Sjedinjene Američke Države, Evropska Unija, Velika Britanija i još nekolicina zemalja potpisali su u Viljnusu prvi međunarodni sporazum o veštačkoj inteligenciji.
Prema pravno obavezujućem sporazumu, države moraju da primenjuju mere zaštite od bilo kakvih pretnji koje veštačka inteligencija predstavlja ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona. Ugovor, nazvan Okvirna konvencija o veštačkoj inteligenciji, sastavio je Savet Evrope.
Prema Savetu Evrope, cilj konvencije je da popuni sve pravne praznine koje mogu nastati usled brzog tehnološkog napretka. Nedavna otkrića u veštačkoj inteligenciji pokrenula su regulatornu borbu širom sveta kako bi se ublažili potencijalni nedostaci tehnologije.
To znači da postoji niz propisa i sporazuma koji pokrivaju tehnologiju, od EU zakona o veštačkoj inteligenciji do prošlogodišnje Blečli deklaracije na inauguracionom globalnom samitu o bezbednosti AI, a tu je i režim dobrovoljnog testiranja koji je potpisalo mnoštvo zemalja i kompanija na istom skupu.
Sporazum iz Viljnusa je pokušaj da se stvori globalni okvir za AI. Konvencija će stupiti na snagu tri meseca nakon što je ratifikuje pet potpisnica, uključujući najmanje tri zemlje članice Saveta Evrope, a zemlje iz celog sveta imaju pravo da potpišu Konvenciju.
Ugovor navodi da sistemi veštačke inteligencije moraju da budu u skladu sa nizom principa, uključujući zaštitu ličnih podataka, nediskriminaciju, siguran razvoj i ljudsko dostojanstvo. Kao rezultat toga, od vlada se očekuje da uvedu zaštitne mere kao što su sprečavanje dezinformacija koje generiše veštačka inteligencija i sprečavanje obuke sistema na pristrasnim podacima, što bi moglo da dovede do pogrešnih odluka u brojnim situacijama, kao što su prijave za posao ili beneficije.
Sporazum takođe pokriva upotrebu AI od strane javnih vlasti i privatnog sektora. Svaka kompanija ili telo koje koristi relevantne sisteme veštačke inteligencije mora da proceni njihov potencijalni uticaj na ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, i da te informacije učini dostupnim javnosti.
Ljudi moraju da budu u mogućnosti da osporavaju odluke koje donose sistemi veštačke inteligencije i da mogu da ulože žalbe vlastima.
Korisnici AI sistema takođe moraju da budu obavešteni da imaju posla sa veštačkom inteligencijom, a ne sa ljudskim bićem.