8 miliona tona, sa 31,5 miliona na 37,3 miliona tona.
Udeo Rusije u ukupnom uvozu naftnih ulja u EU iznosio je 4% u drugom kvartalu 2023. godine, što je ogromna razlika u odnosu na udeo od 21,6% zabeležen u istom kvartalu prošle godine.
Uvoz prirodnog gasa u EU je značajno opao (-17% u smislu neto mase) u drugom kvartalu 2023, u poređenju sa istim kvartalom 2022. Ovo smanjenje izazvano je planom u kome su se zemlje EU obavezale na smanjenje potrošnja gasa.
Rat u Ukrajini naveo je EU da primeni nekoliko paketa sankcija nad Rusijom, što je direktno i indirektno uticalo na trgovinu naftom i prirodnim gasom. Uticaj je sada vidljiv u rastućoj diversifikaciji dobavljača energije.
Što se tiče nafte, zabrana EU na morski uvoz ruske sirove nafte stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara 2023, što je uticalo na rezultate u prvom i drugom kvartalu 2023. godine.
U drugom kvartalu 2022. Rusija je bila vodeći dobavljač naftnih ulja sa učešćem od 15,9% ukupnog uvoza EU. U drugom tromesečju 2023. Rusija je zauzela tek 12. mesto, sa udelom od 2,7%, što je pad od 13,2 procentna poena (pp) u poređenju sa 2022.
Nasuprot tome, Norveška (+3,5 pp do 13,7%), Kazahstan (+3,2 pp do 10,2%), Sjedinjene Američke Države (+2,1 pp do 13,6%) i Saudijska Arabija (+2,3 pp do 9,0%) su zabeležile povećanje u udelu u istom periodu, a Libija je postala važan partner, čineći 8,1% uvoza nafte u EU.
Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom, gde je udeo Rusije pao za 14,5 pp na 13,8% ukupnog uvoza EU, dok su udeli Alžira (+9,3 pp) i Norveške (+6,2 pp) značajno porasli. U drugom tromesečju 2023. godine, Norveška je bila najveći snabdevač EU sa udelom od 44,3% ukupnog uvoza EU, a slede Velika Britanija (17,8%) i Alžir (16,5%).
Što se tečnog prirodnog gasa tiče, SAD ostaju ubedljivo vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4% u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4%), Katar (10,9%) , Alžir (9,9%) i Nigerija (5,1%). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela (+5,2 pp i +1,0 pp, respektivno) u poređenju sa drugim kvartalom 2022.
Nasuprot tome, udeo SAD, Rusije i Katara pao je za -2,8 pp, -2,7 pp i -1,1 pp. Norveška i Oman su postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3% i 2,9% respektivno.