Veća verovatnoća je da će se stvari pogoršati pre nego što se poboljšaju, prognoza je generalne direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristaline Georgijeve pošto je MMF opet smanjio projekcije globalnog ekonomskog rasta u 2023. godini, predviđajući pad svetske privrede za četiri hiljade milijardi dolara do 2026. godine.
Georgijeva podseća da je ruska invazija na Ukrajinu dramatično promenila poglede MMF na ekonomiju, kao i da pandemija virusa korona, rastuća inflacija i pogoršanje klimatskih uslova takođe utiču na svetske ekonomije pogoršavajući druge krize, poput nesigurnosti nabavke hrane i visokog nivoa duga u zemljama sa nižim prihodima.
Ona je, kako prenosi AP, ocenila da rizici od recesije rastu i prenela procenu MMF da će zemlje koje čine jednu trećinu svetske ekonomije ove ili naredne godine doživeti najmanje dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije.
„Globalna ekonomija pati od podele u svetu na one koje su za i one koji su protiv Rusije“, opominje Georgijeva precizirajući da je to najdramatičnija posledica događaja u Ukrajini, iako postoji još mnogo rizika, uključujući i prelivanje sukoba iz Ukrajine u druge zemlje, prenosi Tass.
“Posledica blokovskog razbijanja sveta je da ćemo svi biti siromašniji – i u siromašnim i u bogatim zemljama”, rekla je Georgijeva.
Ona je dodela da će ta podela rezultirati gubitkom “velike ekonomske efikasnosti koja nam je pomogla da budemo bogatiji”.
“Ako idemo do tačke da odsečemo jedne delove sveta od drugih, bilo bi mnogo siromašnih u bogatim zemljama, dok bi siromašne zemlje podnele najveći deo tereta”, poručila je izvršna direktorka MMF-a.
Georgijeva je rekla da je MMF već tri puta smanjio projekcije globalnog rasta, pa sada očekuju 3,2 odsto za 2022, a 2,9 odsto za 2023. godinu.
Ovakve projekcije dolaze u vreme kada centralne banke širom sveta podižu kamatne stope u nadi da će ukrotiti rastuću inflaciju. Federalne rezerve SAD bile su najagresivnije u korišćenju povećanja kamatnih stopa kao instrumenta za hlađenje inflacije, iako su i centralne banke od Azije do Engleske počele da podižu stope ove nedelje, navodi AP.
S tim u vezi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je prošle nedelje saopštila da će globalna ekonomija zbog rata u Ukrajini izgubiti 2,8 biliona dolara.