Nemačka i Turska ukrstile su mačeve oko doner kebaba, a spor je izbio kada je Berlin krenio da zaustavi pokušaj Ankare da ova vrsta roštilja dobije isti status zaštićene u Evropskoj uniji, poput kao španske šunke serano ili napuljske pice.
Borba je počela još u aprilu, kada je Turska podnela zahtev da registruje naziv doner kebaba kao svoj “zagarantovani tradicionalni specijalitet” širom Evrope, što znači da tu etiketu mogu da koriste samo oni koji su u skladu sa određenim proizvodnim metodama i specifikacijama za meso.
Nemačka tvrdi da bi to stvorilo velike birokratske prepreke i podiglo cenu kebaba, pa je postavila veto neposredno pre zakonskog roka.
Ako pokušaj Ankare bude uspešan, samo goveđe i jagnjeće meso horizontalno isečeno na kotlete debljine 3-5 mm mogli bi da se prodaju kao doner kebab, pileći kotleti bi mogli da budu deblji, dok bi mleveno meso bilo potpuno zabranjeno.
Starost životinja i nož za rezanje takođe bi morali da zadovolje različite specifikacije, kao i začini za mariniranje mesa, navodi se u prijavi koju je sponzorisala Međunarodna federacija kebaba u Istanbulu, a koja tvrdi da je jelo sastavni deo turskog kulinarskog nasleđa.
Ulozi su veliki, a prodaja kebaba u Nemačkoj iznosi oko 7 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da svaki treći Nemac pojede najmanje jedan doner kebab mesečno, ali to postaje sve teže za njihov novčanik.
I Turska i Nemačka, koja ima tursku dijasporu od 2,7 miliona ljudi, tvrde da su rodno mesto doner kebaba. Njegov bikulturalni značaj izazvao je prepirku u Nemačkoj tokom državne posete predsednika Frank-Valtera Štajnmajera Istanbulu u aprilu, kada se pojavio sa ražnjem za doner kebab.
Novi evropski propisi predstavljali bi “intervenciju na nemačkom tržištu sa opipljivim ekonomskim uticajem”, saopštilo je nemačko ministarstvo poljoprivrede na čelu sa Cemom Ozdemirom, političarem turskih korena.
“To je napad na nemački kulturni identitet”, rekao je berlinski sociolog Eberhard Zajdel, koji je napisao knjigu o istoriji doner kebaba.
Dve zemlje sada imaju šest meseci da pronađu kompromis, inače će Evropska komisija morati da odlučuje o sporu. Iako Turska ne pripada Evropskoj uniji, zemlje van tog bloka mogu takođe da registruju proizvode u EU.