Na svetskoj pozornici je u toku proces postepenog slabljenja SAD kao najveće svetske ekonomske sile i stvaranje novog multipolarnog sveta u kojoj bi zemlje BRIKS mogle imati značajniju ulogu od dosadašnje
Zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koje imaju 3,2 milijarde stanovnika što je 41 odsto svetskog stanovništva, imaju 23.000 milijardi dolara BDP-a, 25 odsto ukupnog svetskog BDP-a i pokrivaju četvrtinu zemaljske teritorije, biće jedna od okosnica novog svetskog poretka koji se formira.
Na svim dosadašnjim samitima zemalja BRIKS-a i sastancima na najvišem nivou Rusije, Kine, Indije, uvek je na dnevnom redu pitanje monetarne politike, odnosno valute u kojoj će se obavljati transakcije, tako da je ukrajinska kriza samo ubrzala konkretizaciju toga procesa.
BRIKS je formiran 2006. godine na inicijativu Rusije, a njegov cilj je razvoj sveobuhvatne saradnje zemalja učesnica. BRIKS treba da ubrza stvaranje mehanizama za korišćenje nacionalnih valuta u međusobnim trgovinskim odnosima, integraciju platnih sistema i kartica, razvoj zajedničkog sistema finansijskih poruka (poput Swifta), kao i stvaranje nezavisne agencije BRIKS-a za kreditni rejting, a vreme treba da pokaže koliko je BRIKS spreman da preuzme ulogu globalnog finansijski integrisanog saveza izvan dolarskog okruženja. Iako po kulturi i tradiciji različite, a delom i geografski udaljene, članice BRIKS-a teže multipolarnom svetskom političkom i ekonomskom poretku i ne mešaju se jedna drugoj u politiku.
U vreme geopolitičkih podela na anglosaksonski blok i sve druge blokove, postojanje BRIKS-a kao ekonomsko-političkog saveza predstavlja institucionalnu alternativu zapadnom sistemu. Članice BRIKS-a postepeno izgrađuju paralelne globalne institucije i strategije, oblikujući drugačija pravila političke saradnje, trgovine i robne razmene. Što se tiče veličine i kvaliteta teritorije, stanovništva, ekonomske i vojne snage i prirodnih resursa BRIKS ima pozamašan kapacitet. Ove zemlje imaju izuzetne predispozicije, resurse 21. veka, energente, rude metala i nemetala, u demografskoj su ekspanziji, sem Rusije, a prema pojedinim ocenama, od 2008. do 2018. njihov privredni rast, odnosno zajednički ponder bio je osam procenata, a u svetu tek nešto preko jedan odsto, dok je rast trgovine iznosio preko 90 odsto.
BRIKS je 2014. formirao novu Razvojnu banku (sa početnim kapitalom od 100 milijardi američkih dolara), koja treba da bude pandan Svetskoj banci i kontingent valutnih rezervi kao pandan MMF-u. U MMF-u BRIKS ima 14,7 odsto ukupne glasačke snage, i nedostaje mu samo 0,4 odsto glasova da dostigne SAD koje sa 15,1 odsto svih glasova imaju, za sada, jedine pravo veta u ovoj instituciji. BRIKS kreditira zemlje u razvoju, koje imaju interes da uzmu zajmove od ove Razvojne banke, jer članice ne uslovljavaju dužnike i spremne su da participiraju u poslovnim poduhvatima.
Američki Goldman Saks je grupaciju BRIKS identifikovao kao ekonomiju u usponu, koja bi do 2050. mogla da nadmaši Grupu 7. najbogatijih zemalja sveta, a danas “predstavlja značajnu globalnu protivtežu decenijama dominantnom anglosaksonskom bloku”
Na 14. samitu BRIKS-a u junu ove godine ponovo je potvrđena “posvećenost održavanju snažne i efikasne globalne finansijske sigurnosne mreže sa MMF-om, zasnovanim na nacionalnim kvotama i adekvatnim resursima u njegovom središtu”. Poziva se na blagovremen i uspešan završetak 16. Opšte revizije kvota do 15. decembra 2023, kako bi se smanjilo oslanjanje MMF-a na privremene resurse, i rešila nedovoljna zastupljenost zemalja u snažnom usponu i zemalja u razvoju, radi njihovog značajnog angažovanja u upravljanju MMF-a i zaštititi glasova i kvota najsiromašnijih i najmanjih članica.
Jedno od važnih pitanja na ovogodišnjem samitu bilo je i proširenje ove grupacije. Argentina, Iran i Saudijska Arabija pokazale su interes za pridruživanje, a među ostalim mogućim kandidatima su Bangladeš, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Urugvaj, kao i Indonezija, Kazahstan, Nigerija i Tajland. Proces proširenja, zapravo, pokrenut je prihvatanjem kandidature Argentine i Irana na ovom samitu, bez objave uslova za članstvo.
Američki Goldman Saks je grupaciju BRIKS identifikovao kao ekonomiju u usponu, koja bi do 2050. mogla da nadmaši Grupu 7. najbogatijih zemalja sveta, a danas “predstavlja značajnu globalnu protivtežu decenijama dominantnom anglosaksonskom bloku”.
