Mapa sajta

Bolja pravila za organske proizvođače

CorD Recommends

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr...

Ursula fon der Lajen dobila novi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije

Ursula fon der Lajen dobila je podršku poslanika Evropskog parlamenta za još jedan petogodišnji mandat na mestu predsednice Evropske...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku...

Broj Italijana starijih od 90 godina može da dostigne milion u naredne tri godine

Očekuje se da će broj Italijana starijih od 90 godina dostići milion u naredne tri godine, objavili su lokalni...

Gradonačelnica Pariza plivala u Seni kako bi pokazala da je reka čista

Gradonačelnica Pariza An Idalgo plivala je u Seni kako bi pokazala da je reka čista pred takmičenja na Olimpijskim...

Er Srbija dobila prvu ženu kapetana u ATR floti

Er Srbija je saopštila da je dobila prvu ženu kapetana u svojoj floti aviona ATR. "Tridesetdvogodišnja Vanja Marčeta je prva...

Dobijanje sertifikata za proizvodnju organske hrane trebalo bi da bude lakše za male poljoprivrednike od prvog januara ove godine, zahvaljujući novom sistemu grupne sertifikacije. Nova pravila Evropske komisije važe za proizvođače iz Evropske unije, ali i iz zemalja koje nisu članice EU, ali izvoze svoje orgnske proizvode na tržište EU.

Organska poljoprivreda je brzo rastuća oblast u poljoprivredi EU, što je direktan rezultat povećanog interesovanja potrošača za organske proizvode. Kao odgovor na izazove koje predstavlja ova brza ekspanzija, i kako bi se obezbedio efikasan pravni okvir za industriju, EU je donela nove propise.

Zbog složenosti i značaja podzakonskih akata koji su u pripremi, njegovo stupanje na snagu je odloženo za godinu dana, sa 1. januara 2021. na 1. januar 2022. Kovid kriza takođe je usporila ovaj proces. Odlaganje su prvobitno zatražile zemlje EU, Evropski parlament, zemlje koje nisu članice EU, i druge zainteresovane strane.

Primeri promena koje će biti napravljene u skladu sa novim organskim zakonima uključuju:

  • pravila proizvodnje će biti pojednostavljena kroz postepeno ukidanje brojnih izuzetaka i isključivanja;
  • sistem kontrole će biti ojačan zahvaljujući strožim merama predostrožnosti i robusnim proverama duž celog lanca snabdevanja;
  • godišnji fizički pregled će se zasnivati na proceni rizika i više neće biti obavezan za sve operatere. Fizički pregled objekata ili objekata niskog rizika sada se može vršiti svaka 24 meseca.
  • proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istog skupa pravila kao oni koji proizvode u EU;
  • organska pravila će pokrivati širu listu proizvoda (npr. so, pluta, pčelinji vosak, lišće vinove loze, palmina srca) i imaće dodatna pravila proizvodnje (npr. jeleni, zečevi i živina);
  • sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike zahvaljujući novom sistemu grupne sertifikacije;
  • postojaće ujednačeniji pristup smanjenju rizika od slučajne kontaminacije pesticidima;
  • izuzeća za proizvodnju u razgraničenim lejama u plastenicima će se postepeno ukidati.

Podsetimo, u martu 2021. Komisija je pokrenula organski akcioni plan za Evropsku uniju. Akcioni plan predviđa postizanje cilja po kome bi do 2030. godine četvrtina poljoprivrednog zemljišta trebalo da se nađe upod organskom proizvodnjom .

Protekle godine je 23. septembar uspostavljen kao Evropski dan organske proizvodnje i ubuduće će se obeležavati istog datuma, svake godine.

Više informacija pronađite na ovom linku.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Izvor: europa.rs

Pročitajte još...

Nj.e. Jozef Mađar

Nj.e. Jozef Mađar – Zapadni Balkan je jedan od prioriteta

Ambasada Mađarske u Beogradu priredila je prijem povodom početka mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar izjavio je da će mađarsko...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023. godini, pokazuje istraživanje Evrostata. Prema podacima...

Finci prvi u EU počeli da vade uranijum

Finska rudarska i hemijska kompanija Terrafame prva će u Evropskoj uniji započeti proces vađenja uranijuma, saopštili su lokalni mediji. Finsko odeljenje za radijaciju i nuklearnu...

Ambasadori zemalja EU postigli dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom

Ambasadori zemalja Evropske unije postigli su načelni dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom o članstvu u Uniji, saopšteno je u Briselu. Kako...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island zauzima prvo mesto, a Slovenija...

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je na panel diskusiji koja je...

Evropska narodna partija, socijaldemokrati i liberali imaće većinu i u novom sazivu EP

Prema delimičnim rezultatima izbora za Evropski parlament, Evropska narodna partija (EPP), socijaldemokrati (S&D) i liberali (Renew) će i u novom sazivu EP imati većinu. Zajedno...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim povodom zatražila od nacionalnih statističkih...