Najnoviji izveštaj Evropskog stanja klime jasno ilustruje uticaj klimatskih promena u Evropi i Arktiku. U 2024. godini, Evropa je bila najbrže zagrevajući kontinent, sa izraženim klimatskim razlikama – istočni delovi su se suočili s ekstremnim vrućinama i sušom, dok su zapadni delovi bili izuzetno topli i vlažni. Istovremeno, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine.
Izveštaj donosi i nekoliko pozitivnih pomaka: evropski gradovi postaju otporniji na klimatske promene, a u 2024. godini rekordnih 45% električne energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora.
Izveštaj, koji su pripremili Copernicus Climate Change Service Evropske unije i Svetska meteorološka organizacija, sadrži obimne podatke o klimatskim uslovima prošle godine u Evropi i Arktiku. Ključni nalazi uključuju:
– Rekordno visoke temperature površine mora za Evropu i Mediteran
– Najveće godišnje gubitke mase glečera u Skandinaviji i Svalbardu
– Zapadna Evropa je doživela jednu od deset najkišovitijih godina u istoriji
– Jugoistočna Evropa imala je manje padavina od proseka i najsušnije leto u poslednjih 12 godina
– U Evropi je zabeležen rekordni broj ekstremno toplih dana i tropskih noći, dok se površina sa temperaturama ispod nule smanjuje
Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju sve veći rizik za urbane oblasti u Evropi. Izveštaj poziva na hitne mere za poboljšanje otpornosti, posebno u vezi sa rizicima od poplava. Ove mere su ključne za ublažavanje očekivanih šteta u gradovima, koje bi do 2100. godine mogle biti i do deset puta gore.
Smanjenje uticaja klimatskih promena u Evropi biće prioritet EU u narednih pet godina. Planira se razvoj evropskog mehanizma civilne zaštite, jačanje otpornosti zajednica i sprovođenje evropskog plana prilagođavanja klimatskim promenama kako bi se zemlje EU podržale u suočavanju s ovim izazovima.