Mapa sajta

NALED: Zahtevi za građevinske dozvole u Srbiji povećani za petinu

CorD Recommends

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga...

Micotakis: Stav Grčke o KiM ostaje nepromenjen

Stav grčke vlade o Kosovu i Metohiji...

Coca-Cola HBC sedmi put zaredom proglašena za najodrživijeg proizvođača napitaka na svetu

Kompanija Coca-Cola HBC proglašena je sedmi put zaredom za najodrživiju svetsku kompaniju u kategoriji proizvodnje pića prema Dau Džons...

IEA predviđa da će obnovljivi izvori potisnuti ugalj u globalnoj proizvodnji električne energije

Procenat korišćenja uglja u globalnoj proizvodnji električne energije u iduće tri godine pašće ispod 33 odsto u odnosu na...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke...

Druga godina pandemije korona virusa nije omela aktivnosti građevinskog sektora u Srbiji, pa je tako u 2021. gradovima i opštinama podneto 138.890 zahteva za dozvole za gradnju, što je za 22.000, odnosno petinu više nego u prethodnoj godini, pokazuje analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije.

Efikasnost lokalnih samouprava je ostala nepromenjena, te su pozitivno rešili 85 odsto zahteva, ali s druge strane, širenje virusa jeste uticalo na poštovanje zakonskih rokova zbog češćeg i dužeg odsustva službenika, utvrdio je NALED u svojoj analizi.

Najviše se kasnilo, kako je precizirano, sa izdavanjem upotrebnih dozvola – u proseku devet dana duže u odnosu na zakonski rok, za građevinsku dozvolu se čekalo četiri dana duže, a prekoračenje za izdavanje lokacijskih uslova bilo je u proseku pet dana.

Kašnjenja su zabeležena u 50 odsto gradova i opština, dok je u 2020. ovaj problem imalo 15 odsto gradova i 12 odsto opština.

“Pandemija je jedan od razloga, ali i problem nedovoljnih tehničkih kapaciteta i nedostatka kadrova, s obzirom na to da su u njihovoj nadležnosti i poslovi ozakonjenja objekata i konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem“, rekla je Tanja Vukotić Marinković, potpredsednica Saveza za imovinu i investicije u NALED-u i registrator u APR-u, koji upravlja sistemom za podnošenje elektronskih zahteva.

Prema njenim rečima, pojednostavljenje i digitalizacija postupaka legalizacije i konverzije, po uzoru na reformu izdavanja eGrađevinskih dozvola, kao i omogućavanje konverzije bez naknade, sigurno bi doprineli rešavanju problema sa kojim se država suočava dugi niz godina.

U 2021. elektronska građevinska dozvola se izdavala u proseku za devet dana (osam u opštinama i 10 u gradovima), a upotrebna za 14, u situacijama kada investitor podnese ispravan zahtev.

Kako je navedeno, izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U proseku, svaki deseti zahtev nije ispunjavao formalne uslove (13,9 odsto u gradovima i 9,1 odsto u opštinama).

Do usaglašavanja može doći jer investitor nema sve papire, ali to su i slučajevi koji mogu ukazati na koruptivne radnje službenika. Najveći procenat dorade zahteva zabeležen je u velikim gradovima.

Prema novoj metodologiji NALED-a, koja u obzir uzima ne samo efikasnost u rešavanju zahteva već i broj službenika kojim lokalna samouprava raspolaže, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola su Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica, Šabac i Kragujevac, dok se među opštinama sa više od 500 zahteva ističu Surčin, Sopot, Kovin, Beočin i Novi Bečej.

Na začelju tabele su Bor, Novi Pazar, Zaječar, Jagodina i Beograd, a kod opština Zvezdara, Stara Pazova, Pećinci, Bačka Palanka i Vračar.

Slika se bitno menja ukoliko se izuzme odnos broja službenika i zahteva koje svaki od njih obradi, budući da nije lako utvrditi koji broj od onih koji su ovlašćeni za rad u elektronskom sistemu za izdavanje dozvola zaista na tome i radi, ukazano je iz NALED-a.

