Cirkularna ekonomija štedi resurse, smanjuje zagađenje, promoviše inovacije, smanjuje cenu proizvodnje i otvara nova radna mesta. Borba protiv klimatskih promena i promovisanje klimatski neutralnog rasta kao i uključivanje svih građana u ovaj proces, neki su od zaključaka sa konferencije “Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope“, koju je organizovalo Ministarstva za evropske integracije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
U uvodnom obraćanju, na konferenciji su govorili ambasador Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministarka za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, ambasador Francuske Pjer Košar, koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović i Mihajlo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
“Ova konferencija dolazi otprilike mesec dana nakon što smo pokrenuli investicioni paket vredan 3,2 milijarde evra za podršku 21 projekta povezivanja u oblasti transporta, digitalnih podataka, klime i energije na Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi veliki paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana, koji će mobilisati do 30 milijardi evra investicija, kao kombinacija grantova, preferencijalnih kredita i garancija”, izjavio je ambasador Žiofre u uvodnom izlaganju.
“Evropska komisija je usvojila Novi akcioni plan cirkularne ekonomije (CEAP) u martu 2020. To je jedan od glavnih gradivnih blokova Evropskog zelenog dogovora, novog evropskog plana za održivi rast koji takođe usaglašavamo sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Prelazak EU na cirkularnu ekonomiju smanjiće pritisak na prirodne resurse i stvoriti održivi rast i radna mesta. To je takođe preduslov da se postigne cilj EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. i da se zaustavi gubitak biodiverziteta. Želimo da pomognemo Zapadnom Balkanu da se nosi sa budućim sistemskim šokovima, izgradi brže i održivije veze, dekarbonizuje ekonomiju, osigura sigurno snabdevanje energijom koje može olakšati rastuće ekonomije, stvoriti održive poslovne prilike i uspostaviti uslove koji omogućavaju napredak društva”, zaključuje Žiofre.
Put ka cirkularnoj ekonomiji nije jednostavan i neophodne su inovacije, ali i odgovornost, kako privrednih subjekata tako i svih društveni aktera koji treba da učestvuju u ovom procesu. Svako u ovom procesu ima svoju ulogu, lokalne uprave treba da uspostave zakonodavni okvir, civilno društvo i građani da prihvate i učestvuju u transformaciji, a privrednici treba da sprovedu tehnologije i modele proizvodnje koje će doprineti očuvanju životne sredine, zaključeno je na konferenciji.
Foto: europa.rs