Katarina Gilblad, osnivačica konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB

Gospodja Katarina Gilblad, osnivačica konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB, početkom juna gostuje kao predavačica na dva važna skupa o unapređenju poljoprivrede u Srbiji. U Srbiju je došla na poziv ambasadora Švedske kao jedna od ključnih govornica na konferenciji “Agroindustrijski centar- temelj privrede Zlatiborskog okruga – Novi pogled na razvoj lokalne zajednice i ekonomije regiona“, 3-4. juna. Takođe je jedna od ključnih govornica na konferenciji koju organizuje ambasada u Privrednoj komori “ Švedska u Srbiji – Investicije i saradnja za budućnost”, u Beogradu, 5. juna.

Gospođa Gilblad je idealna sagovornica na teme iz oblasti poljoprivrede, s obzirom na to da često nastupa kao savetnica Vlade Švedske, ministra privrede, i Zavoda za konkurentnost Švedske. Kada je u pitanju tržište roba, utvrdjivanje fer cena, marketing roba i slično, smatra se da je gospođa Gilblad vodeća stručnjakinja za ovu oblast u Švedskoj, te smo joj u ovom intervjuu postavili nekoliko pitanja relevantnih za kreatore javnih politika, poljoprivredne proizvođače i kompanije koje se bave otkupom i plasmanom poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Sa gospođom Gilblad razgovarali smo o savremenim izazovima za poljoprivredu, kao što su klimatske promene, za koje se očekuje da će na tržište poljoprivrednih proizvoda doneti nove neizvesnosti, a za koje još ne postoji dobar odgovor. Razgovarali smo i o tome šta su ključni preduslovi za stvaranje takvog institucionalnog okvira koji bi omogućio transparentne uslove poslovanja u oblasti poljoprivrede i omogućio i poljoprivrednicima i otkupljivačima da na bolji način organizuju svoje odnose.

Takođe, veliku pažnju posvetili smo uslovima koje jedna zemlja mora da ispuni da bi mogla da se na pravi način priključi Evropskoj uniji pritom ispunjavajući sve neophodne uslove da može da bude konkurentna u uslovima deregulisanog tržišta. Iskustva koje će gospođa Gilblad preneti sagovornicima u Srbiji biće od izuzetnog značaja za dalje unapređenje politika u poljoprivredi i dalje usaglašavanje politika u Srbiji sa evropskim standardima. S obzirom na to da će se na ovim skupovima govoriti i o greškama i novim rešenjima koje je Švedska pronašla tokom svog procesa pridruživanja Uniji, za očekivati je da će ova iskustva biti veoma korisna za Srbiju jer je uvek bolje učiti na tuđim iskustvima nego praviti iste greške.

Čvrsto verujem u izračunavanje referentnih cena, ali da bi i kupac i prodavac verovali da je cena tržišno orijentisana , ove cene moraju biti izračunate od strane nekoga ko ne zarađuje na tome da li cene idu gore ili dole

S obzirom da je u poslednjih nekoliko godina robna razmena u oblasti poljoprivrede između Švedske i Srbije napredovala, postoji obostrano očekivanje da će uporedo sa procesom približavanja Srbije evropskim standardima rasti i prostor za dalju saradnju dve zemlje u ovoj i drugim privrednim oblastima. Srpska javnost retko ima prilike da čuje eksperte kao što je gospođa Gilblad, koja se smatra vodećom stručnjakinjom u ovoj oblasti.

Koje globalne tržišne trendove treba uzeti u obzir u poljoprivrednim zemljama kao što je Srbija da bi se ostvarila snažna proizvodnja i prodaja? Šta bi bila vaša ključna poruka na konferenciji na Zlatiboru?

Nezavisnost od upotrebe fosilnih goriva, bioinovacije i cirkularna ekonomija predstavljaju globalne trendove koji će zahtevati iskustvo i znanje farmera. Važno je da se ceni njihova stručnost, koja se gradila generacijama i da se ovakvi napori učine atraktivnim za mlade ljude.

Koje to glavne pokretače produktivnosti, u smislu poljoprivrednih proizvoda, kreatori politike i proizvođači moraju uzeti u obzir u budućnosti?

Proizvođači obično nisu zaposleni, već vode sopstveni posao. Da bi to činili produktivno i profesionalno, a na nestabilnom tržištu, potrebna je transparentnost tržišta i fer trgovinska praksa. Uočeno je, na nivou EU, da su na ovom polju potrebna velika poboljšanja. Direktiva o nepoštenoj trgovinskoj praksi koju je nedavno usvojio Savet EU znači da zemlje EU sada imaju dve godine da prenesu Direktivu u svoje nacionalne zakone.

