Demanti kompanije Rio Tinto na netačne navode koje je akademik Slobodan Vukosavić u kontekstu Projekta „Jadar“ izneo u članku „Neodgovorno rudarenje potkopava veze između Srbije i EU“, koji je objavljen u izdanju magazina CorD od 5. maja 2025. godine
Kompanija Rio Tinto prinuđena je da reaguje u cilju istinitog i tačnog informisanja javnosti povodom netačnih i tendencioznih izjava akademika Slobodana Vukosavića u kontekstu Projekta „Jadar“, objavljenih u članku „Neodgovorno rudarenje potkopava veze između Srbije i EU“, koji je objavljen u izdanju magazina CorD od 5. maja 2025. godine.
Kompanija Rio Tinto izričito demantuje navode Vukosavića da „recenzirani i publikovani radovi nezavisnih stručnjaka ukazuju da bi „Projekat „Jadar“ ugrozio vodosnabdevanje za 2,5 miliona ljudi u Srbiji, poljoprivredne aktivnosti, doveo do iseljavanja stanovništva i stvorio ekološke izbeglice“. Vukosavić se ovim navodom referiše na jedan rad, a ne „radove“ i to rad grupe autora koji su bili prinuđeni da, na zahtev izdavača i recenzenta, izvrše značajne korekcije u samom radu zbog brojnih i očiglednih faktografskih i metodoloških nedostataka, zbog čega su zaključci izneti u njemu naučno upitni.
Najsveobuhvatnija naučna istraživanja koja su ikada sprovedena u Srbiji za neki rudarski, odnosno industrijski projekat pokazuju da bi sve emisije u svim fazama realizacije Projekta „Jadar“ bile u skladu ili značajno ispod vrednosti koje propisuju najviši standardi zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije. Ova naučna istraživanja pokazuju da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno po vodne resurse u celini, zemlju, vazduh i biodiverzitet, suprotno navodima Vukosavića.
Navodi da će „vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo“ su potpuno neosnovani. Projekat „Jadar“ projektovan je tako da ne ugrozi nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništvo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti. Do sada sprovedena istraživanja u oblasti zaštite voda pokazuju da je projekat izvodljiv uz uticaje po režim voda u celini koji su u okviru najviših standarda koje propisuju zakoni Republike Srbije i Evropske unije. Projekat „Jadar“ u oblasti voda u potpunosti se razvija u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, kao i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Važna karakteristika Projekta „Jadar“ je to što bi se podzemna eksploatacija obavljala na dubini od okvirno 370 do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Sve otpadne vode iz rudnika bile bi prečišćavane proverenim tehnikama do nivoa kvaliteta vode u reci Jadar. Osim toga, Rio Tinto je prva velika rudarska kompanija koja je uvela najviše standarde održivog upravljanja vodnim resursima, samoinicijativno se obavezujući da javno objavljuje podatke o korišćenju voda za sve svoje lokacije na kojima posluje, budući da je voda jedan od najvažnijih resursa svake zemlje, ali i globalno.
Kompanija Rio Tinto izričito demantuje i neosnovane navode da bi Projekat „Jadar“ „doveo do iseljavanja stanovništva i stvorio ekološke izbeglice“. U pitanju je nastavak lažnog narativa o potrebi navodnog masovnog raseljavanja stanovništva zbog Projekta „Jadar“ koji se kontinuirano plasira u javnost od strane neodgovornih pojedinaca i organizacija. Istina je da je do sada u okviru Projekta „Jadar“ dobrovoljno raseljeno 157 ljudi, a ukoliko bi projekat bio realizovan, bilo bi potrebno raseljavanje još jednog domaćinstva. Lokalno stanovništvo bi, u slučaju realizacije Projekta, moglo neometano da se bavi svojim aktivnostima, uključujući i poljoprivredu i turizam. Procene su da bi realizacijom Projekta „Jadar“ došlo i do novog naseljavanja stanovništva i zaustavljanja procesa depopulacije čitavog regiona koji je, prema zvaničnim podacima Republike Srbije, prisutan decenijama unazad.
Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da je izjava akademika Vukosavića da je „ekološki prihvatljivo rudarenje odveć skupo, tako da EU nastoji da „izveze“ svoje ekološke probleme drugde (Kongo, Maroko, Srbija), u zemlje gde je zaštita prirode, vode, ljudskih prava i uslova rada mnogo slabija nego u EU“, sporna sa više aspekata.
Izjavom da je „ekološki prihvatljivo rudarenje odveć skupo“, akademik Vukosavić implicira da ono ne bi bilo primenjeno u slučaju Projekta „Jadar“, što je netačno i potpuno neosnovano. Već inicijalnom investicijom u vrednosti od minimalno 2,55 milijardi evra, prema podacima iz 2021. godine, što bi bila najveća direktna strana investicija u istoriji Srbije, predviđena je primena svih potrebnih mera zaštite životne sredine kako bi sve emisije u svim fazama realizacije Projekta „Jadar“ bile u skladu ili značajno ispod vrednosti koje propisuju najviši standardi zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije.
