Evropa će sledeće godine znatno teže napuniti skladišta za gas nego što je to bio slučaj ove godine, pa će i računi verovatno ostati visoki, a vlade bi mogle da se odluče za nepopularne mere racionalizacije koje su do sada izbegavale, piše Rojters.
Prema analizi te agencije, zalihe ruskog gasa koje su decenijama dominirale u evropskoj potrošnji znatno su smanjene, pa će punjenje skladišta biti teže kada se isprazne aktuelne rezerve gasa početkom sledeće godine.
Takođe, dodaje se da će trošak pri kupovini gasa na slobodnom tržištu, umesto kroz dugoročne povoljne ugovore, takođe biti teret za vlade, ionako mesecima pritisnute visokim cenama energenata koje su inflaciju dovele na najviše nivoe u poslednjim decenijama.
Ove godine skladišta u EU su napunjena do 96 odsto još u novembru, a donekle je i obuzdana potrošnja jer su velike hladnoće za sada izostale, ali decembarsko zahlađenje u delu Evrope upozorava na važnost popunjenosti skladišta.
“Mnoge okolnosti koje su omogućile zemljama EU da popune skladišta pre zime možda se neće ponoviti sledeće godine”, upozorava izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol, i dodaje da bi Evropa 2023. mogla da se suoči sa manjkom gasa koji iznosi sedam odsto potražnje iz 2021. godine.
Pre nego što je počeo rat u Ukrajini, posle čega su usledile sankcije zapada, Rusija je osiguravala približno 40 odsto potrebe za gasom u Evropi. Od toga je oko 65 odsto stizalo kroz gasovod Severni tok do Nemačke, a ostatak kroz gasovode preko Ukrajine.
Isporuke preko Ukrajine se nastavljaju, ali su u stalnoj opasnosti jer rat ne posustaje, dok su isporuke Severnim tokom zaustavljene od kraja avgusta, a pretpostavka je da taj gasovod neće biti funkcionalan u skorije vreme.
Zbog toga je Evropska komisija odredila da skladišta moraju da budu napunjena barem 90 odsto do 1. novembra 2023. godine, a na osnovu predviđanja prosečne cene gasa u 2023. od 95 evra po megavatsatu, računa se da će Evropu realizacija tog cilja koštati oko 58 milijardi evra.