Ruski predsednik Putin nedavno je izjavio da se kurs, ka daljoj „dedolarizaciji“ svetske ekonomije, više ne može ignorisati i da se “razrađuje pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta zemalja BRIKS”. Neka nova međunarodna valuta biće stvorena na osnovu korpe valuta svih pet zemalja učesnica: brazilskog reala, ruske rublje, indijske rupije, kineskog juana i južnoafričkog randa. Međutim, nema detalja o tome, kako će i ko tačno vršiti njeno emitovanje i naknadnu regulaciju, što je i glavna teškoća u stvaranju prave alternative dolaru, kao sredstvu međunarodnog plaćanja.
Ruski najviši zvaničnici ocenjuju da dosadašnji svetski finansijski sistem neće opstati, navodeći da su se “previše iskompromitovali njegovi bivši garanti, stubovi bretonvudskog monetarnog sistema i da nastupa era regionalnih valuta, jer poverenje u rezervne valute bledi, te napuštanje dolara i evra više ne izgleda kao fantazija”. Zapad uz pomoć finansijskih mehanizama prebacuje na ostatak sveta sopstvene greške u makroekonomiji.
Prvo upozorenje već je stiglo iz MMF-a, iz kog je poručeno da finansijske sankcije bez presedana uvedene Rusiji prete da “postepeno umanje dominaciju američkog dolara u svetskoj trgovini i dovedu do fragmentiranja međunarodnog monetarnog sistema”.Ukazala je na ovo Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, ocenjujući da bi sveobuhvatne mere koje su zapadne zemlje uvele Rusiji posle napada na Ukrajinu, mogle da podstaknu pojavu malih valutnih blokova zasnovanih na trgovini između zasebnih grupa zemalja.
Dolar bi ostao glavna globalna valuta čak i u tom ambijentu, ali je fragmentacija na mikronivou sasvim moguća. Već se vidi da neke zemlje pregovaraju o valuti u kojoj će plaćati uzajamnu trgovinu. Gopinat je rekla da će veća upotreba drugih valuta u globalnoj trgovini dovesti do dalje diverzifikacije sredstava u deviznim rezervama nacionalnih centralnih banaka. Zemlje imaju tendenciju da akumuliraju rezerve u valutama kojima trguju sa ostatkom sveta i u kojima pozajmljuju sredstva od ostatka sveta, tako da može doći do postepenog trenda okretanja ka drugim valutama. Dominacija dolara, po njenom mišljenju, verovatno neće biti dovedena u pitanje u srednjem roku, napomenuvši da je udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama opao sa 70 na 60 odsto u poslednje dve decenije.
Ni juan a još manje rublja mogu konkurisati za poziciju globalne rezervne valute, što znači da će dolar još dugo držati to mesto. Ipak udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama opao je sa 70 na 60 odsto u poslednje dve decenije što ukazuje na sporu dedolarizaciju
Projekti regionalne valute danas postoje u Latinskoj Americi i Africi, što podrazumeva korišćenje valute jedne od zemalja u obračunima između svih članica udruženja. S obzirom na težinu ekonomije i da iza juana stoji gigantski kineski BDP, ovo bi u BRIKS-u verovatno biti Kina, mada je ona, za sada, samo nemi posmatrač. Međutim, druge zemlje BRIKS-a, posebno Indija, koja objektivno konkuriše Kini, možda se ne bi složile sa ovim ishodom.
Kada su pojedini stručnjaci i analitičari prethodno odbacili ideju pretvaranja rublje u svetsku rezervnu valutu, dali su sledeće argumente: ruska rublja nije u širokoj upotrebi i nije od interesa za širok krug ljudi u međunarodnoj trgovini, nedovoljan je nivo ekonomskog razvoja i geopolitičkog uticaja Rusije, postavlja se pitanje kvaliteta finansijske regulative centralne banke Rusije itd.
A sada, pošto je Moskva konvertovala plaćanja za gas sa „neprijateljskim zemljama“ u rublje, ruska valuta se odjednom pokazala kao veoma tražena za plaćanje „plavog goriva“. Sada Rusija postavlja pitanje zašto rublja ne bi mogla da postane nova rezervna valuta, bar u okviru grupacije BRIKS? Iza rublje su svi prirodni resursi zemlje, i ne samo oni. Biće dovoljno da se plaćanja u rublje pretvore ne samo za gas, već i za naftu, drvo, metal, žito, oružje i za sve ostalo.
Sve što se trenutno dešava oko “rubljizacije” i novog načina plaćanja ruskih energenata, za sada, ne može potkopati dolar, bar u nekoj značajnijoj meri. Američka valuta je i dalje dominantno platežno sredstvo u svetu, i u trenutnim okolnostima krah dolara nije realna opcija.
Iako je Kina u tom delu sveta istisnula SAD, ona još uvek koristi američki dolar u međunarodnoj trgovini. Bilo je nekih najava da će se to promeniti, ali do toga, bar za sada, nije došlo. Čak i kad Rusija i Kina trguju, robu plaćaju u američkoj valuti. U kineskim juanima se obavi samo dva odsto svetske trgovine, a u rubljama tri puta manje. Kina u hartijama od vrednosti drži 3.000 milijardi američkog duga, pa kada drži američke obveznice, njoj je u interesu da Amerika bude “zdrava” i to uredno otplati. Realnost je da juan u ovoj fazi nije dovoljno jak igrač u međunarodnim finansijama da bi bio održiva alternativa dolaru. Kina sa najvećim deviznim rezervama u svetu od 3.200 milijardi dolara (58 odsto u američkoj valuti), nema drugog izbora osim da ima velika sredstva u dolarima.