Dosadašnja ministarka inostranih poslova Liz Tras biće nova britanska premijerka i zauzeće mesto odlazećeg premijera Borisa Džonsona u nezavidnom trenutku, kada se zemlja bori sa sve većom krizom vrtoglavog rasta troškova života.
Četrdesetsedmogodišnja Tras i njen rival za poziciju lidera Konzervativne stranke i premijersko mesto, bivši ministar finansija Riši Sunak, proveli su leto prikupljajući podršku među konzervativcima, koji su na odlučujućem glasanju doneli konačnu odluku.
Tras je dobila 57 odsto glasova konzervativaca, a Sunak 43 odsto na stranačkim izborima na kojima je izlaznost bila 82,6 odsto.
“Kampanju sam vodila kao konzervativka i vladaću kao konzervativka. Predstaviću hrabar plan za smanjenje poreza i rast naše ekonomije. Ispuniću sve što se tiče energetske krize, baveći se računima kojima ljudi plaćaju energiju i rešavajući dugoročne probleme koje imamo u snabdevanju energijom”, rekla je Tras po objavljivanju rezultata.
Ona je zahvalila svom prethodniku Džonsonu, koga je nazvala prijateljem:
“Borise, zbog tebe je sproveden Bregzit. Pustio si vakcinu i suprotstavio se Vladimiru Putinu. Cene te od Kijeva do Karlajla”.
Tras je u pobedničkom govoru naglasila da je njen dolazak na čelo vlade “najduži razgovor za posao u istoriji”, a zatim je slavodobitno najavila:
“Donećemo veliku pobedu Konzervativnoj stranci na izborima 2024. godine”.
Ovom pobedom Tras je postala treća britanska premijerka, a na njenom mestu prethodno su bile Tereza Mej i Margaret Tačer.
Trka za vođstvo u stranci počela je u junu, pošto je Boris Džonson najavio ostavku posle niza skandala i ostavki ministara u njegovoj vladi, a glasanje poštom i na internetu zaključeno je nakon osam nedelja kampanje.
Sada, kada je izvesno ko će voditi Britaniju u naredne dve godine, pobednica se suočava s “najgorim stanjem za novog premijera još od Margaret Tačer”, piše Sandej tajms. Britaniju je, naime, pogodila najgora kriza troškova života kakvu nisu osetili godinama unazad, sa dvocifrenim porastom inflacije i skokom cena energije zbog rata u Ukrajini.
Prema anketama, milioni Britanaca kažu da će s računima, koji će se bezmalo duplirati u odnosu na početak godine, biti suočeni s bolnim izborom između prehrane i grejanja ove zime.
Tras je, s tim u vezi, vodila kampanju na obećanju da će smanjiti poreze i dati prednost ekonomskom rastu, i to u trenutku kada se predviđa da će Britanija krajem godine ući u recesiju.
Ankete takođe pokazuju da javnost podupire prevremene opšte izbore, a konzervativci se suočavaju s rastućim izazovom da zadrže svoju 12-godišnju vladavinu.
Žena koja bi trebalo da održi kontinuitet vlasti torijevaca postala je ministarka spoljnih poslova pre godinu dana, pošto je prethodno bila na odgovornim funkcijama u ministarstvima obrazovanja, trgovine i pravosuđa.
Započela je politički put kao tinejdžerka, članica Liberalnih demokrata koji su u centru političkog spektra, pre nego što je skrenula na desnu stranu i prešla u desničarske konzervativce.
Takođe je promenila kurs po pitanju Bregzita, budući da je 2016. vodila kampanju za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji, ali je ubrzo zauzela drugačiji stav kada su Britanci na referendumu izglasali izlazak iz EU.
Način oblačenja i poziranje u tenku u Estoniji, te nošenje krznene kape u Moskvi, doneo joj je upoređivanje sa Margaret Tačer, a ponekad ukočeni stil postao je vidljivo opušteniji kada se javnosti predstavila i kao ljubitelj karaoka i druženja u pabu.
Ipak, zapanjila je deo svetske javnosti kada je u jednoj od debata otkrila da je, iako bi rezultat bio globalno uništenje, spremna da pokrene lansiranje nuklearnih projektila.
“To je važna dužnost premijera i spremna sam to da učinim”, rekla je Tras u razgovoru za Independent.
Sada joj, prema tradiciji parlamentarnog života u Britaniji, sledi niz događaja: prvo će Džonson održati oproštajni govor, potom će službeno podneti ostavku kraljici Elizabeti II, posle čega će kraljica pozvati njegovu naslednicu da formira novu vladu.
Prvi put u svojoj vladavini, 96-godišnja kraljica će, zbog problema sa kretanjem, imenovati premijera na svom škotskom imanju, Balmoralu, umesto u Bakingemskoj palati u Londonu.