Evropska unija i Francuska, kao predsedavajuća Saveta EU, pokrenule su inicijativu za hitnu mobilizaciju u cilju suočavanja sa posledicama koje će rat u Ukrajini imati na tržište hrane u svetu.
Evropski plan se zasniva na jačanju poljoprivredne proizvodnje, stabilizaciji tržišta i trgovine hranom, kao i na međunarodnoj solidarnosti, a trebalo bi da bude definisan do kraja juna kako bi se predupredila moguća nova kriza gladi u svetu.
“Ruska agresija na Ukrajinu je izazvala najveću humanitarnu krizu na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata, a njen negativan uticaj prevazilazi granice evropskog kontinenta. Vidljiv je u skoku cena energenata i hrane, a imaće dramatičan uticaj na najugroženije regione Afrike i Bliskog istoka”, kaže komesar za upravljanje kriznim situacijama EU Janez Lenarčić.
Iz Svetskog programa za hranu pri Ujedinjenim nacijama upozoravaju da se svet suočava sa kombinacijom tri velike krize, počev od rata u Ukrajini, preko klimatskih potresa, do ekonomskih posledica pandemije kovida, što dovodi do rasta cena, nestašica hrane i moguće nove globalne krize zbog gladi i velike migracije iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka.
Dodaju da su i pre rata u Ukrajini imali jaz između sredstava na raspolaganju i potreba za hranom za najsiromašnije širom sveta, a da je taj jaz, poskupljenjem energenata i hrane, sada skočio na gotovo devet milijardi dolara.
Izvršni direktor Programa UN za hranu Dejvid Bejzli kaže da su ove godine ukrajinski farmeri, koji proizvode dovoljno hrane za 400 miliona ljudi širom planete, na ratištima, da će zemlja zato ostati neobrađena, a da su prošlogodišnje zalihe do 30 miliona tona žitarica blokirane u Crnom moru.
“Od ekstremnog značaja je da Francuska i EU preuzimaju lidersku poziciju u cilju neutralizovanja nedostatka žitarica koje se neće proizvesti u Ukrajini. Poslednje što nam je potrebno jeste da povrh četiri do pet miliona ljudi koji beže od rata u Ukrajini, dobijemo milione i milione migranta koji zbog gladi beže iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka. Poslednje što želimo je da uzimamo hranu od gladne dece u Africi i dajemo gladnoj deci u Ukrajini ili uzimamo od ukrajinske dece i dajemo deci u Avganistanu”, kaže Bejzli.
Šef francuske diplomatije Žan Iv Le Drijan napominje da je ruska invazija na Ukrajinu, kao “žitnicu sveta”, dovela do rizika u snabdevanju hrane, a da tome nisu doprinele evropske sankcije koje su naknadno uvedene.
On naglašava da je neophodno da se u narednih par meseci nađu rešenja među državama, međunarodnim organizacijama i donatorima za obezbeđivanje dovoljnih količina hrane po prihvatljivim cenama i bez poremećaja na tržištima žitarica, kako bi se predupredile moguće posledice kao što su glad, destabilizacija i migracije.
