Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije organizovalo je danas konferenciju o rezultatima i mogućnostima IPA fondova u Srbiji pod nazivom „Srbija i EU: podrška razvoju i pregovorima o članstvu“.
U uvodnom delu obratitio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji, a potom, sa same konferencije, i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je i nacionalni IPA koordinator za našu zemlju, i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je finansijska podrška EU kroz predpristune fondove značajna jer se ta sredstva koriste kako bi se ubrzale reforme i došlo do konačnog cilja – punopravnog članstva u EU, a time i do kvaliteta života građana Srbije koji važe i za građane EU.
Vučić je u onlajn obraćanju na konferenciji kazao da Srbija ceni svaki evro koji je došao u našu zemlju iz Evropske unije dodajući da smatra da smo se do sada odgovorno ponašali prema toj pomoći koja nam je na raspolaganju kao zemlji koja je u procesu pristupanja.
“Pred Srbijom je u odnosu na sedmogodišnji budžetski period je veliki zadatak, da obimna finansijska sredstva iskoristimo što je moguće bolje, da spremimo projekte da budu podrška našim reformskim aktivnostima i da tako doprinesu ravnomernijem razvoju naše zemlje”, kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, pregovori o članstvu i reforme koje se sprovode u okviru tih pregovora značajan su zamajac našem ekonomskom i društvenom napretku, ali su i uslov za dalji održiv razvoj i razvoj u celini.
Kako kaže, dužan je da se stara o pitanjima održivog razvoja svih građana iz svih delova Srbije na jednak način.
“Zato ćemo uključiti sve naše potencijale, sve izvanredne ljudske kapacitete i već transformišemo obrazovanje u celoživotno učenje za porebe tržište rada, a koristeći digitalizaciju i zelenu tranziciju, pravednu i pravilno ciljanu”, dodao je predsednik.
Kako kaže, u tome ćemo biti uspešni samo ako zajedno sa našim komšijama u regionu i partnerima u EU budemo zajedno radili na ispunjavanju zajedničkih ciljeva, a ti je da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent 2050. godine.
“Važno nam je da svi budući projekti koji se budu finansirali iz budućih IPA projekata 2021 2027 u dogovoru sa EU usmerimo na ono što je u skladu sa našim nacionalnim reformskim ciljevima i što može da doprinese održivom razvoju celom regionu”, kazao je.
Dodaje da će se najveći deo projekata investirati kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan kao podrške čitavom razvoju regiona i prevazilaženju negativnih efekata kovid krize, ali i dostizanju društvenih i ekonomskih standarda Unije.
“Znamo da smo uspešniji zajedno i to nije nikakav naivni ideal političkog jedinstva, već osnova za razvoj kroz razmene kapitala, robe, ljudi, ideja u celom regionu”, naveo je predsednik.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je da Evropska unija želi da ubrza proces proširenja, što za Srbiju znači otvaranje dva klastera u pristupnim pregovorima već tokom ove godine.
“Politika proširenja ostaje u centru naših aktivnosti i želimo da to ubrzamo”, rekao je Varheji u pisanoj izjavi.
Varheji je istakao da Srbija igra ključnu ulogu u regionu i Evropi i da je Zapadni Balkan jedan od najvećih prioriteta za EU.
“To je jasno pokazano i tokom pandemije, kada se EU odnosila prema partnerima na Zapadnom Balkanu kao prema budućim članicama”, kazao je Varheji.
Dodao je da Ekonomski investicioni plan koji je EU usvojila za Zapadni Balkan treba da pomogne regionu da se transformiše i da jači izadje iz krize.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je na konferenciji u Beogradu da Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA 2) finansijski instrument koji pomaže Srbiji da sprovede refome, postigne ciljeve i “skorije pre nego kasnije postane članica EU”.
“To je moćan alat koji pruža Srbiji i drugim zemljama u regionu finansijsku podršku najboljeg tipa”, rekao je Fabrici, istakavši da IPA fondovi podržavaju reforme, ali ne mogu da ih zamene, jer su reforme politički proces.
Podsetio je da je u okviru IPA 2 u periodu od 2014. do 2020. Srbija dobila 1,5 milijardi evra i još 900 miliona evra iz regionalnih projekata koji su radjeni u Srbiji.
Oko 40 odsto tih sredstava iskorišćeno je u oblasti reforme vladavine prava i dobrog upravljanja, 40 odsto sredstava je potrošeno za privredni i društveni razvoj, a oko 20 odsto za hitne situacije, kao što su bile poplave, migrantska kriza i pandemija.
Fabrici je izjavio da je srpska privreda pokazala da je dosta otporna tokom pandemijske krize “u smislu da su temelji ekonomije snažni”, i da se dosta dobro oporavila posle pandemije.
“Privreda danas nije samo ono što nam kaže BDP, to je i održivost, inkluzivnost, zelena agenda, to su šire ideje koje utiču na privredu”, rekao je Fabrici i dodao da je Srbija posvetila dosta resursa inovativnosti.
Fabrici je istakao da reforme treba da se sprovode ne samo na nacionalnom nego i na lokalnom nivou, posebno u oblastima zaštite životne sredine, reciklaže, prečišćavanja otpadnih voda.
“Cilj je da se region približi Uniji i da se prevazidje privredni jaz izmedju EU i Zapadnog Balkana, da se povežu kapital i ljudi, da privreda bude sveobuhvatna, da obnovljivi izvori energije budu primarni kao u Evropi i da ceo region bude deo borbe protiv klimatskih promena”, kazao je Fabrici.
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović je izjavila da fond IPA 3 ima za cilj da smanji razlike izmedju regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.
“IPA 3 će od ukupnih iznosa 42,4 odsto biti usmerena na zelenu agendu i održivo povezivanje, potpuno je jasno koliko je ova tema važna za sve nas u Srbiji”, rekla je ona.
Pri restruktuiranju Ministarstva za evropske integracije, istakla je ona, uvedeno je peto odeljenje koje se tiče koordinacije i praćenja uskladjenosti nacionalnih reformi sa ciljevima zelene agende, digitalizacije i održive povezanosti.
“Ne kaskamo, svakako ćemo ići u korak sa onim što su najvažnije politike Evropske unije danas, izmedju ostalog vladavina prava i zeleni dogovor i digitalizacija”, navela je ministarka.
Izvor: Tanjug, Beta, RTS, Slobodna Evropa, Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić