Dok je grupa domaćih turista čekala da uđe u zgradu Francuske ambasade, u Pariskoj ulici u Beogradu duvao je vetar, ali nije bilo toliko hladno kao na koktelu priređenom na tom istom mestu decembra 1935. godine, prilikom svečanog otvaranja ove velelepne zgrade, sazidane dve godine ranije – 1933. Gradske dame tog vremena klizale su se u svojim cipelicama po venčačkom mermeru pridržavajući se za svoje pratioce u prijemnom holu kraj kapije, dok je napolju kiša lila, a pod se ledio stvarajući opasne probleme za gošće u obući sa potpeticama
Svečanoj proslavi prisustvovao je sav viđeniji svet, elita jugoslovenske prestonice, na čelu sa knezom namesnikom Pavlom Karađorđevićem i kneginjom Olgom, u društvu Milana Stojadinovića i svih članova vlade. Tadašnji francuski ambasador priredio je proslavu za 800 zvanica, a nakon koktela dugo se po Beogradu prepričavalo ko je došao, a ko nije, ko je pozvan, a ko ne. Imati u rukama pozivnicu za taj 21. decembar bila je stvar prestiža.
Prvi detalj koji ćete uočiti pre ulaska u zgradu je medaljon iznad vrata sa likom Marijane, koja je simbol Republike Francuske. Ona predstavlja pobedu republike nad monarhijom. Odmah uz nju u oči upadaju inicijali RF, koji u dužoj verziji na francuskom jeziku znače République Française i nalaze se na vratima, kvakama i na više mesta u sobama koje se obilaze tokom ove ture.
Celokupan nameštaj rađen je namenski za ambasadu, ali tokom Drugog svetskog rata određeni komadi i umetnine su ili nestali ili vraćeni u Francusku
Ambasada je zidana od 1929. do 1933. godine. U to vreme za Francusku nije bilo uobičajeno da pravi ovako velike i lepe zgrade u inostranstvu, već su se za potrebe veleposlanstava uglavnom iznajmljivale ili restaurirale već postojeće građevine.
Prema rečima Maje Radović, licenciranog turističkog vodiča koja godinama povodom Dana evropske baštine vodi turu i turistima tumači istoriju, arhitekturu i život ove zgrade, pre građevine u Beogradu jedino su u Kanadi, Turskoj i na Cetinju namenski zidane ambasade za Francusku. Pre nego što su se preselili u Parisku ulicu, francuske diplomate radile su i živele na Dorćolu, nedaleko od Dositejeve ulice.
Na zemljištu namenjenom Bakteriološkom institutu niče ambasada, a Francuzi uredno plaćaju plac. U pričama da je dobijen na poklon, ipak nema mnogo istine.
Zanimljivo je da je dvorište iza ambasade naknadno priključeno kompleksu i kupljeno od Srpske pravoslavne crkve.
Francuzu Rože-Anriju Eksperu, u to vreme glavnom arhitekti francuske vlade za nacionalne palate i civilne građevine, poverena je izgradnja ambasade u Beogradu. On je zaslužan i za izgled jedne crkve u Mecu i gradske kuće u Remsu, kao i za unutrašnjost Ambasade Francuske u Londonu. Asistent u Srbiji bio mu je mladi arhitekta Josif Najman, francuski đak i student u Parizu. Dekoraciju fasade radio je vajar Karl Sarabezol, Eksperov prijatelj, poznat po tome što je na nov način izlivao skulpture u betonu.
U Sali za prijeme nalaze se velike tapiserije na zidu pod imenom Pariz, nastale u čuvenoj radionici Goblen sa tradicijom dužom od 400 godina, kao i većina drugih tapiserija.
Celokupan nameštaj rađen je namenski za ambasadu, ali tokom Drugog svetskog rata određeni komadi i umetnine su ili nestali ili vraćeni u Francusku. Posle rata stigli su noviteti, kao i veliki tepih pravljen baš za ambasadu, i to oko 1946. godine.
Medaljoni su na više strana, ima ih četiri i predstavljaju pet francuskih reka: Garonu, Rajnu, Ronu, Senu i Loaru, sa motivima i građevinama vezanim za njih. Kod Sene je to Notr Dam, kod Loare dvorac, a kod Garone most. Rajnu i Ronu simbolizuju dva momka koja nose poruku mladoj Kraljevini Jugoslaviji da, onako kako su u Evropi povezani Sredozemno i Severno more, tako i Jugoslavija treba da investira novac i poveže Dunav sa Jadranskim morem, a teritorije koje su bile pod Austrougarskom kraljevinom spoji sa novom državom.
Na plafonu je predivan luster, devet metara od poda, koji se spušta mehanizmom kako bi se lakše menjale sijalice i održavao luster. Ta praktičnost ujedno je i jedna od odlika art dekoa, stila kojim odiše čitava ova građevina. Art deko je nastao između dva svetska rata i reč je o spoju stilova koji su vladali pre njega i onih koji su došli posle.
Kamin od mermera dekorisan je horoskopskim znacima, dok skriveni radijatori zapravo greju prostor i ne narušavaju lepotu ove sobe.
Mala trpezarija je mesto gde se obavljaju radni ručkovi. Hrana se doprema liftom iz kuhinje u suterenu. Komode su od slovenačke hrastovine.
Pikasova litografija je na zidu i jedna urbana legenda kaže da ju je lično doneo i poklonio, kao i da je tada organizovan plavi koktel u čast njegovog plavog perioda. Dame su pozvane da obuku garderobu plave boje, a konobari su služili plave koktele.
Pariska ulica je planski dobila ime po glavnom gradu Francuske zbog ambasade i ranije se zvala Knez Mihailov venac
U velikoj, svečanoj trpezariji organizuju se večere u svečanim prilikama. Tada se iznosi poseban servis proizveden u Sevru, specijalno za ovu ambasadu, o čemu svedoči podatak na svakom tanjiru. Escajg ima inicijale RF. Veći deo stolica je restauriran, a majstor iz Francuske kome su odnete na doradu setio se da ih je kao momak originalno pravio za zgradu Ambasade u Beogradu.
Sve sobe su veoma dobro osvetljene prirodnim svetlom. Kad se pogleda kroz prozor, shvatate da je tačno ono što smo jednom čuli – da se Pariska ulica ne vidi, već samo kalemegdanski park i zelenilo. Stiče se utisak kao da ste u dvorištu.
Pariska ulica je planski dobila ime po glavnom gradu Francuske zbog ambasade i ranije se zvala Knez Mihailov venac.
U nevelikom dvorištu je bazen i odatle se, kao na dlanu, vidi Saborna crkva u pozadini.
Upravo tu se organizuju veliki prijemi, a najveći među njima je 14. jula, kada se slavi nacionalni praznik, Dan pada Bastilje.