Mapa sajta

NALED: Zahtevi za građevinske dozvole u Srbiji povećani za petinu

CorD Recommends

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika,...

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute...

Coca-cola HBC Srbija i Bambi predstavili izveštaj o održivom poslovanju za 2023. godinu

Kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Bambi predstavile su Izveštaj o održivom poslovanju za 2023. godinu. Jedanaesti izveštaj kompanije Coca-Cola...

Ile de France podržao Festival Francuskog Filma

Francuske zvezde Aleksis Manenti i Ladž Li otvarile 6. Festival francuskog filma Šesto izdanje Festivala francuskog filma svečano je otvoreno...

Wolt u punom sastavu i formi tokom Evropskog prvenstva

Više od 3,4 milijarde ljudi koji su pratili Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine jasno pokazuju koliko je ovaj...

Finci prvi u EU počeli da vade uranijum

Finska rudarska i hemijska kompanija Terrafame prva će u Evropskoj uniji započeti proces vađenja uranijuma, saopštili su lokalni mediji. Finsko...

Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno u rimskoj grobnici u Španiji

Najstarije vino koje je ikada otkriveno u tečnom obliku, pronađeno je jednoj rimskoj grobnici i ima crvenkasto-braon boju zbog...

Druga godina pandemije korona virusa nije omela aktivnosti građevinskog sektora u Srbiji, pa je tako u 2021. gradovima i opštinama podneto 138.890 zahteva za dozvole za gradnju, što je za 22.000, odnosno petinu više nego u prethodnoj godini, pokazuje analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije.

Efikasnost lokalnih samouprava je ostala nepromenjena, te su pozitivno rešili 85 odsto zahteva, ali s druge strane, širenje virusa jeste uticalo na poštovanje zakonskih rokova zbog češćeg i dužeg odsustva službenika, utvrdio je NALED u svojoj analizi.

Najviše se kasnilo, kako je precizirano, sa izdavanjem upotrebnih dozvola – u proseku devet dana duže u odnosu na zakonski rok, za građevinsku dozvolu se čekalo četiri dana duže, a prekoračenje za izdavanje lokacijskih uslova bilo je u proseku pet dana.

Kašnjenja su zabeležena u 50 odsto gradova i opština, dok je u 2020. ovaj problem imalo 15 odsto gradova i 12 odsto opština.

“Pandemija je jedan od razloga, ali i problem nedovoljnih tehničkih kapaciteta i nedostatka kadrova, s obzirom na to da su u njihovoj nadležnosti i poslovi ozakonjenja objekata i konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem“, rekla je Tanja Vukotić Marinković, potpredsednica Saveza za imovinu i investicije u NALED-u i registrator u APR-u, koji upravlja sistemom za podnošenje elektronskih zahteva.

Prema njenim rečima, pojednostavljenje i digitalizacija postupaka legalizacije i konverzije, po uzoru na reformu izdavanja eGrađevinskih dozvola, kao i omogućavanje konverzije bez naknade, sigurno bi doprineli rešavanju problema sa kojim se država suočava dugi niz godina.

U 2021. elektronska građevinska dozvola se izdavala u proseku za devet dana (osam u opštinama i 10 u gradovima), a upotrebna za 14, u situacijama kada investitor podnese ispravan zahtev.

Kako je navedeno, izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U proseku, svaki deseti zahtev nije ispunjavao formalne uslove (13,9 odsto u gradovima i 9,1 odsto u opštinama).

Do usaglašavanja može doći jer investitor nema sve papire, ali to su i slučajevi koji mogu ukazati na koruptivne radnje službenika. Najveći procenat dorade zahteva zabeležen je u velikim gradovima.

Prema novoj metodologiji NALED-a, koja u obzir uzima ne samo efikasnost u rešavanju zahteva već i broj službenika kojim lokalna samouprava raspolaže, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola su Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica, Šabac i Kragujevac, dok se među opštinama sa više od 500 zahteva ističu Surčin, Sopot, Kovin, Beočin i Novi Bečej.

Na začelju tabele su Bor, Novi Pazar, Zaječar, Jagodina i Beograd, a kod opština Zvezdara, Stara Pazova, Pećinci, Bačka Palanka i Vračar.

Slika se bitno menja ukoliko se izuzme odnos broja službenika i zahteva koje svaki od njih obradi, budući da nije lako utvrditi koji broj od onih koji su ovlašćeni za rad u elektronskom sistemu za izdavanje dozvola zaista na tome i radi, ukazano je iz NALED-a.

Na čelu liste gradova u tom slučaju su Sremska Mitrovica, Čačak, Kruševac, Kikinda i Vršac, a na začelju Beograd, Valjevo, Zrenjanin, Novi Sad i Novi Pazar.

Pročitajte još...

NALED predstavio prvu Sivu knjigu inovacija

Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) predstavila je prvu "Sivu knjigu inovacija i visokotehnološkog preduzetništva", sa 60 preporuka za unapređenje uslova za...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska prioriteta od ukupno 12 koje...

Slično je i kod opština – prvi su Svilajnac, Novi Bečej, Kovin, Ćuprija i Tutin, a poslednji Stara Pazova, Zvezdara, Zemun, Čukarica i Pećinci.

I po novoj i po staroj metodologiji pojedini gradovi i opštine su pri dnu tabele i evidentno imaju problem sa izdavanjem dozvola, sopštio je NALED.

Kod gradova to je pre svega Beograd, a tu su i Novi Pazar i Požarevac, a kod opština to su gradske opštine Zvezdara, Savski venac, Vračar, Čukarica, ali i Stara Pazova i Pećinci, pa je pitanje za njih kada i kako će da unaprede svoju poziciju, navedeno je u analizi.

S druge strane, uvek u vrhu su Sremska Mitrovica, Sombor, Šabac, Čačak i Kruševac kod gradova, a Kovin, Novi Bečej i Inđija kod opština.

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je da NALED pruža podršku gradovima i opštinama u svom članstvu da unaprede efikasnost kroz organizaciju obuka, mentoring i savetovanje, a takoše na osnovu njihovih sugestija priprema predloge za unapređenje propisa u ovoj oblasti i softvera za izdavanje dozvola.

Pročitajte još...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone stranih paviljona, tematske nedelje, proslave...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz Angole od važnosti za njenu...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i inicijativa iz regiona i tom...

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi

I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda Boravio sam u...

Srbija na vrhu liste izvoznika jabuka u Rusiju

Rusija je uvezla 178.300 metričkih tona jabuka od početka godine do 26. maja, saopštila je pres služba tamošnje Federalne veterinarske i fitosanitarne službe za...

Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave otvoreno za posetioce

Park Arheološko brdo u okviru Golubačke tvrđave zvanično je otvoren za posetioce. Otvaranju je prethodila revitalizacija Spoljnog dvorišta tvrđave u  vrednosti od 556.650 eura,...

Srbija će 2025. imati suficit u trgovini sa Nemačkom, 40 odsto nemačkih kompanija planira uvećanje investicija

Srbija jedan od 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke i nemačka privreda nastavlja da ulaže u Srbiju, što će dovesti do toga da će Srbija...

Gasna konekcija Srbije i Rumunije biće izgrađena do 2026. godine

Memorandum o razumevanju o izgradnji gasne interekonekcije Srbija-Rumunija je u postupku usvajanja  i uskoro će biti potpisan, saopštile su ministarke rudarstva i energetike Dubravka...