Mapa sajta

Bolja pravila za organske proizvođače

CorD Recommends

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB)...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za...

Održana svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije

U zgradi Jugoslovenske kinoteke održana je svečanost...

EU otvorila Kancelariju za veštačku inteligenciju

Evropska unija zvanično je tvorila Kancelariju za veštačku inteligenciju, koja će se baviti nadgledanjem primene zakona o veštačkoj inteligenciji,...

Najveće evropske banke prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra

Najveće evropske banke su prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra, pošto je povećanje kamatnih stopa...

MEGGLE Srbija i Silbo sklopili ugovor o saradnji u distribuciji i veleprodaji

Kompanije MEGGLE Srbija i Silbo potpisale su ugovor o saradnji u distribuciji i veleprodaji MEGGLE proizvoda u trgovini i...

Coca-Cola HBC sedmi put zaredom proglašena za najodrživijeg proizvođača napitaka na svetu

Kompanija Coca-Cola HBC proglašena je sedmi put zaredom za najodrživiju svetsku kompaniju u kategoriji proizvodnje pića prema Dau Džons...

IEA predviđa da će obnovljivi izvori potisnuti ugalj u globalnoj proizvodnji električne energije

Procenat korišćenja uglja u globalnoj proizvodnji električne energije u iduće tri godine pašće ispod 33 odsto u odnosu na...

Dobijanje sertifikata za proizvodnju organske hrane trebalo bi da bude lakše za male poljoprivrednike od prvog januara ove godine, zahvaljujući novom sistemu grupne sertifikacije. Nova pravila Evropske komisije važe za proizvođače iz Evropske unije, ali i iz zemalja koje nisu članice EU, ali izvoze svoje orgnske proizvode na tržište EU.

Organska poljoprivreda je brzo rastuća oblast u poljoprivredi EU, što je direktan rezultat povećanog interesovanja potrošača za organske proizvode. Kao odgovor na izazove koje predstavlja ova brza ekspanzija, i kako bi se obezbedio efikasan pravni okvir za industriju, EU je donela nove propise.

Zbog složenosti i značaja podzakonskih akata koji su u pripremi, njegovo stupanje na snagu je odloženo za godinu dana, sa 1. januara 2021. na 1. januar 2022. Kovid kriza takođe je usporila ovaj proces. Odlaganje su prvobitno zatražile zemlje EU, Evropski parlament, zemlje koje nisu članice EU, i druge zainteresovane strane.

Primeri promena koje će biti napravljene u skladu sa novim organskim zakonima uključuju:

  • pravila proizvodnje će biti pojednostavljena kroz postepeno ukidanje brojnih izuzetaka i isključivanja;
  • sistem kontrole će biti ojačan zahvaljujući strožim merama predostrožnosti i robusnim proverama duž celog lanca snabdevanja;
  • godišnji fizički pregled će se zasnivati na proceni rizika i više neće biti obavezan za sve operatere. Fizički pregled objekata ili objekata niskog rizika sada se može vršiti svaka 24 meseca.
  • proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istog skupa pravila kao oni koji proizvode u EU;
  • organska pravila će pokrivati širu listu proizvoda (npr. so, pluta, pčelinji vosak, lišće vinove loze, palmina srca) i imaće dodatna pravila proizvodnje (npr. jeleni, zečevi i živina);
  • sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike zahvaljujući novom sistemu grupne sertifikacije;
  • postojaće ujednačeniji pristup smanjenju rizika od slučajne kontaminacije pesticidima;
  • izuzeća za proizvodnju u razgraničenim lejama u plastenicima će se postepeno ukidati.

Podsetimo, u martu 2021. Komisija je pokrenula organski akcioni plan za Evropsku uniju. Akcioni plan predviđa postizanje cilja po kome bi do 2030. godine četvrtina poljoprivrednog zemljišta trebalo da se nađe upod organskom proizvodnjom .

Protekle godine je 23. septembar uspostavljen kao Evropski dan organske proizvodnje i ubuduće će se obeležavati istog datuma, svake godine.

Više informacija pronađite na ovom linku.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Izvor: europa.rs

Pročitajte još...

Najveće evropske banke prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra

Najveće evropske banke su prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra, pošto je povećanje kamatnih stopa omogućilo rekordnu zaradu za većinu...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u okviru Bezbednosne konferencije kojoj su...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog Balkana 2023. godine (365 miliona evra...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva (OCD) u ukupnom iznosu od...

Dogovor u EU donosi potrošačima pravo na popravljanje proizvoda i nakon isteka garancije

Pregovarači unutar Evropske unije postigli su politički dogovor o direktivi koja će potrošačima osigurati pravo na popravljanje proizvoda i po isteku garancije, čime će...

MMF podigao prognozu rasta svetske ekonomije u ovoj godini

Međunarodni monetarni fond (MMF) podigao je prognozu rasta svetske ekonomije u ovoj godini, ukazujući na jačanje potrošnje i niže cene energije i robe. MMF za...

Aerodrom Istanbul drugu goditrnu zaredom najprometniji u Evropi

Aerodrom Istanbul je prošle godine postao najprometniji aerodrom u Evropi sa prosečno 1.375 letova dnevno, navodi se u izveštaju Evropske organizacije za bezbednost vazdušne...

Srbija i članice CESEC na sastanku u Atini potvrdile nastavak povezivanja energetskih sektora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija planira da nastavi da radi na povezivanju sa susedima u sektoru gasa, prenosne...