Izneti navodi su neosnovani, između ostalog, i zbog toga što poslovna uspešnost Projekta „Jadar“ direktno zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine. Na osnovu regulative EU, od 1. februara 2027. godine, svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „pasoš baterije“, odnosno digitalni sertifikat koji bi omogućio kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije. Među tim informacijama, takođe moraju da se nađu podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način. Potencijalni kupci i Evropska unija neće moći da kupuju sirovine koje bi bile dobijene uz štetni uticaj na prirodu. Zato je snabdevanje auto industrije litijumom podvrgnuto najstrožim eksternim proverama koje obuhvataju detaljnu analizu mera koje proizvođač primenjuje kako bi sprečio štetne uticaje na okolinu. Izuzetno stroga regulativa EU svakako ima ključnu ulogu u zaštiti životne sredine u skladu sa najvišim standardima koja bi važila i za Projekat „Jadar“, jer u suprotnom srpski litijum i proizvodi napravljeni od njega ne bi mogli da budu plasirani na evropskom tržištu.
Anti-EU narativ akademika Vukosavića koji se ogleda i u izjavi da „EU nastoji da izveze svoje ekološke probleme drugde“, direktno je demantovala je i Evropska komisija odlukom od 24. marta kojom je usvojila listu od 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina. Među njima je najviše litijumskih projekata, čak 22, uključujući 7 rudnika iz čvrste stene u zemljama članicama EU, koji su direktno uporedivi sa Projektom „Jadar“. Ova činjenica direktno demantuje i druge anti-EU navode akademika iznete u članku. uključujući i onaj u kome tvrdi da „EU ohrabruje korišćenje Srbije kao sirovinske baze za potrebe evropske industrije“, što je ponovo neosnovano i netačno.
Izjava akademika Vukosavića da su „iz regulative uklonjene gornje granične vrednosti za pojedine kritične zagađivače u zemljištu i vodi, čime se stvara mogućnost rudarenja uz značajna zagađenja, što smanjuje troškove investitora i uvećava profit“ nije potkrepljena konkretnim činjenicama. Kompanija Rio Tinto je, kao i svi privredni subjekti Republike Srbije, u obavezi da poštuje važeće zakonske normative koji su u svim segmentima zaštite životne sredine značajno usaglašeni sa EU regulativom. Osim toga, kompanija svoje poslovanje usaglašava i sa najstrožim globalnim standardima u različitim oblastima (neki od njih su: ICMM (International Council on Mining and Metals), IFC (International Finance Corporation), kao i interni Rio Tinto standardi). Kompanija Rio Tinto primenjuje praksu strožeg zahteva, što znači da u slučaju da je na primer IFC zahtev stroži od zahteva domaće regulative, pri projektovanju / monitoringu se usvaja stroži kriterijum. S tim u vezi, akademika Vukosavića ovim putem pozivamo da konstruktivno i aktivno doprinese razvoju projekta tako što će dati stručnu ocenu predloga emisionih i imisionih graničnih vrednosti Projekta „Jadar“.
Navod akademika Vukosavića da bi „prema procenama, nadoknade štete usled posledičnog zagađenja i troškovi sanacije višestruko premašili bruto prihode investitora“ potpuno je neosnovan, netačan i zlonameran, osim što je i u osnovi elementarno nelogičan, budući da je za nadoknadu štetu u slučaju bilo kakvog „posledičnog zagađenja“ odgovorna isključivo kompanija.
U slučaju realizacije Projekta „Jadar“, kompanija Rio Tinto imala bi zakonsku obavezu da nastavi da prati stanje životne sredine i posle zatvaranja rudnika, na isti način na koji bi se to radilo tokom realizacije Projekta, a i tokom rada rudnika i procesnog postrojenja. Projektom je nedvosmisleno predviđeno, a to je ujedno i zakonska obaveza kompanije, da će postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda o trošku kompanija raditi najmanje 30 godina nakon što se rudnik zatvori.
Osim toga, plan zatvaranja rudnika obuhvata i pokrivanje, zatvaranje ili obnavljanje vegetacije na deponijama i skladištima zajedno sa rekultivisanjem i obnovom terena. Ukoliko bi se utvrdilo bilo kakvo narušavanje kvaliteta životne sredine, kompanija bi bila u obavezi da reaguje i ispravi bilo koji uzrok tog narušavanja. Predviđeno je i da se dodatni modeli za kontrolu i sprečavanje uticaja na životnu sredinu razmotre u saradnji sa lokalnom zajednicom.
