Mapa sajta

Više...

Otvoren prvi IKEA Studio za planiranje u Srbiji

IKEA Srbija otvorila je svoj prvi Studio...

62 godine uspešnog poslovanja Hemofarma

Hemofarm predstavio nove uspehe i investicije u...

Vlada usvojila Program zaštite vazduha za period od 2022. do 2030.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da...

Američka kompanija Rivijan otvorila tehnološki centar u Beogradu

Američki proizvođač električnih vozila Rivijan svečano je...

Vlada usvojila Program zaštite vazduha za period od 2022. do 2030.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je Vlada Republike Srbije usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za...

Američka kompanija Rivijan otvorila tehnološki centar u Beogradu

Američki proizvođač električnih vozila Rivijan svečano je otvorio tehnološki centar na Novom Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića...

Dina Boluarte postala prva predsednica Perua

Dina Boluarte postala je prva žena predsednica Perua, pošto je njen bivši šef i prethodnik Pedro Kastiljo smenjen, a...

Ambasador Kristofer Hil: Otvoreni Balkan je neophodan proces

“Otvoreni Balkan” je neophodan proces koji nije nikakva konkurencija Berlinskom procesu, niti postoji problem u toj vrsti saradnje, izjavio...

Novogodišnji susret – Slovenački poslovni klub

Slovenački poslovni klub obeležio je devetnaest godina poslovanja i tradicionalnim novogodišnjim susretom okupio mnogobrojne članove i prijatelje kako bi...

Ivanka Popović, rektor Beogradskog univerziteta

Akademska i zdravstvena pravila idu pod ruku

Pred početak nove školske godine suočavamo se sa dva ključna izazova: održavanje svih oblika nastave i provera znanja. Ipak možda najveći deo priče o pandemiji je priča o ličnoj odgovornosti, solidarnosti i kolegijalnosti i o poštovanju akademske čestitosti u školskim aktivnostima

Univerzitet u Beogradu, kao i univerziteti u celom svetu, suočen je sa izazovima rada tokom pandemije. Dosadašnje procene o intenzitetu i rasprostiranju virusa nas navode na zaključak da će virus duže vreme biti deo naše svakodnevnice i, dok se ne nađe odgovarajuća zaštita protiv njega, moramo da naučimo kako da funkcionišemo u njegovom prisustvu na najbezbedniji način. I dalje ćemo se pridržavati propisa o zdravstvenoj zaštiti i, u okviru mogućnosti koje imamo, obezbedićemo akademski prostor. Bezbednost akademskog prostora u mnogome zavisi od ponašanja zaposlenih i studenata izvan akademskih zdanja i smeštaja. Veliki deo priče o pandemiji je priča o ličnoj odgovornosti, solidarnosti i kolegijalnosti.

Univerzitet u Beogradu je sa velikom energijom, entuzijazmom i voljom svih učesnika u procesu ušao u nastavu na daljinu, i to praktično preko noći, u roku od desetak dana. To je izuzetan rezultat imajući u vidu da većina fakulteta nema razvijene sisteme nastave na daljinu i da su se mnogi nastavnici tada prvi put susreli sa alatima za ovakvu nastavu. Zapravo, mi smo u martu 2020. godine realizovali hitnu nastavu na daljinu. Iako je letni semestar 2020. otvorio eru masovne „onlajn“ nastave na UB, pokrenuta su i mnoga pitanja o adekvatnoj pripremi i nastavnika i studenata za ovaj način rada. Vreme protiče i treba da se spremimo za novu školsku godinu i staru privedemo kraju u sve, samo ne normalnim okolnostima. Sagledavaju se dva ključna izazova: održavanje svih oblika nastave i provera znanja.

