Mapa sajta

Izveštaj UN: Pandemijska godina obeležena naglom glađu u svetu

Brisel: Lideri Zapadnog Balkana potvrdili posvećenost putu EU

Šef diplomatije EU Žozep Borelj ponovio je,...

U Dubaiju potpisan Memorandum o razmeni iskustava

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar...

Britanija zabeležila najveći dobitak u istoriji lutrije

Pobednik najveće lutrije "EuroMillions" u Velikoj Britaniji...

Inflacija 9,6 odsto u aprilu na godišnjem nivou

Potrošačke cene u Srbiji porasle su u...

Brisel: Lideri Zapadnog Balkana potvrdili posvećenost putu EU

Šef diplomatije EU Žozep Borelj ponovio je, na radnoj večeri koju je organizovao u Briselu za lidere sa Zapadnog...

U Dubaiju potpisan Memorandum o razmeni iskustava

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar za kabinetske poslove Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed bin Al Abdulah Al Karkavijemu...

Britanija zabeležila najveći dobitak u istoriji lutrije

Pobednik najveće lutrije "EuroMillions" u Velikoj Britaniji osvojio je 184 miliona funti i time postao najveći dobitnik nacionalne lutrije...

Inflacija 9,6 odsto u aprilu na godišnjem nivou

Potrošačke cene u Srbiji porasle su u aprilu za 1,5 odsto u odnosu na mart, dok su u poređenju...

EU više ne preporučuje nošenje maski u avionima i na aerodromima

Evropska unija najavila je popuštanje kovid mera za putnike vazdušnog saobraćaja, odbacivši preporuku da se nose maske na aerodromima...

Afrika zabeležila najveći skok. Svet na kritičnom prekretnici mora delovati sada do preokreta 2030. godine.

Ujedinjene nacije danas su rekle da je 2020. došlo do dramatičnog pogoršanja gladi u svetu – većina toga verovatno je posledica COVID-19. Iako uticaj pandemije tek treba u potpunosti istražiti, izveštaj više agencija procenjuje da je prošle godine oko desetine globalne populacije – do 811 miliona ljudi bilo pothranjeno. Ovaj broj ujedno nagoveštava da će biti potreban ogroman napor da bi svet ispunio svoje obećanje da će se glad iskoreniti do 2030. godine.

Ovogodišnje izdanje Stanja o sigurnosti hrane i ishrane u svetu prva je globalna procena ove vrste u eri pandemije. Izveštaj zajednički objavljuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Svetski program za hranu UN (WFP) i Svetska zdravstvena organizacija Organizacija (WHO).

U izdanjima iz prethodnih godina, već je primećeno svet da je na kocki bezbednost hrane za milione ljudi na svetu – među kojima i za mnogo dece. „Nažalost, pandemija i dalje otkriva slabosti naših prehrambenih sistema, koje ugrožavaju živote i egzistenciju ljudi širom sveta“2, pišu šefovi pet agencija UN-a u ovogodišnjem Predgovoru.

Oni dalje upozoravaju na „kritični trenutak“, čak iako nove nade polažu u povećani diplomatski zamah. „Ova godina nudi jedinstvenu priliku za unapređenje sigurnosti hrane i ishrane kroz transformisanje prehrambenih sistema sa predstojećim Samitom UN-a o prehrambenim sistemima, Samitom o ishrani za rast i COP26 o klimatskim promenama.“ „Ishod ovih događaja“, dodaje petorka, „nastaviće da oblikuje […] drugu polovinu Dekade akcije za ishranu UN“ – opredjeljenje za globalnu politiku koja tek treba da postigne svoj cilj.

Detaljne brojke

Već sredinom 2010-ih glad je počela da raste, raspršujući nade da će moći da se obuzda . Uznemirujuće je što je 2020. godine glad narasla i u apsolutnom i u proporcionalnom smislu, nadmašujući rast stanovništva: procenjuje se da je oko 9,9 procenata svih ljudi bilo pothranjeno prošle godine, naspram 8,4 procenta u 2019.

Više od polovine svih pothranjenih ljudi (418 miliona) živi u Aziji; više od trećine (282 miliona) u Africi; a manji deo (60 miliona) u Latinskoj Americi i na Karibima. Ali najoštriji porast gladi zabeležen je u Africi, gde je procenjena prisutnost pothranjenosti – od 21 posto stanovništva – više nego dvostruko veća od bilo koje druge regije.

I na drugim merenjima, 2020. godina bila je mračna. Sveukupno, više od 2,3 milijarde ljudi (ili 30 procenata globalne populacije) nije imalo pristup adekvatnoj hrani tokom cele godine: ovaj pokazatelj – poznat kao rasprostranjenost umerene ili ozbiljne prehrambene nesigurnosti – skočio je u jednoj godini koliko u prethodnih pet zajedno. Nejednakost polova se produbila: na svakih 10 muškaraca koji nisu sigurni za hranu, 2020. godine bilo je 11 žena koje nisu sigurne za hranu (u poređenju sa 10,6 u 2019).

Pothranjenost je opstala u svim oblicima, a deca su platila visoku cenu: u 2020. godini procenjuje se da je preko 149 miliona mlađih od pet godina bilo zaostalo u razvoju ili prenisko za njihove godine; više od 45 miliona – preslabo ili pretanko za svoju visinu; i skoro 39 miliona – prekomerne težine1. Pune tri milijarde odraslih i dece i dalje su ostali bez zdrave ishrane, uglavnom zbog prevelikih troškova. Skoro trećina žena reproduktivnog doba pati od anemije. Globalno, uprkos napretku u nekim oblastima – na primer, više novorođenčadi se hrani isključivo majčinim mlekom – svet nije na putu da postigne ciljeve za bilo kakve nutritivne pokazatelje do 2030. godine.

