Mapa sajta

Izveštaj UN: Pandemijska godina obeležena naglom glađu u svetu

CorD Recommends

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti...

Lajčak novi ambasador EU u Švajcarskoj

Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine,...

Američka kompanija Modine svečano otvorila novi proizvodni pogon u Sremskoj Mitrovici

Američka kompanija "Modine" svečano je otvorila novi proizvodni pogon u Sremskoj Mitrovici, koji se prostire na približno 18 hiljada...

Kreativno okruženje vodi do poslovnog uspeha: Ključni faktori za transformaciju radnog prostora u inspirativno mesto

U današnjem poslovnom svetu, gde se svaki korak meri uspehom, izbor pravog mesta za stacioniranje poslovnog prostora predstavlja ključnu...

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti put je proglašen za najboljeg sportiste godine sveta, osvojivši po rekordni peti...

Dan planete Zemlje: Ekstremna vrućina u Srbiji i širom sveta

Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca...

Gejming industrija u Srbiji prošle godine zaradila više od 175 miliona evra i povećala broj zaposlenih

Gejming industrija u Srbiji je u 2023. godini zaradila više od 175 miliona evra, što je 17 posto više...

Afrika zabeležila najveći skok. Svet na kritičnom prekretnici mora delovati sada do preokreta 2030. godine.

Ujedinjene nacije danas su rekle da je 2020. došlo do dramatičnog pogoršanja gladi u svetu – većina toga verovatno je posledica COVID-19. Iako uticaj pandemije tek treba u potpunosti istražiti, izveštaj više agencija procenjuje da je prošle godine oko desetine globalne populacije – do 811 miliona ljudi bilo pothranjeno. Ovaj broj ujedno nagoveštava da će biti potreban ogroman napor da bi svet ispunio svoje obećanje da će se glad iskoreniti do 2030. godine.

Ovogodišnje izdanje Stanja o sigurnosti hrane i ishrane u svetu prva je globalna procena ove vrste u eri pandemije. Izveštaj zajednički objavljuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Svetski program za hranu UN (WFP) i Svetska zdravstvena organizacija Organizacija (WHO).

U izdanjima iz prethodnih godina, već je primećeno svet da je na kocki bezbednost hrane za milione ljudi na svetu – među kojima i za mnogo dece. „Nažalost, pandemija i dalje otkriva slabosti naših prehrambenih sistema, koje ugrožavaju živote i egzistenciju ljudi širom sveta“2, pišu šefovi pet agencija UN-a u ovogodišnjem Predgovoru.

Oni dalje upozoravaju na „kritični trenutak“, čak iako nove nade polažu u povećani diplomatski zamah. „Ova godina nudi jedinstvenu priliku za unapređenje sigurnosti hrane i ishrane kroz transformisanje prehrambenih sistema sa predstojećim Samitom UN-a o prehrambenim sistemima, Samitom o ishrani za rast i COP26 o klimatskim promenama.“ „Ishod ovih događaja“, dodaje petorka, „nastaviće da oblikuje […] drugu polovinu Dekade akcije za ishranu UN“ – opredjeljenje za globalnu politiku koja tek treba da postigne svoj cilj.

Detaljne brojke

Već sredinom 2010-ih glad je počela da raste, raspršujući nade da će moći da se obuzda . Uznemirujuće je što je 2020. godine glad narasla i u apsolutnom i u proporcionalnom smislu, nadmašujući rast stanovništva: procenjuje se da je oko 9,9 procenata svih ljudi bilo pothranjeno prošle godine, naspram 8,4 procenta u 2019.

Više od polovine svih pothranjenih ljudi (418 miliona) živi u Aziji; više od trećine (282 miliona) u Africi; a manji deo (60 miliona) u Latinskoj Americi i na Karibima. Ali najoštriji porast gladi zabeležen je u Africi, gde je procenjena prisutnost pothranjenosti – od 21 posto stanovništva – više nego dvostruko veća od bilo koje druge regije.

I na drugim merenjima, 2020. godina bila je mračna. Sveukupno, više od 2,3 milijarde ljudi (ili 30 procenata globalne populacije) nije imalo pristup adekvatnoj hrani tokom cele godine: ovaj pokazatelj – poznat kao rasprostranjenost umerene ili ozbiljne prehrambene nesigurnosti – skočio je u jednoj godini koliko u prethodnih pet zajedno. Nejednakost polova se produbila: na svakih 10 muškaraca koji nisu sigurni za hranu, 2020. godine bilo je 11 žena koje nisu sigurne za hranu (u poređenju sa 10,6 u 2019).

Pothranjenost je opstala u svim oblicima, a deca su platila visoku cenu: u 2020. godini procenjuje se da je preko 149 miliona mlađih od pet godina bilo zaostalo u razvoju ili prenisko za njihove godine; više od 45 miliona – preslabo ili pretanko za svoju visinu; i skoro 39 miliona – prekomerne težine1. Pune tri milijarde odraslih i dece i dalje su ostali bez zdrave ishrane, uglavnom zbog prevelikih troškova. Skoro trećina žena reproduktivnog doba pati od anemije. Globalno, uprkos napretku u nekim oblastima – na primer, više novorođenčadi se hrani isključivo majčinim mlekom – svet nije na putu da postigne ciljeve za bilo kakve nutritivne pokazatelje do 2030. godine.