Na čelu liste gradova u tom slučaju su Sremska Mitrovica, Čačak, Kruševac, Kikinda i Vršac, a na začelju Beograd, Valjevo, Zrenjanin, Novi Sad i Novi Pazar.

Pročitajte još...

NALED predstavio prvu Sivu knjigu inovacija

Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) predstavila je prvu "Sivu knjigu inovacija i visokotehnološkog preduzetništva", sa 60 preporuka za unapređenje uslova za...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska prioriteta od ukupno 12 koje...

Slično je i kod opština – prvi su Svilajnac, Novi Bečej, Kovin, Ćuprija i Tutin, a poslednji Stara Pazova, Zvezdara, Zemun, Čukarica i Pećinci.

I po novoj i po staroj metodologiji pojedini gradovi i opštine su pri dnu tabele i evidentno imaju problem sa izdavanjem dozvola, sopštio je NALED.

Kod gradova to je pre svega Beograd, a tu su i Novi Pazar i Požarevac, a kod opština to su gradske opštine Zvezdara, Savski venac, Vračar, Čukarica, ali i Stara Pazova i Pećinci, pa je pitanje za njih kada i kako će da unaprede svoju poziciju, navedeno je u analizi.

S druge strane, uvek u vrhu su Sremska Mitrovica, Sombor, Šabac, Čačak i Kruševac kod gradova, a Kovin, Novi Bečej i Inđija kod opština.

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je da NALED pruža podršku gradovima i opštinama u svom članstvu da unaprede efikasnost kroz organizaciju obuka, mentoring i savetovanje, a takoše na osnovu njihovih sugestija priprema predloge za unapređenje propisa u ovoj oblasti i softvera za izdavanje dozvola.

Pročitajte još...

Beograd posetilo 1,38 miliona turista tokom 2023. godine

Beograd je u prošloj godini posetilo ukupno 1.384.616 turista koji su na nivou cele godine ostvarili ukupno 3.453.132 noćenja,  saopštila je Turistička organizacija Beograda...

Trgovinska razmena između Japana i Srbije

Srbija privlači japanske gigante

Više od devet hiljada hiljada kilometara izmedju Beograda i Tokija sigurno je jedan od ključnih razloga što je trgovinska razmena dve privrede, iako rastuća,...

Šesnaestogodišnja violinistkinja iz Srbije Lana Zorjan proglašena za najbolju mladu umetnicu na svetu

Šesnaestogodišnja violinistkinja iz Srbije Lana Zorjan dobitnik je priznanja International Classical Music Award (ICMA) - Discovery Award 2024, poznatiji kao Oskar u svetu klasične...

Potpisan memorandum sa kineskim kompanijama o ulaganjima u najveći projekat obnovljivih izvora

Ministarstvo rudarstva i energetike potpisalo je memorandum o razumevanju sa kineskim kompanijama "Šangaj Fengling Renuvables" i "Srbija Ciđin koper" o ulaganju dve milijarde evra...

Počeo 17. Filmski festival Kustendorf

Međunarodni Filmski festival Kustendorf, sedamnaesti po redu, otvoren je na Mokroj Gori pod sloganom "Ne nadzor, kinematografija". U takmičarskom programu naći će se 17 filmova,...

Hitlerova naredba za napad na Jugoslaviju do 18 februara u Narodnom muzeju

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić dobio je od predsednice Vlade Ane Brnabić originalni dokument Direktive br. 25, kojom je nemački kancelar Adolf Hitler...

Od 1. marta stupa na snagu potpuno slobodno tržište rada zemalja Otvorenog Balkana

Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su u Skoplju, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, dva protokola koja će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za...

Srbija i članice CESEC na sastanku u Atini potvrdile nastavak povezivanja energetskih sektora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija planira da nastavi da radi na povezivanju sa susedima u sektoru gasa, prenosne...