Ostali pokretači gladi i neuhranjenosti

U mnogim delovima sveta pandemija je pokrenula brutalnu recesiju i ugrozila pristup hrani. Ipak, i pre pandemije, širila se glad; napredak u smanjivanju neuhranjenosti je izostajao. Ovo je tim više bilo u zemljama pogođenim sukobima, klimatskim ekstremnim uslovima ili drugim ekonomskim padovima ili borbom protiv velike nejednakosti – što sve izveštaj identifikuje kao glavne pokretače nesigurnosti u hrani, koji imaju povratni i kombinovani negativan uticaj2.

Prema trenutnim trendovima, Stanje sigurnosti hrane i ishrane u svetu procenjuje da će Cilj održivog razvoja 2 (Nulta glad do 2030. godine) biti promašen za gotovo 660 miliona ljudi. Od ovih 660 miliona, oko 30 miliona može biti povezano sa dugotrajnim efektima pandemije.

Šta se (još) može učiniti

Kao što je navedeno u prošlogodišnjem izveštaju, transformisanje prehrambenih sistema od suštinskog je značaja za postizanje sigurnosti hrane, poboljšanje ishrane i stavljanje zdrave ishrane na dohvat ruke svima. Ovogodišnje izdanje ide dalje i daje šest „puteva transformacije“. Oni se, kako kažu autori, oslanjaju na „koherentan skup politika i investicionih portfolija“ kako bi se suprotstavili pokretačima gladi i neuhranjenosti.

U zavisnosti od određenog pokretača (ili njihove kombinacije) sa kojim se suočava svaka zemlja, izveštaj podstiče kreatore politike da:

• Integrišu humanitarne politike, politike razvoja i izgradnje mira u konfliktnim područjima – na primer, kroz mere socijalne zaštite kako bi se sprečilo da porodice prodaju svoju oskudnu imovinu u zamenu za hranu;

• Povećaju klimatsku otpornost u prehrambenim sistemima – na primer, dajući malim poljoprivrednicima široki pristup osiguranju od klimatskog rizika i finansiranju zasnovanom na prognozama;

• Jačaju otpornost najugroženijih na ekonomske nedaće – na primer, kroz programe podrške u robi ili u novcu kako bi se smanjio uticaj pandemijskih šokova ili nestabilnost cena hrane;

• Intervenisati duž lanaca snabdevanja kako bi se smanjili troškovi hranljivih namirnica – na primer, podsticanjem sadnje bio-ojačanih useva ili olakšavanjem pristupa tržištu uzgajivačiima voća i povrća;

• Boriti se protiv siromaštva i strukturnih nejednakosti – na primer, jačanjem prehrambenih lanaca vrednosti u siromašnim zajednicama kroz transfere tehnologije i programe sertifikacije;

• Ojačati prehrambeno okruženje i promeniti ponašanje potrošača – na primer, uklanjanjem industrijskih transmasti i smanjenjem sadržaja soli i šećera u sadržaju hrane, ili zaštitom dece od negativnog uticaja reklamiranja hrane.

Izveštaj takođe poziva na „prilagođavanje mehanizama upravljanja i institucija“ kako bi se omogućila transformacija. Kreatorima politike predlaže se savetovanje sa najširom javnošću; osnaživanje žena i mladih; i proširenje dostupnosti podataka i novih tehnologija. Iznad svega, autori urgiraju, da svet mora da deluje sada – ili da gleda kako se pokretači gladi i neuhranjenosti ponavljaju sa sve većim intenzitetom u narednim godinama, dugo nakon što je prošao šok pandemije.

Pročitajte još...

Češka primljena u Savet za ljudska prava UN umesto Rusije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je Češku Republiku u Savet za ljudska prava, čime je ta zemlja postala članica umesto Rusije. Rusija je suspendovana prošlog...

Srbija šalje humanitarnu pomoć Ukrajini od tri miliona evra

Republika Srbija će poslati Ukrajini humanitarnu donaciju u iznosu od tri miliona evra za pomoć deci, kao i raseljenima unutar i van Ukrajine, koja...

Gutereš: SB UN podbacio u Ukrajini, nuklearni rat nezamisliv

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da je situacija u opkoljenom južnom gradu...

USDA i USAID spremaju 700 miliona dolara za isporuku hrane Africi

Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) i američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) zajedno će doprineti sa skoro 700 miliona dolara međunarodnim naporima da se potpomogne...

UN spremne da mobilišu resurse za evakuaciju ukrajinskih civila

Evakuaciju civila i isporuku pomoći u Ukrajini moraju pomoći sve strane, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. "Hitno su nam potrebni humanitarni koridori...

UNMIK poziva na dijalog uz posredstvo EU

Šefica Misije UN na Kosovu (Unmik) Karolin Zijade na sednici Saveta bezbednosti UN pozvala je lidere u Beogradu i Prištini da se konstruktivnije i...

Gutereš želi da poseti Moskvu i Kijev

Kancelarija generalnog sekretara UN Antonija Gutereša predala je odvojena pisma stalnim misijama Rusije i Ukrajine pri UN sa željom čelnika Ujedinjenih nacija da poseti...

Guteres poziva na uskršnje primirje u Ukrajini

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres pozvao je na četvorodnevno primirje pred pravoslavni Uskrs, kako bi se omogućio bezbedan prolaz civila iz područja sukoba...