Mapa sajta

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici srpskoj u Novom Sadu.

Žiri, u čijem su sastavu prestižni evropski pisci i kritičari: predsednica Ilma Rakuza, Laslo Marton, Karl-Markus Gaus, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar doneo je odluku da ovogodišnja dobitnica nagrade bude Sesil Vajsbrot, književnica, prevoditeljka i novinarka iz Francuske. Međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“ dobila je za celokupni književni opus.

Nagradu je laureatkinji uručila predsednica žirija Ilma Rakuza. Na dodeli su govorili predsednik Matice srpske Dragan Stanić, Andrej Tišma, predsednica žirija Ilma Rakuza, članovi žirija Laslo Marton i Vladislava Gordić Petković, i upravnica Fondacije Bora Babić. Svečanost je upriličio i govor dobitnice književne nagrade Sesil Vajsbrot koja se obratila publici nakon uručenja nagrade. Moderatorka programa je bila Ana Kukolj Jović.

Iz obrazloženja Ilme Rakuze

„Šta je umetnost u stanju da učini, koji društveni i moralni zadaci su joj prikladni? U čemu se sastoji njena aktuelnost? I kako je ustrojen umetnički proces? O tim pitanjima se radi u pet romana, koja obrazuju ciklus: Razgovori sa majstorom, Ostrvo muzeja, Mrtva straža, Pomračenje i Razaranje.“



„Sa distopijskim romanom Razaranje Vajsbrot je reagovala na političke tendencije poslednjih godina – na jačanje radikalnih desničarskih partija i autokratskih režima, na digitalno nadziranje građana i na ciljano širenje Fake News. Njen roman liči na zastrašujuću viziju onoga što bi već moglo da nam se dogodi, ukoliko se ukine slobodarsko-demokratski poredak.“

„Sesil Vajsbrot se majstorski razume u povezivanje istorije i sadašnjosti u jedinstveno tkanje. Velikim senzibilitetom i kritičkom budnošću ona registruje društveno-političke promene koje ugrožavaju naš zajednički život. Pritom uvek uvodi u igru i vlastita iskustva, ispitujući svoju ulogu kao intelektualka i spisateljka. Naročito je uverljivo njeno sučeljavanje sa jezikom. Posebno u romanu Nevermore u kojem je rad jezika stavljen u središte radnje, ali takođe i u mnogim ogledima. Vajsbrot pledira u prilog jezičke obazrivosti, odnosno diferenciranog ophođenja sa rečima. Jer tamo gde nastupi jezička sirovost, i društvo postaje sirovo. Zadatak književnosti je da se tome suprotstavi.“

„Čak i ukoliko se čini očigledno valja naglasiti – Sesil Vajsbrot piše, misli i dela kao žena. Njena osetljivost i njen smisao za pravednost, njen dar posmatranja i njen jezik imaju neizbrisivo žensko lice. To je važno u svetu u kojem muškarci još uvek dominiraju, takođe i u oblasti umetnosti. U svetu kojem preti opasnost da bude ugušen nasiljem i mržnjom.“

Govor Sesil Vajsbrot nakon uručenja Nagrade

Dobitnica Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ je u svom govoru prilikom uručenja uspela da poveže svoju književnost sa književnošću Aleksandra Tišme.

„Pokušavam da zamislim taj junski dan 1991. kada je Aleksandar Tišma pozvao predstavnike svih verskih zajednica i institucija Novog Sada, želeći da povrati tradiciju zajedničkog života ljudi različitog porekla i nacionalnosti, što je uvek znak želje za mirom. Rat se, međutim, nastavio, rat se proširio. No, ovaj gest pokazuje da književnost – oni koji je stvaraju i oni koji je čitaju – može biti mesto zajedništva, mesto gde se drugoga ne bojimo već ga pozivamo i pozdravljamo.

Dok je još postojala gvozdena zavesa, književnost je bila moj most, romani koji su pisani, kako smo govorili, „sa druge strane“. Imena koja kao Parižanka nisam umela da izgovorim pojavljivala su se u knjižarama, ne uvek izložena u prvi plan, kao što su Hrabal, Konvicki, Danilo Kiš, Tatarka, Tišma, Kadare, i od njih sam naučila da je moguće pisati romane koji u sebe uključuju istoriju sopstvene zemlje, njene najtamnije trenutke, u momentu kada smo se mi, najviše u Francuskoj, otisnuli u veliku avanturu istraživanja jezika i sopstva… Ova dela su me podstakla da tražim svoj put – taj treći narativ – van utabanih staza, i, kao kod svih zaobilaznica, trebalo mi je vremena da nađem sopstveni put. To jest, nisam ga našla, već iskrčila. Tek su se u mojoj knjizi Memorijal, objavljenoj 2005, čuli zvuci naštimanog instrumenta uz muziku kakvu sam želela da komponujem.

