Prema nezvaničnim rezultatima na osnovu 98 odsto prebrojenih glasova, senator Gustavo Petro, nekadašnji gerilac i prethodni gradonačelnik Bogote, osvojio je 50,5 odsto glasova u drugom krugu predsedničkih izbora pokazuju podaci nacionalne izborne komisije, dok je građevinski magnat Rodolfo Ernandez osvojio 47,3 odsto.
Oko 20 miliona ljudi glasalo je širom Kolumbije, koja ima 50 miliona stanovnika.
U prvom krugu Petro je osvojio 40 odsto glasova, znatno više od drugoplasiranog Ernandeza, kojeg je podržalo 28 odsto birača.
Dva puta je Petro već učestvovao u trci za predsedničku dužnost, a sada će postati prvi kolumbijski predsednik koji dolazi sa leve strane političkog spektra.
Tokom skoro 140 godina postojanja te južnoameričke republike, predsednici su uvek bili ili konzervativci ili su pripadali partijama centra.
Za razliku od brojnih drugih zemalja Latinske Amerike u kojima levica već decenijama igra ključnu ulogu na političkoj sceni, većina birača u Kolumbiji bila je skeptična prema levičarskim idejama iz straha od raznih gerilskih grupa, koje su od sredine 20. veka pokušavale da uz pomoć sile nametnu kolektivističke ideologije.
Upravo zbog toga pojedini analitičari gledaju na izbor Petra kao na iznenađenje, budući da na čelo države dolazi bivši gerilac. Kao sin učitelja, on je studirao na privatnom univerzitetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste, ali se još kao tinejdžer priključio gerilskom pokretu M-19.
Od tog trenutka Petro je vodio takoreći dvostruki život. Zvanično je 1980. stupio na dužnost u gradu Zipakuira u centralnoj Kolumbiji, kasnije je postao i gradski odbornik, a paralelno je u M-19 bio Coronel Aureliano – ime koje je sebi dao po uzoru na lik iz romana “100 godina samoće”.
U tim vremenima je M-19 počinio brojne zločine, između ostaloga otmice, ubistva i napade na vojne i policijske ustanove. Petro je 1985. uhapšen zbog ilegalnog posedovanja oružja, mučen i osuđen na 18 meseci zatvora zbog učešća u zaveri. Kada je M-19 položio oružje i transformisao se 1990. godine u političku stranku Alianza Democratica M-19, Petro je postao poslanik u parlamentu.
Ali na izborima 1994. nije prošao. Pošto je dobijao pretnje smrću, Petro je 90-ih bio diplomata u Belgiji, a posle povratka u Južnu Ameriku, ponovo je ušao u parlament. Najpre kao poslanik, a onda i kao senator.
Prvi put je bio predsednički kandidat umerene leve stranke PDA (Polo Democrático Alternativo) 2010. godine, ali je poražen već u prvom krugu.
Dve godine kasnije pobedio je na izborima za gradonačelnika Bogote, i to zalagavši se za strože kontrole oružja u glavnom gradu i za jačanje javnog prevoza, te osnivajući sekretarijat za žene i nadležnu službu za LGBTI zajednicu. Takođe je njegovoj popularnosti doprinela činjenica da je socijalnim programima pružao pomoć siromašnijim slojevima stanovništva.
Na predsedničkim izborima 2018. godine Petro je poražen u drugom krugu od aktuelnog predsednika Ivana Dukea, nakon čega je odustao od ustavne reforme. U kampanji za poslednje izbore cilj mu je bio da oslabi model tržišne liberalne privrede – i to uz pomoć visokih poreza preduzećima, a osim toga i da ograniči ekološki štetnu eksploataciju rudnog blaga.
Tokom njegovog predsedničkog mandata neće biti nacionalizacije privatnog vlasništva, na šta se obavezao pred TV kamerama.
Više od 40 posto birača očigledno je oprostilo Petru njegovu prošlost u oružanoj borbi protiv države.
Ipak, samo dan nakon nakon njegove pobede u prvom izbornom krugu, Vrhovni sud Španije dozvolio je podizanje optužnice koja ga tereti da je 1981. učestvovao u otmici španskog novinara Fernanda Gonzalesa Paćeka, koji je preminuo 2014. godine.
Noseća fotografija: Fernando Vergara / AP Photo /picture alliance