Ivanka Popovic
Photo: Wikimedia

U Rektoratu Univerziteta u Beogradu je 7. jula 2020. godine održan simpozijum o iskustvima „onlajn“ nastave na univerzitetima u Srbiji. Razmenjena su stečena iskustva i predočeni problemi tokom rada. Pripremajući se za novu školsku godinu, ne znamo da li će se nastava održavati uživo, na daljinu ili kombinovano. Naravno, najviše bismo voleli da nastavu možemo da organizujemo na uobičajeni način. Ipak, najverovatnije ćemo držati kombinovanu nastavu i iskoristićemo stečena „onlajn“ iskustva, naročito u domenu teorijske nastave. Iako je većina nastavnika uložila veliki trud da realizuje nastavu na daljinu, ostaje jedan manji broj nastavnika koji moraju aktivnije da se uključe u proces i prilagode se novom načinu rada. Što se tiče praktične nastave u vanrednim okolnostima, nju ne smemo da zanemarimo. Uložićemo sve napore da se akademski prostor maksimalno otvori za što više oblika praktične nastave, naravno uz puno poštovanje važećih propisa. To bi bilo vrlo važno za održavanje neophodne direktne komunikacije između nastavnika i studenata. Poseban izazov predstavlja organizovanje praktične nastave na fakultetima medicinske grupacije gde studentima treba omogućiti interakciju sa pacijentima.

Moramo intenzivnije da podržavamo i pratimo kako se naši studenti snalaze u uslovima povećane radne samodiscipline kada prate nastavu potpuno ili delimično van fakulteta.

Verujem da moramo intenzivnije i stalno da podržavamo i pratimo kako se naši studenti snalaze u uslovima povećane radne samodiscipline kada prate nastavu potpuno ili delimično van fakulteta. Postoje studenti koji iz srednje škole ulaze u visoko obrazovanje bez sposobnosti koje su od ključnog značaja za uspešno studiranje. Te često nedostajuće sposobnosti su: tehnika učinkovitog učenja, definisanje prioriteta i racionalna raspodela vremena. U okruženju kolega i u akademskoj atmosferi, ove slabosti se prevazilaze kroz redovne zajedničke aktivnosti na fakultetu. Neki studenti, prepušteni sami sebi u karantinu, imali su probleme da urede svoj dan i da sebi nametnu disciplinu redovnog rada. Uz puno razumevanje da je opšte stanje i atmosfera oko pandemije uticala na funkcionisanje svih nas, pred nama je izazov razumnog planiranja budućih aktivnosti u uslovima stalnog prisustva virusa COVID-19. Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu redovno prati epidemilošku situaciju i, zbog očekivanog drugog talasa virusa u drugoj polovini novembra 2020. godine, preporučuje da školska 2020/2021 godina započne bez odlaganja i što ranije ove jeseni. Sa druge strane neki očekuju da se školska godina produži uz nedovoljno razumevanje da se propušteno vreme ne može nadoknaditi i da smo suočeni sa novom realnošću i suštinskom promenom u realizaciji nastavnih aktivnosti.

Ivanka Popovic
Photo: Wikimedia

Treba spomenuti i činjenicu da svi studenti nemaju iste uslove za rad, odgovarajući pristup internetu i računar, koji možda moraju da dele sa drugim ukućanima. U uslovima kada se lični prihodi smanjuju zbog ograničenog obima rada privrede, pritisak na studente da moraju da imaju pristup odgovarajućoj IT opremi može da bude ozbiljan društveni izazov. Ovaj problem mora da bude razrešen ako ćemo nastavu na daljinu uključiti u redovnu nastavnu aktivnost. Ujedinjene nacije su upravo objavile opsežan dokument o obrazovanju tokom i nakon pandemije (Policy brief „Education during COVID-19 and beyond“, avgust 2020.) u kojem su konstatovali da je školovanje 99% polaznika svih nivoa obrazovanja u zemljama sa niskim i srednjim primanjima poremećeno. Procenili su da je moguće da će na globalnom nivou do 23,8 miliona đaka i studenata zbog ekonomskih posledica pandemije morati da prekinu ili napuste školovanje.

