Na sednici Skupštine Crne Gore izglasana je manjinska vlada premijera Dritana Abazovića, čime je okončan tromesečni tehnički mandat vlade premijera Zdravka Krivokapića, kojoj je 4. februara izglasano nepoverenje.
Nova parlamentarna većina, koja je izglasala vladu, prethodno je izabrala Danijelu Đurović za predsednicu skupštine, čime je posle skoro tri meseca deblokiran i rad parlamenta.
Za izbor Vlade glasalo je 45 poslanika od ukupno 81, koliko ima crnogorski parlament. Tri predstavnika opozicionih Socijaldemokrata bila su protiv.
Abazovićev kabinet podržalo je 16 poslanika partija koje konstituišu Vladu: Građanskog pokreta URA, prosrpske Socijalističke narodne partije (SNP), Socijaldemokratske partije (SDP) i nacionalnih stranaka Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, kao i 29 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, koja nema predstavnike u Vladi.
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj čestitao je premijeru Crne Gore Dritanu Abazoviću izbor nove 43. vlade.
“Čestitamo premijeru Abazoviću na novoj vladi Crne Gore. Radujemo se našem zajedničkom radu kako bi Crna Gora ostvarila opipljiv napredak na putu ka EU. Crna Gora je partner od poverenja, u potpunosti usklađen sa spoljnom politikom EU”, saopštio je Borelj na Tviteru, a prenosi Slobodna Evropa.
Izbor Dritana Abazovića na čelo crnogorske vlade pozdravio je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Istakavši kako se raduje budućoj saradnji sa novom vladom Crne Gore, Varhelji je poručio da očekuje od nje da sprovede reforme pristupnom procesu, fokusirajući se na vladavinu prava, ekonomiju i zelenu agendu, posebno sa ekonomskim i investicionim planom Evropske komisije.
S tim u vezi, premijer Abazović naglašava da je cilj nove Vlade da odblokira proces evropskih integracija Crne Gore i izbor čelnih funkcija u pravosuđu.
Sednici nisu prisustvovali poslanici Demokratskog fronta i Demokrata, koji se oštro protive manjinskoj Vladi koju podržava DPS.
Te partije su, zajedno sa Abazovićevim pokretom URA i SNP-om, činile vlast od avgustovskih izbora 2020. godine, kada su nakon tri decenije preselile DPS u opoziciju. Godinu i po kasnije, usled političkih razmimoilaženja, ta parlamentarna većina se raspala a njena najmanja članica, Abazovićeva URA, ušla je u proces formiranja manjinske vlade uz podršku Đukanovićevog DPS.
Zbog toga Demokratski front i Demokrate optužuju Abazovića da je izdao izbornu volju građana i traže nove izbore.
Noseća fotografija: Luka Zeković