Ostali pokretači gladi i neuhranjenosti

U mnogim delovima sveta pandemija je pokrenula brutalnu recesiju i ugrozila pristup hrani. Ipak, i pre pandemije, širila se glad; napredak u smanjivanju neuhranjenosti je izostajao. Ovo je tim više bilo u zemljama pogođenim sukobima, klimatskim ekstremnim uslovima ili drugim ekonomskim padovima ili borbom protiv velike nejednakosti – što sve izveštaj identifikuje kao glavne pokretače nesigurnosti u hrani, koji imaju povratni i kombinovani negativan uticaj2.

Prema trenutnim trendovima, Stanje sigurnosti hrane i ishrane u svetu procenjuje da će Cilj održivog razvoja 2 (Nulta glad do 2030. godine) biti promašen za gotovo 660 miliona ljudi. Od ovih 660 miliona, oko 30 miliona može biti povezano sa dugotrajnim efektima pandemije.

Šta se (još) može učiniti

Kao što je navedeno u prošlogodišnjem izveštaju, transformisanje prehrambenih sistema od suštinskog je značaja za postizanje sigurnosti hrane, poboljšanje ishrane i stavljanje zdrave ishrane na dohvat ruke svima. Ovogodišnje izdanje ide dalje i daje šest „puteva transformacije“. Oni se, kako kažu autori, oslanjaju na „koherentan skup politika i investicionih portfolija“ kako bi se suprotstavili pokretačima gladi i neuhranjenosti.

U zavisnosti od određenog pokretača (ili njihove kombinacije) sa kojim se suočava svaka zemlja, izveštaj podstiče kreatore politike da:

• Integrišu humanitarne politike, politike razvoja i izgradnje mira u konfliktnim područjima – na primer, kroz mere socijalne zaštite kako bi se sprečilo da porodice prodaju svoju oskudnu imovinu u zamenu za hranu;

• Povećaju klimatsku otpornost u prehrambenim sistemima – na primer, dajući malim poljoprivrednicima široki pristup osiguranju od klimatskog rizika i finansiranju zasnovanom na prognozama;

• Jačaju otpornost najugroženijih na ekonomske nedaće – na primer, kroz programe podrške u robi ili u novcu kako bi se smanjio uticaj pandemijskih šokova ili nestabilnost cena hrane;

• Intervenisati duž lanaca snabdevanja kako bi se smanjili troškovi hranljivih namirnica – na primer, podsticanjem sadnje bio-ojačanih useva ili olakšavanjem pristupa tržištu uzgajivačiima voća i povrća;

• Boriti se protiv siromaštva i strukturnih nejednakosti – na primer, jačanjem prehrambenih lanaca vrednosti u siromašnim zajednicama kroz transfere tehnologije i programe sertifikacije;

• Ojačati prehrambeno okruženje i promeniti ponašanje potrošača – na primer, uklanjanjem industrijskih transmasti i smanjenjem sadržaja soli i šećera u sadržaju hrane, ili zaštitom dece od negativnog uticaja reklamiranja hrane.

Izveštaj takođe poziva na „prilagođavanje mehanizama upravljanja i institucija“ kako bi se omogućila transformacija. Kreatorima politike predlaže se savetovanje sa najširom javnošću; osnaživanje žena i mladih; i proširenje dostupnosti podataka i novih tehnologija. Iznad svega, autori urgiraju, da svet mora da deluje sada – ili da gleda kako se pokretači gladi i neuhranjenosti ponavljaju sa sve većim intenzitetom u narednim godinama, dugo nakon što je prošao šok pandemije.

Pročitajte još...

Kakao dostigao rekordnu cenu, očekuju se poskupljenja čokolade

Cene kakaoa nastavile su rast i dostigle novi rekordni nivo od 5.970 dolara po toni, usred zabrinutosti zbog ograničenih zaliha i posledica suše na...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva (OCD) u ukupnom iznosu od...

Broj nezaposlenih u svetu biće veći za dva miliona u 2024. godini

Stopa nezaposlenosti u svetu će porasti u 2024. godini i popeće se na oko 5,2 odsto, pod uticajem očekivanog povećanja broja nezaposlenih u razvijenim...

Slovenija od 1. januara članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Slovenija je od 1. januara drugi put nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a među pet novih nestalnih članica sa dvogodišnjim mandatom nalaze se...

Klimatski samit COP28 okončan istorijskim dogovorom o udaljavanju od fosilnih goriva

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28) okončana je sporazumom koji signalizira, kako se navodi, "početak kraja" ere fosilnih goriva postavljanjem temelja za brzu...

UN stvaraju savetodavno telo koje će se baviti upravljanjem veštačkom inteligencijom

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš najavio je stvaranje savetodavnog tela od 39 članova za rešavanje pitanja u međunarodnom upravljanju veštačkom inteligencijom (AI). Članovi tela...

Obeležen Dan Ujedinjenih nacija

Dan Ujedinjenih nacija, koji slavi stupanje na snagu Povelje Ujedinjenih nacija 24. oktobra 1945. godine, obeležen je širom planete, a generalni sekretar UN Antonio...

Godišnja vrednost metala u elektronskom otpadu iznosi 9,5 milijardi dolara

Prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, otpad od korišćenih elektronskih uređaja vredan je više od 9,5 milijardi dolara zbog osnovnih sirovina koje mogu da se...