Svi učesnici u nastavnom procesu, osim svog redovnog posla, imaju i obaveze vezane za neposredno porodično okruženje. Sve to, uz opravdani strah od zaraze ili čak sama bolest, otežavaju ostvarenje planiranih ciljeva nastave na daljinu. Realizacija ispita, iako organizovana na najsavesniji mogući način i uz puno poštovanje mera zaštite, je opterećena strahom od zaraze. Iz tog razloga se pokrenulo pitanje polaganja ispita na daljinu. Zakon o visokom obrazovanju R. Srbije ne dozvoljava polaganje ispita izvan sedišta ustanove što u ovom trenutku onemogućava „onlajn“ polaganje.

Ivanka Popovic
Photo: Media Centar

U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremamo pilot programe uvođenja provere znanja na daljinu. U pitanju je kompleksan problem koji se ne može razrešiti i implementirati u kratkom roku. Za neke situacije, ovaj vid provere znanja je izvodiv, za neke ne, naročito ako govorimo o polaganju masovnih ispita na nižim godinama studija. Kao prioritet se postavlja uslov očuvanja kvaliteta, da se realizuje sistem provere znanja na daljinu koji će sprečiti (odnosno svesti na minimum) nedozvoljene radnje kao što je prepisivanje. Alati za proveru znanja se intenzivno razvijaju, a ono što se često javlja kao rešenje je da studenti polažu ispite u posebno opremljenim centrima za testiranje pri akademskim ustanovama pod strogim uslovima kontrole bezbednosti. Uz dobru volju i logistiku, polaganje ispita na daljinu skopčano je i sa nemalim materijalnim troškovima.

Svi ovi aspekti rada u uslovima pandemije samo pojačavaju neke očiglednosti. Bilo koji sistem, pa tako i obrazovni, može da funkcioniše samo ako se učesnici pridržavaju unapred određenih pravila. U slučaju visokog obrazovanja ta pravila su vezana za kolegijalnost i solidarnost u minimiziranju širenja zaraze i za akademsku čestitost u školskim aktivnostima. Nezavisno od situacije sa virusom COVID-19, akademski integritet je i dalje ključna odrednica budućnosti visokog obrazovanja.

Pročitajte još...

Ivana Kovačević, Fakultet organizacionih nauka

Borba za talente

Dok jedan deo radne snage koji spada u kategoriju onih koje nazivamo talentima, napušta Srbiju i region zbog boljih uslova rada i života i...

Univerzitet u Beogradu obeležio 214 godina postojanja

Svečanom akademijom na kojoj su uručena priznanja "profesor emeritus” i nagrada "student generacije”, kao i nagrade za najbolje naučno istraživačke radove u prethodnoj akademskoj...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Zima mnogih nezadovoljstava

Mislim da će rat u Ukrajini uskoro prestati kao posledica odnosa snaga na terenu, ali i da će se političke posledice rata i sankcija...

Dr Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Opozicija ima svoju šansu u ovom sazivu da se profiliše kod birača

Postizborna dinamika odnosa u opoziciji je pokazala da će se voditi debata na temu stvarne opozicije režimu i da će se određene liste truditi...

Digitalna agenda za zapadni Balkan i evrointegracije

5g mreže i digitalna agenda za Zapadni Balkan

Sisteme elektronskih komunikacija čine masovni, međusobno kompatibilni, uređaji različitih generacija i tehnologija. Sistemi moraju biti u skladu sa preporukama Međunarodne unije za telekomunikacije (International...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, koja je zadužena za sprovođenje...

Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor FPN

Nova Vlada Srbije moraće da bude jasno proevropski opredeljena

I naši susedi i vodeće države zapada poput SAD ili SR Nemačke nastaviće da insistiraju na tome da nova Vlada Srbije bude jasno opredeljena...

Prof. dr Zoran Stojiljković, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Iznuđene (polu)promene 

Postizborna politička scena suočena sa izvesnošću  uvođenja  bar simboličkih sankcija Rusiji, i sama će doživeti promene i na nivou vladajuće stranke i opozicije i...