Evropska komisija predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,4 posto u ovoj godini i od 3,8 procenata u 2023, navodi se u objavljenim prolećnim prognozama.
Prema podacima iz izveštaja objavljenog na sajtu EK, privreda Srbije će rasti brže nego Evropska unija i Evrozona, kojima se predviđaju stope rasta u 2022. i 2023. godini od 2,7 posto odnosno 2,3 odsto, respektivno.
U odeljku posvećenom Srbiji, Komisija ističe se da će nakon snažne privredne ekspanzije u 2021. godini od 7,4 posto, rast BDP-a naše zemlje, kao i cele EU i Evrozone, biti pod pritiskom ekonomskih uticaja rata Rusije protiv Ukrajine.
EK navodi da će rast Srbije uglavnom biti vođen privatnom potrošnjom i investicijama, za koje se očekuje da će nadoknaditi mali negativan doprinos neto izvoza rastu.
Rast privatne potrošnje u 2022, EK projektuje na 3,7 posto, a naredne godine na 3,8 procenata, dok stopu rasta javne potrošnje u navedenim godinama procenjuje na 0,1, odnosno 0,7 odsto, respektivno.
Što se izvoza robe i usluga tiče, predviđa se povećanje od 8,6 procenata ove i od 8,5 posto iduće godine, dok će rast uvoza robe i usluga po proceni Komisije iznositi 8,1 odsto u tekućoj godini, odnosno 7,3 posto u sledećoj.
U izveštaju se takođe prognozira da će inflacija dostići vrhunac sredinom 2022. da bi potom usporila od jeseni. Konkretno, EK procenjuje stopu inflacije u Srbiji od 8,5 posto za ovu godinu, nakon čega će opasti na 4,6 odsto dogodine.
Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona će se spustiti sa lanjskih 11 procenata na 10 posto u 2022. i nastaviće silazni trend u narednoj godini na 9,3 odsto, smatra EK.
Deficit budžeta opšte države će, prema prognozama izvršne vlasti EU, pasti ove godine na 3,1 posto BDP-a, a u 2023. godini na 1,8 procenata bruto proizvoda zemlje.
Predviđa se takođe smanjenje javnog duga Srbije u ovoj i idućoj godini na 54,5 procenata, odnosno na 52,5 posto BDP-a, respektivno.