Rođen u najmračnijim danima dvadesetog veka, sistem Breton Vudsa (Bretton Woods) stvorio je moćno sredstvo za mobilizaciju finansija na globalnom nivou. Ali, umesto da koristi sistem da pomogne siromašnim zemljama da se oporave od pandemije i ispune šire razvojne ciljeve, bogati svet nastavlja da se dodvorava opasnosti igrajući na sigurno
Kada je američki sekretar za trezor Henri Morgentau otvorio Breton Vuds konferenciju pre skoro 80 godina, podsetio je delegate da su neuspesi međunarodne saradnje doveli do Velike depresije, društvenih podela i na kraju rata. „Prosperitet je, kao i mir, nedeljiv“, zaključio je on, „ne možemo sebi dozvoliti da se rasprši ovde ili tamo među srećnima… Siromaštvo, gde god da postoji, preti svima nama.“
Ta poruka govori kroz vekove. Ponovo smo suočeni sa globalnim izazovima na koje se može odgovoriti samo međunarodnom saradnjom. Veliki delovi sveta u razvoju su isključeni iz globalnog prosperiteta. Ekstremno siromaštvo raste. Teško stečeni dobici u zdravstvu, obrazovanju i ishrani su ugroženi. Već opscene ekonomske nejednakosti između i unutar zemalja se šire. Prozor mogućnosti za sprečavanje klimatske katastrofe uskoro će se zatvoriti. Pa ipak, multilateralna saradnja je paralizovana samozadovoljstvom, sitnim rivalstvom i nacionalizmom okrenutim ka unutra.
Uzmite u obzir ovogodišnje prolećne sastanke Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji su ponudili priliku da se mobilišu finansijska sredstva koja su potrebna da se spreči veliki preokret napretka ka ciljevima održivog razvoja (SDG) do 2030. Umesto toga, zapadne vlade i G20 stigli su bez zajedničkog plana, proveli nedelju dana razmenjujući floskule i napustili svet sa nizom nejasnih i nekoherentnih izjava.
Ne možemo sebi priuštiti neuspehe u rukovodstvu ove razmere. MMF i Svetska banka, dvostruki stubovi Breton Vudskog sistema, trebalo bi da budu u središtu međunarodne saradnje u odgovoru na definisane izazove sa kojima se suočava naša generacija, počevši od dvoslojnog oporavka od ekonomskog pada izazvanog COVID-19.
Za razliku od naprednih ekonomija, koje su se oporavile zahvaljujući ogromnom državnom finansiranju i programima vakcinacije, mnoge ekonomije u razvoju pretrpele su duboke ožiljke. Rast je usporen, poreski prihodi su pali, a dve trećine zemalja sa niskim dohotkom je ili u dugovima, ili u opasnosti od dugova. MMF procenjuje da će najsiromašnijim zemljama trebati dodatnih 450 milijardi dolara da se vrate na svoje putanje razvoja pre pandemije.
Budžetski pritisci ograničavaju kapacitete vlada da brane dobitke ljudskog razvoja. Pandemija je gurnula skoro 100 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo. Ta cifra bi trebalo da raste kako se bezbednosne mreže prekidaju, a ruski rat u Ukrajini podstiče inflaciju cena hrane, podižući privid povećane neuhranjenosti, ili čak gladi, u nekim delovima sveta. Više od 40 najsiromašnijih zemalja troši više na servisiranje svojih dugova nego na javno zdravstvo. Budžeti za obrazovanje se smanjuju čak i kada se milioni najugroženije dece na svetu vraćaju u učionice donoseći gubitke u učenju koji su naneti zatvaranjem škola tokom pandemije.
U ovom sumornom okruženju, međunarodna saradnja u finansiranju „oporavka SDG“ dobija novu hitnost. OECD procenjuje da se ionako veliki jaz u finansiranju SDG pre pandemije povećao za 1,2 triliona dolara. To je bez dodatnih ulaganja od 2 biliona dolara godišnje potrebnih za podršku investicijama u obnovljivu energiju u zemljama u razvoju kako bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma o klimi iz 2015.
Kada su se vlade pre sedam godina obavezale na SDG agendu, obećale su hrabar novi pristup finansiranju razvoja koji će pretvoriti „milijarde u trilione“. Arhitekte bretonvudskog sistema su stvorile sredstvo za to u obliku multilateralnih razvojnih banaka (MDB).
