Mapa sajta

EBRD, EU i WBIF finansiraju izgradnju “autoputa mira” u Srbiji

Više...

Pred Srbijom važna odluka o okretanju novim izvorima energije

Pred Srbijom fundamentalna odluka o okretanju novim...

Javna rasprava o strategiji koja će regulisati oblast državnog vlasništva

Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije pokrenulo je...

Ekonomsko-investicioni plan – više od cifara

„Gde postoji volja, postoji i način.” Možda je...

Vesti

Opada broj zaraženih korona virusom u Srbiji, od sutra masovna vakcinacija

U poslednjih 24 sata testirani su uzorci 7,730 osoba, od kojih su 1,317 nalaza pozitivna na koronavirus. Od...

Pred Srbijom važna odluka o okretanju novim izvorima energije

Pred Srbijom fundamentalna odluka o okretanju novim izvorima energije i na tome će se raditi kroz pripremu strategije razvoja...

Ekonomsko-investicioni plan – više od cifara

„Gde postoji volja, postoji i način.” Možda je baš ovo bila maksima grupe prijatelja iz grčkog sela Sarantaporo, koji su pre...

Milion doza kineske vakcine „Sinofarm“ stiglo u Srbiju

Milion doza vakcine protiv koronavirusa kineske kompanije „Sinofarm“ danas je stiglo u Srbiju avionom Air Serbia. Avion "Er Srbije", kojim...

EBRD je u Srbiji uložila 679 miliona evra u 2020. godini

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pružila je snažnu podršku privredi u Srbiji 2020. godine novim rekordnim investicijama...

Kao podrška regionalnoj integraciji, ovaj značajan projekat EU povezaće Srbiju, Kosovo i Albaniju

  • EBRD obezbedila kredit u iznosu 85 miliona evra za finansiranje deonice Niš-Pločnik
  • “Autoput mira“ vodeći je projekat u okviru nedavno najavljenog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan
  • Povezivanje sa Kosovom i Albanijom radi jačanja regionalne integracije Zapadnog Balkana

Povezivanje sa Kosovom i Albanijom radi jačanja regionalne integracije Zapadnog Balkana
Početak izgradnje „autoputa mira“ sve je izvesniji, a tome će doprineti i kredit od 85 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ovim kreditom će se finansirati izgradnja deonice dužine 39 kilometara od Niša do Pločnika.

“Autoput mira“ povezaće Niš i Prištinu, nastavljajući dalje do glavnog grada Albanije Tirane sa završetkom u luci Drač na Jadranskom moru. Ovaj put je klasifikovan kao produžetak trans-evropskog transportnog koridora Orijent / Istočni Mediteran i deo je Rute 7 osnovne mreže Zapadnog Balkana.

Izgradnju „autoputa mira“ u Srbiji finansira i Evropska investiciona banka (EIB) kreditom u iznosu od 100 miliona evra, dok je Evropska unija putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) obezbedila 40,6 miliona evra bespovratnih sredstava, kao i sredstva za pripremu projekata.

Novi autoput obezbediće brži i sigurniji transport stanovnicima i preduzećima na jugu Srbije. Očekuje se i da će bolja infrastrukturna povezanost biti podsticajna za razvoj novih poslovnih prilika.

Olakšan protok robe i ljudi i smanjenje troškova transporta, koje će novi autoput obezbediti, smatraju se jednim od glavnih koraka ka jačanju regionalne ekonomske saradnje između Srbije, Kosova i Albanije.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan, izjavila je: „Nakon uspešne saradnje sa srpskim vlastima na projektima u sektoru transporta, uključujući Koridor X, koncesiju aerodroma Nikola Tesla u Beogradu i projekte sa Železnicama Srbije, drago nam je što možemo da doprinesemo i izgradnji ovog novog autoputa na jugu Srbije.

Pročitajte još...

Žužana Hargitaj, Direktor EBRD za Zapadni Balkan

Reforme služe da privuku i zadrže investitore

Ako Srbija želi da ubrza rast, neophodno je da više radi na unapređenju poslovnog okruženja i omogućavanju rasta lokalnih privatnih investicija. Povrh toga, potrebno...

Ovo je investicija koja treba da doprinese razvoju zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu i olakšanoj trgovini i kretanju ljudi “, dodavši da će javni tender za radove za prvu deonicu puta biti objavljen u decembru.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. EBRD je uložila više od 6,3 milijarde evra u 277 projekata u zemlji. EBRD je posvećena razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i ukupnoj tranziciji ka zelenoj ekonomiji.