Pijuckanje lokalnog vina verovatno nije ono što mnogima pada na pamet kada posete Skandinaviju, ali ovaj hladniji, severni region se pojavljuje na enološkoj mapi kao nova vinska destinacija.
Stotine komercijalnih vinograda sada su raštrkane širom Danske, Švedske, pa čak i Norveške, jer prva generacija profesionalnih vinara transformiše ono što je nekada bio hobi u maloj, ali cvetajućoj industriji.
Daleko severno od francuskog Bordoa ili kalifornijske doline Napa, više od 10.000 vinove loze raste na padini brda na Zelandu, najvećem danskom ostrvu. Za većinu skandinavskih vinograda karakteristična vrsta grožđa je solaris, aromatična, hibridna sorta koja je dobro prilagođena hladnijim klimatskim uslovima, lako sazreva i otpornija je na bolesti, što omogućava da se izbegne prskanje pesticidima.
Kako navodi BBC, u Danskoj trenutno postoji 150 komercijalnih vinarija sa ukupno 125 hektara pod vinovom lozom, plus više od 1.000 uzgajivača koji to čine iz hobija. U Švedskoj takođe ima 47 komercijalnih vinarija sa 193 hektara pod vinovom lozom.
Prema rezultatima najnovijih istraživanja, u Danskoj i Švedskoj zabeleženi su porasti prosečne temperature za skoro dva stepena Celzijusova u poslednjih 40 do 50 godina, pa su klimatske promene rezultirale blažim zimama i dužom sezonom za sazrevanje voća, što je pogodovalo skandinavskim vinarima.