Dizajniran da podrži posleratnu evropsku rekonstrukciju, MDB sistem – Svetska banka i njeni regionalni partneri – sadrži jednostavan, ali moćan finansijski model. Sa malim iznosima uplaćenog kapitala podržanog mnogo većim državnim garancijama („kapital koji se može opozvati“), MDB-ovi mogu da koriste svoje AAA kreditne rejtinge za izdavanje obveznica po niskim kamatnim stopama i pozajmljivanje zemljama u razvoju, efektivno mobilišući privatna finansijska sredstva za javne investicije. Svetska banka, najveći MDB, ima samo 19 milijardi dolara uplaćenog kapitala i 278 milijardi dolara kapitala koji se može opozvati.
Multilateralno finansiranje ima multiplikativne efekte koje bilateralna pomoć ne može duplirati. Svaki dolar uložen u Svetsku banku kroz uplaćeni kapital mobiliše 4 dolara novih finansija. Ipak, MDB sistem je u najboljem slučaju slabo iskorišćen. Osim svog povoljnog kredita, Međunarodnog udruženja za razvoj, sistem Svetske banke je igrao prigušenu ulogu u podršci zemljama u razvoju tokom pandemije, a finansijski portfelj MDB-a za klimatske intervencije u zemljama sa niskim i srednjim prihodima iznosi samo 38 milijardi dolara – delić onoga što je potrebno.
Dok su MDB-ovi (posebno Afrička razvojna banka) nedovoljno kapitalizovani, veći problem je duboko ukorenjeni konzervativizam u finansijskom upravljanju. Glavni akcionari – američke i evropske vlade – odbijaju da dozvole da se garancije za kapital na opoziv integrišu u operacije pozajmljivanja. Istraživači sa Instituta za prekomorski razvoj procenjuju da bi promena ovog pravila mogla da mobiliše dodatnih 1,3 biliona dolara, uz samo neznatnu promenu kreditnog rejtinga i troškova zaduživanja.
Govoreći na prolećnim sastancima, američka sekretarka finansija Dženet Jelen požalila se na neuspeh MDB-a da mobilišu trilione potrebne za oporavak od pandemije. Pa ipak, Bajdenova administracija nije uspela da revidira pravila o kapitalu na poziv.
Drugi pokušaji inovacija naišli su na birokratski zid. Gordon Braun, specijalni izaslanik UN-a za globalno obrazovanje, predložio je sistem skromnih grantova i garancija kako bi se udvostručilo MDB finansiranje za obrazovanje, otključavši 10 milijardi dolara. Ipak, čak i suočeni sa krizom obrazovanja bez presedana, donatori nisu reagovali.
Ovo je travestija bretonvudskog sistema. U pogrešnoj odbrani AAA kreditnog rejtinga, MDB izbegavaju rešenja koja bi podržala oporavak, sprečila razorne preokrete u ljudskom razvoju i donela nadu milionima dece.
Nažalost, nije samo program MDB zaglavljen. Devet meseci nakon što su vlade G20 obećale da će dodeliti 100 milijardi dolara iz nove emisije specijalnih prava vučenja MMF-a (SDR, rezervna imovina Fonda) siromašnim zemljama, nijedan cent nije prenet. U međuvremenu, s obzirom da je servisiranje duga trebalo da poraste za 45% ove godine – većina ide komercijalnim kreditorima i Kini – vitalne investicije se istiskuju, a rizik od neurednog državnog neplaćanja raste. Ipak, nismo ništa bliže sveobuhvatnom okviru za smanjenje duga nego što smo bili pre godinu dana.
Kako se kriza izazvana COVID-19 produbljivala, neki komentatori su pozvali na novi sistem Breton Vudsa. Oni imaju poentu. Svetska banka i MMF održavaju anahrone sisteme upravljanja u kojima dominira Zapad. Ali ono što nedostaje odgovoru na današnje izazove koji definišu ljudski razvoj nije finansijska arhitektura, već osećaj hitnosti, zajedničke svrhe i zajedničkog nastojanja koji je definisao originalnu konferenciju u Breton Vudsu.
Piše: Kevin Watkins, bivši izvršni direktor organizacije Save the Children UK, gostujući professor na Institutu Firoz Lalji za Afriku, i na Londonskoj školi ekonomije