Navod akademika da realizacija Projekta „Jadar“ ne bi imala „bilo kakve značajnije finansijske dobiti za građane Srbije“ je takođe potpuno neosnovan. Kada se o Projektu „Jadar“ govori iz ugla ekonomije, treba imati u vidu brojne benefite u pogledu prihoda države i lokalne zajednice, suprotno zaključcima pseudo naučne studije koja nije prošla nikakvu verifikaciju, na koju se Vukosavić poziva u članku. Procenjuje se da bi država prihodovala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko 1% prihoda državnog budžeta Srbije. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih građana. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od 3% trenutnog BDP-a Srbije. Projekat „Jadar“ ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20,000 radnih mesta u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja. Nezavisna detaljna analiza ekonomskih efekata Projekta „Jadar“ je javno dostupna.
Kompanija Rio Tinto prinuđena je i da demantuje navode akademika o navodnim „neutemeljenim studijama o mogućnosti eksploatacije minerala sa unapred zadatim pozitivnim ishodom“ kojima akademik bez ikakvih osnova degradira rad nezavisnih stručnjaka koji su u skladu sa zakonima Republike Srbije angažovani na izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“, a samim tim i zakonski okvir Republike Srbije. Upravo zakoni Republike Srbije propisuju da je investitor u zakonskoj obavezi da finansira izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu angažovanjem nezavisnih stručnjaka i relevantnih institucija i u tom pogledu zakonodavstvo Republike Srbije usaglašeno je sa najboljim praksama najrazvijenijih zemalja poput SAD i zemalja članica EU.
Studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje akademik Vukosavić neosnovano i paušalno naziva „neutemeljenim“, zasnovane su na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Studije koja obuhvataju utvrđivanje postojećeg ili zatečenog stanja životne sredine na lokaciji projekta, identifikaciju svih potencijalnih uticaja, a potom detaljno opisuju mere koje će kompanija preduzeti da te uticaje spreči ili svede u zakonom propisane okvire, bazirane su na više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.
Značajno je napomenuti da se Projekat „Jadar“ i dalje nalazi u fazi razvoja i da je sastavni deo daljih koraka sprovođenje dodatnih terenskih istraživanja, a da će finalne verzije Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ biti dostavljene u formalnom procesu nadležnim institucijama i stavljene na uvid stručnoj i opštoj javnosti. Činjenica da akademik Vukosavić o njima već ima unapred formirano negativno mišljenje, dovoljno govori u prilog njegovom naučnom i „objektivnom“ pristupu ovom projektu.
Akademik navedenim izjavama, zastupajući stav da „objektivna nauka“ jedino i isključivo može da ima negativne ishode, osim svojih kolega i zakonskog okvira Republike Srbije, degradira i sam koncept nauke i naučnih istraživanja osporavajući time svaku ideju naučnog i tehnološkog progresa.
Uprkos tvrdnjama akademika Vukosavića iznetim u članku da „SAD dižu ruke od litijuma i okreću se alternativnim tehnologijama“, konkretni potezi američke administracije pokazuju suprotno. Administracija Donalda Trampa ubrzala je dozvole za 20 strateških rudarskih projekata, među kojima je nekoliko rudnika litijuma. Paralelno, SAD su potpisale sporazume sa Saudijskom Arabijom i Ukrajinom u oblasti kritičnih minerala, koji im omogućavaju stabilne izvore ključnih sirovina, sa fokusom na litijum, u skladu sa sve većim zahtevima industrije električnih vozila i energetske tranzicije. Netačna je i tvrdnja da „navedene promene već ispoljavaju snažan uticaj na razvojne planove ključnih proizvođača“. General Motors je pokazao poverenje u litijum kao najvažniju sirovinu za e-mobilnost ulaganjem od skoro milijardu dolara u rudnik litijuma Taker Pas u Nevadi. Isti rudnik je prethodna administracija podržala kreditom od 2,26 milijardi dolara, što je do sada najveća federalna investicija u rudarenje litijuma.
Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da je akademik Vukosavić u članku izneo niz ličnih mišljenja za koje nije predstavio nijedan dokaz, podatak ili ilustraciju naučne ili bilo koje druge prirode, pozivajući se dominantno na pseudo naučne izvore.
Projekat „Jadar“ već više godina je predmet kontinuirane negativne kampanje plasiranjem neistinitih informacija, iznošenjem netačnih tvrdnji i zaključaka od strane dela stručne javnosti i medija kojima se javnost dovodi u zabludu.
Kompanija Rio Tinto ostaje posvećena dijalogu sa svim zainteresovanim stranama, oslanjajući se na naučne činjenice i stručne analize. Ovim putem pozivamo javnost da se informiše iz relevantnih izvora i učestvuje u konstruktivnoj diskusiji zasnovanoj na naučno utemeljenim činjenicama.
Chad Blewitt, Direktor Projekta „Jadar”