Memorijal. Prošlo je skoro dvadeset godina. Vraćala sam se sa putovanja u Poljskoj gde sam između ostalog posetila i Kjelce, rodni grad moje porodice, sa majčine i očeve strane. Nisam znala šta sam tamo tražila, ali nisam ga našla. Reka u koju su bačeni leševi žrtava nastradalih u pogromu na preživele delovala je tako mala, tako mirna… Treba se paziti mirne vode, kažu.“

CorD Recommends

Više...

Otkriven nepoznati Šopenov valcer

Do sada nepoznati Šopenov valcer, napisan pre skoro 200 godina, otkriven je u trezoru Morganove biblioteke i muzeja u Njujorku. Partituru, na kartici sa rukom...

Premijer Poljske Donald Tusk: Evropska unija bez Srbije nije kompletna 

Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna, izjavio je predsednik poljske Vlade Donald Tusk tokom zvanične posete Beogradu. Tusk je,...

Ministarstvo kulture Francuske predlaže skuplje ulaznice za Luvr za građane koji nisu iz EU

Francuska ministarka kulture Rašida Dati iznela je predlog da se naplaćuje ulaz u parisku katedralu Notr Dam i da građani koji nisu iz Evropske...

U Crnoj Gori zvanično zabranjene plastične kese, kazne do 40.000 evra

U Crnoj Gori su, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od ove nedelje zvanično zabranjene plastične kese i plastika za jednokratnu upotrebu, a...

Žiofre poručio da je vreme da se intenziviraju reforme u Srbiji

Srbija je potvrdila da je članstvo u Evropskoj uniji njen strateški cilj, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji...

Učenici Matematičke gimnazije osvojili šest zlatnih medalja na Međunarodnoj olimpijadi u znanju

Učenici Matematičke gimnazije u Beogradu osvojili su šest zlatnih medalja na XVI Međunarodnoj olimpijadi u znanju u turskom gradu...

Rast industrijske proizvodnje u Srbiji

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine je veća za 4,6 odsto u odnosu na isti mesec 2023....

Srbija u Izvršnom odboru Svetske zdravstvene organizacije

Srbija je izabrana za člana Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na zasedanju 74. regionalnog saziva, koje se od...

Predsednik Šujok: Mađarska će učiniti sve da Srbija što pre postane punopravna članica EU

Mađarska će učiniti sve da Srbija što pre postane punopravna članica Evropske unije, jer bez evropskih integracija na Balkanu...

Premijer Poljske Donald Tusk: Evropska unija bez Srbije nije kompletna 

Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna, izjavio je predsednik poljske Vlade Donald Tusk...

U Crnoj Gori zvanično zabranjene plastične kese, kazne do 40.000 evra

U Crnoj Gori su, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od ove nedelje zvanično zabranjene plastične kese i...

NALED: Srbija u proteklih 10 godina smanjila siva ekonomiju za više od četvrtine

Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije...

Klaudija Šejnbaum položila zakletvu kao prva predsednica Meksika

Klaudija Šejnbaum postala je prva žena predsednica Meksika nakon što je položila zakletvu u parlamentu. Naučnica koja je sa 62...

Dodeljena nagrada „Prosvetitelj“ najboljem nastavniku Srbije

Za pobednika prvog ,,Prosvetitelja'' Srbije žiri je izabrao nastavnika Mladena Šljivovića. Nagrada „Prosvetitelj” je simbol zahvalnosti za izuzetan doprinos...

Premijer Poljske Donald Tusk: Evropska unija bez Srbije nije kompletna 

Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna, izjavio je predsednik poljske Vlade Donald Tusk...

U Crnoj Gori zvanično zabranjene plastične kese, kazne do 40.000 evra

U Crnoj Gori su, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od ove nedelje zvanično zabranjene plastične kese i...

NALED: Srbija u proteklih 10 godina smanjila siva ekonomiju za više od četvrtine

Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije...

Klaudija Šejnbaum položila zakletvu kao prva predsednica Meksika

Klaudija Šejnbaum postala je prva žena predsednica Meksika nakon što je položila zakletvu u parlamentu. Naučnica koja je sa 62...

Dodeljena nagrada „Prosvetitelj“ najboljem nastavniku Srbije

Za pobednika prvog ,,Prosvetitelja'' Srbije žiri je izabrao nastavnika Mladena Šljivovića. Nagrada „Prosvetitelj” je simbol zahvalnosti za izuzetan doprinos...