Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je sa 55 glasova za i pet protiv prvi nacrt izveštaja o Srbiji koji je pripremio izvestilac Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik. Usvojeni su i izveštaji o Kosovu i Bosni i Hercegovini.
U 40 usklađenih amandmana na nacrt izveštaja o Srbiji, Evropski parlament traži “hitno uvođenje sankcija Rusiji“, izražava se zabrinutost zbog toga što je Srbija “među retkim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU“, kao i zbog činjenice da je po usklađenosti na poslednjem mestu u regionu.
Svih 40 amandmana su usvojeni, a odbijeni su amandmani broj 66, 80, 295, 378 i 396 dok su usvojeni i amandmani broj 297, 397 i 398.
U kompromisni amandman 23, koji je usvojen na zasedanju, unet je i amandman koji je podneo austrijski poslanik Lukas Mandl, inače član demohrišćanske Evropske narodne partije i Austrijske narodne stranke, u kome se pominje međusobno priznavanje, kao i potreba da se svi dosadašnji postignuti sporazumi između Beograda i Prištine sprovedu blagovremeno i u dobrom duhu.
U ovaj deo teksta unete su još neke izmene na osnovu predloga drugih poslanika, pa paragraf usvojenog predloga izveštaja sada glasi:
“Evropski parlament ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU i pohvaljuje rad specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka; ponavlja važnost konstruktivnog angažovanja vlasti i Srbije i Kosova u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji zasnovanog na međusobnom priznavanju, koji je ključan za napredovanje obe zemlje na njihovim evropskim putevima i koji će doprineti regionalnoj stabilnosti i prosperitetu; poziva da se svi prethodni sporazumi Beograda i Prištine poštuju i u potpunosti sprovode u dobroj nameri i blagovremeno, uključujući Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom”.
To je ujedno i prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumentu institucije EU kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.
Konačni tekst izveštaja o Srbiji, u formi rezolucije, biće usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu.
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da je neophodno da “posle izbora u aprilu 2022. i ruskog agresorskog rata”, partneri u Srbiji shvate koliko je hitno napredovati na evropskom putu.
“Izveštaj za 2021. godinu odražava političku realnost u Srbiji sa posebnim fokusom na važnost tekućih reformi i usklađivanja. Napominjemo da se može učiniti više da se odlučno krene ka EU i kao izvestilac EP spreman sam da radim zajedno sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bismo pomogli u postizanju pozitivnih promena za evropsku Srbiju”, poručio je Bilčik.
Evropski parlament ponavlja poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.
Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koju Srbija pokazuje u upravljanju migracijama.
Komitet je usvojio i izveštaje o Kosovu, koji je pripremila izvestilac Viola fon Kramon, kao i o Bosni i Hercegovini izvestioca Paola Rangela.
Izveštaj o Kosovu usvojen je sa 43 glasa za, a o Bosni i Hercegovini sa 44 glasa podrške od ukupno 55 prisutnih članova AFET.
Poslanici EP kroz izveštaj naglašavaju da je nezavisnost Kosova ”nepovratna” i pozivaju zemlje EU koje još nisu priznale Kosovo da to učine odmah.
Poslanici EP pohvaljuju povećanu političku stabilnost Kosovu i pozdravljaju usklađivanje Kosova sa EU po pitanju sankcija prema Rusiji, te snažnu solidarnost Prištine sa Ukrajinom.