Imajući u vidu povećanu potražnju za poljoprivrednim proizvodima, kao i efekte klimatskih promena, očekujete li da će tržišta postati još nestabilnija nego danas?

Očekujem da će nestabilnost postati još manje predvidiva nego danas. Danas je najveća nestabilnost na poljoprivrednim tržištima rezultat procena koje se objavljuju na mesečnoj osnovi, stvarajući promene u mišljenju tržišta o ponudi i potražnji. Promene u ponudi stvaraju promene u procenjenoj potražnji, a klimatske promene dovode nas do bržih i drastičnijih promena u ponudi. Danas jeftina špedicija i transport često mogu kompenzovati velike promene u ponudi, što možda neće biti moguće u budućnosti. U tom slučaju, rezultat je povećana nestabilnost na lokalnim tržištima.

U kojoj meri su međusobno povezane mere zaštite okoline i poljoprivreda? Molim vas da podelite neka iskustva iz Švedske koja mogu biti primenljiva u Srbiji?

Uvek su bile međusobno povezane, ali u poslednje dve godine došlo je do velikih promena u načinu na koji se ove teme razmatraju i ko ih razmatra. Mediji i društvene mreže su nažalost pružile mnogo prostora “osećanjima” a ne znanju. Prošli smo kroz situaciju u kojoj je proizvodnja hrane posmatrana kao najveća pretnja čovečanstvu i okolini, gde su krave lošije od automobila i preporučuje se život na dijeti samo od mahunarki. Švedska je oduvek imala strože ekološke propise nego, na primer, ostatak EU. Što je dobro! Ali to takođe znači dodatne troškove za naše farmere koji moraju da postanu bolji u komunikaciji. Većina potrošača to ne zna i zaboravili su da je pre sto godina skoro 25% švedske populacije emigriralo. Zato što su gladovali.

Klimatske promene dovešće nas do bržih i drastičnijih promena u ponudi poljoprivrednih proizvoda a rezultat toga će biti povećana nestabilnost na lokalnim tržištima

U Srbiji su poljoprivrednici često nezadovoljni ponuđenim cenama i protestuju protiv cena koje su odredili državni ili privatni proizvođači. Kako bi trebalo uspostaviti unutrašnje tržište da bi ponudilo dragocene informacije o cenama obema stranama? Kako ove politike treba prevesti na lokalni i regionalni nivo?

Čvrsto verujem u izračunavanje referentnih cena. Počinjete odabirom mesta gde je transparentnost u ceni dobra. To može biti fizičko mesto isporuke, kao što je Roterdam ili Hamburg, ili razmena fjučers ugovora. Zatim dodajete ili oduzimate troškove tereta/transporta u zavisnosti od toga da li je Srbija ili region neto uvoznik ili neto izvoznik. Ta cena može postati baza u trgovini i takođe bi trebalo da uključi premiju, u zavisnosti od pitanja kao što su kvalitet i, potencijalno, dodatne usluge.

Zbog toga kupac i prodavac veruju da je cena tržišno orijentisana. Da bi ovo funkcionisalo, referentne cene moraju biti izračunate od strane nekoga ko ne zarađuje na tome da li cene idu gore ili dole.

Kao jedna od ključnih govornica na konferenciji u Privrednoj komori Srbije, na temu investicija i saradnje između Švedske i Srbije, kako vidite mogućnosti za dalje širenje međusobnih odnosa u oblasti poljoprivrede?

Švedska je potrošila 20 i više godina prilagođavajući se strogo regulisanom tržištu sa uvoznim i izvoznim ograničenjima da bi bila članica EU na deregulisanom tržištu. To je bila ogromna promena i izazov za naše poljoprivrednike, trgovce i prehrambenu industriju. I to je promenilo ponudu za naše potrošače, na način koji niko nije očekivao pre 20 godina. Međunarodna trgovina učinila je svet “manjim” i učinila je Švedsku delom šire slike. Ta transformacija neprestano stvara nove izazove, što će se i nastaviti. Rešenja za takve izazove leže u tome da se postane pametniji u saradnji, kombinovanjem različitih iskustava. Tada će se, nadam se, videti mogućnosti za dalje širenje međusobnih odnosa u oblasti poljoprivrede.

Koja bi bila vaša uloga u tom slučaju?

Razvoj bez grešaka je nemoguć, ali nije neophodno da ih sve pravite sami. Jeftinije je učiti na grešakama drugih. Srećna sam što mogu sa drugima da podelim svoje, kao i pokušaje i greške koje je napravila Švedska i/ili EU, na tržištima poljoprivrednih proizvoda, tržištima drugih roba i/ili finansijskim tržištima.