Najpoznatiji američki investitor Voren Bafet nije promenio negativan stav o kriptovalutama, o čemu je govorio na godišnjoj skupštini deoničara kompanije Berkšir Hatavej, čiji je osnivač.
“Kad biste mi ponudili sav bitkoin na svetu za 25 dolara, ne bih ga uzeo. Šta mogu da učinim sa tim? Morao bih ga na jedan ili drugi način prodam nazad vama. To ne služi ničemu”, rekao je Bafet.
Svoje stavove o poljoprivrednom zemljištu i nekretninama za iznajmljivanje u odnosu na bitkoin opisao je kao “razliku između proizvodne imovine i nečega što zavisi od toga da vam neka sledeća osoba plati više nego što je platila prethodna osoba”.
“Stanovi će proizvoditi prihod od najma, a farme će proizvoditi hranu. Kad bih imao sav postojeći bitkoin, opet bih bio u istoj poziciji kao osnivač bitkoina Satoši”, objasnio je 91-godišnji američki investitor i milijarder, a privlačnost bitkoina pripisao svojevrsnoj čaroliji koja zaokuplja investitore:
“Ne znam da li će se vrednost bitkoina povećati ili smanjiti u sledećih godinu dana, pet ili 10 godina. Jedino u šta sam siguran je da se ne množi i ne proizvodi ništa. Ima čaroliju u sebi, ali ljudi su pridavali čaroliju mnogim stvarima”.
Bafet je na godišnjem sastanku deoničara sugerisao i da se usled inflacije uradi ono za šta smatra da je prava reakcija na otj ekonomski problem, predloživši poboljšavanje veština i nastojanje da se bude što bolji u onom čime se neko bavi.
“Najbolja stvar koju možeš da uradiš kada je u pitanju inflacija jeste da budeš izuzetan u nečemu”, smatra Bafet navodeći primer lekara i advokata.
Prema njegovim rečima, za razliku od valuta, veštine su otporne na inflaciju – ako neko ima veštinu koja je tražena, ona će ostati tražena bez obzira koliko dolar vredi.
Foto: Gerald Miller, CNBC