Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da poveća proizvodnju struje iz uglja kako bi prekinula zavisnost od ruskog gasa i nafte.
To su kratke crte plana koji je predstavila Evropska komisija, a koji će koštati 210 milijardi dolara u narednih pet godina.
Komisija je saopštila da će novac doći iz privatnog i javnog sektora, kao i da to ulaganje treba shvatiti kao kaparu za evropsku energetsku nezavisnost i bezbednost, i kao dobru investiciju jer će udaljavanje od fosilnih goriva štedeti EU 100 milijardi dolara godišnje.
“Jasno je da moramo da okončamo zavisnost od fosilnih goriva što je pre moguće i mnogo brže nego što smo mislili zbog rata. U martu smo pokazali da to može da se učini, Evropski savet je kasnije odlučio da to treba da bude urađeno, a danas pokazujemo kako to treba izvesti“, istakao je Frans Timermans, zadužen za zeleni plan EU.
Prema planu, EK je istakla tri glavna stuba energetske tranzicije: ušteda energije, diverzifikacija izvora snabdevanja i obnovljivi izvori energije.
Što se obnoviljivih izvora energije tiče, EU bi do 2030. godine trebalo da proizvodi 45 odsto svojih potreba iz obnovljivih izvora.
Do 2030. godine solarna energija biće najveći pojedinačni izvor struje u EU, a polovina će dolaziti od solarnih panela sa krovova zgrada, pojasnio je Kadri Simson, zadužen za energetski sektor u EK.
Inicijativa solarnih krovova bila bi uvrštena u zakon koji bi obavezivao da svaka nova javna, komercijalna i stambena zgrada ima na svom krovu instalirane solarne panele.
Takođe, velika stavka u planu je smanjivanje potrošnje do 2030. godine u odnosu na 2020. godine za 13 odsto. Osim toga, Komisija je u okviru plana od 210 milijardi predvidela da 12 milijardi bude uloženo u gradnju novih terminala za tečni prirodni gas i unapređivanje postojećih naftnih postrojenja da prihvataju i obrađuju naftu iz drugih delova sveta.
Photo: Council of the European Union