Porodica Aleksandrović se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Do početka II svetskog rata imali su 30.000 čokota, a danas mogu da se pohvale sa 75 hektara sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa
Vinarija „Aleksandrović“, lider među proizvođačima na Balkanu, dobitnik je velikog broja medalja za kvalitet na najvećim svetskim takmičenjima. Njihova vina se nalaze u Svetskom muzeju vina u Bordou i u vinskim kartama elitnih hotela i restorana od Japana, Kine i Rusije, sve do SAD, a posebno su ponosni na „Rodoslov“, krunu dosadašnjeg rada
Priča o vinu „Rodoslov grand reserve“ na neki način je priča o rađanju jednog velikog srpskog vina. Ona počinje 2004. godine kada su u vinariji „Aleksandrović“ počeli da razmišljaju o tome da naprave vino koje bi bilo kruna njihovog dotadašnjeg rada. U projekat se krenulo s idejom da se iz najboljih godina napravi kupaža kaberne sovinjona i merloa, tipičan bordo blend koji bi poneo obeležje šumadijskog teroara. Taj lokalni pečat trebalo je da donese prokupac.
Tako je iz berbe 2006. nastao prvi „Rodoslov“, spoj 70% kaberne sovinjona, 20% merloa i 10% prokupca, ukupno oko 5.000 litara vina koje je maceriralo 40 dana i zatim sazrevalo dve godine u barik buradima od francuskog hrasta i još dve godine u velikim korišćenim bačvama od slavonskog hrasta zapremine 4.000 litara.
Kada je 2011. godine pušteno na tržište, posle dodatnih godinu dana provedenih u boci, vino je odmah privuklo pažnju ovdašnjih poznavalaca. Pohvale su stizale sa svih strana, a „Rodoslov 2006“ zaseo je na prvo mesto u izboru Najboljih vina Srbije te godine.
Vino definiše osobine podneblja
Bio je to početak niza uspešnih odmeravanja s ostalim srpskim vinima, koji se nastavio brojnim priznanjima u inostranstvu, ali i još jednom potvrdom na domaćem terenu kada je „Rodoslov 2016“ prošle godine ponovio uspeh i poneo naziv najboljeg crvenog vina Srbije!
Iz berbe 2006. nastalo je 5.000 litara prvog „Rodoslova“ koji je predstavljao spoj 70% kaberne sovinjona, 20% merloa i 10% prokupca
„Rodoslov je u stvari autorsko vino našeg enologa Vladana Nikolića“, objašnjava Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije. „Iako smo za uzor imali bordo kupaže, konkretno nekoliko vina iz Medoka, bili smo svesni da kaberne i merlo ne mogu u Šumadiji da daju isti rezultat, jer su zemljište i klima drugačiji. Bilo je dakle potrebno pronaći put kako bi se u vinu što jasnije definisale osobine podneblja. Odatle je potekla ideja da se u kupažu ubaci prokupac, kojeg u tom trenutku nismo imali u našim vinogradima, ali smo nabavili vrhunsko grožđe iz 50 godina starog vinograda u okolini Stalaća.
Koriste grožđe iz sopstvenih vinograda
Ipak, sledeće izdanje Rodoslova iz 2009. godine dobilo je, umesto prokupca, kaberne fran. Razlog je bio odluka da se ovo vino pravi samo od grožđa iz sopstvenih vinograda. Berba je obavljena u tri navrata, s posebno odabranih parcela odakle su dobijali najbolji kvalitet. Rezultat je bio izrazito moćno vino naglašene voćnosti, nalik na ona iz Bordoa.
Izvestan zaokret predstavljala je berba iz 2012. godine, kada je maceracija smanjena na 25 do 30 dana kako bi se istakla elegancija i još više naglasila voćnost. Zahvaljujući tome, „Rodoslov“ iz te berbe i sledeći iz 2013. godine dobio je odlike vina Novog sveta. Vino je odmah po puštanju na tržište bilo spremnije, a prisustvo fenolnih i taninskih materija skladnije ukomponovano. Bila je to prva evolucija u razvoju „Rodoslova“.
Konačno, „Rodoslov 2016“ otišao je još korak dalje, kao prvo nefiltrirano vino vinarije „Aleksandrović“ koje je na izvestan način objedinilo stilske odlike svih ranijih berbi.
Pomno se prate sve reakcije tržišta
„Ako bi morao da izdvojim ’Rodoslov’ koji najviše odgovara ideji koju smo Vlada i ja imali kada smo počeli da radimo ovo vino, onda je to upravo ta berba“, nastavlja gospodin Aleksandrović. „Preuzeli smo rizik da u bocu stavimo vino koje nije prošlo ni filtraciju, ni bistrenje, ni stabilizaciju, sve ono što nam daje sigurnost da će biti mikrobiološki bezbedno u boci. A taj rizik smo preuzeli kako bi se dobilo vino koje će još više poneti otisak vinograda i podneblja, jer svaki postupak stabilizacije i filtriranja stilski menja vino i eliminiše deo originalnosti“.
Danas se „Rodoslov“ nalazi u najprestižnijim restoranima i hotelima 10-15 država, od Kine i Japana, preko Rusije i Zapadne Evrope, do SAD
Ovog vina je napravljeno nešto više nego u prethodnim berbama, oko 10.000 boca. U vinariji pomno prate reakcije tržišta na njega, posebno u državama gde ga trenutno izvoze, najpre u Kinu, a zatim u Skandinaviju. Danas se „Rodoslov“ nalazi u restoranima 10-15 država, od Kine i Japana, preko Evrope do SAD.
Veliko prizanje za malu vinsku državu
„’Rodoslov’ je postao ne samo ponos naše vinarije, već i vinski ambasador Srbije. Ne proizvodimo mi neke velike količine, ali je velika stvar kada vidimo da ga pojedini eksperti stavljaju na liste najboljih svetskih vina, kao što je bio slučaj 2017. Te godine je u Japanu Tasaki Sinja (Shinya), najbolji somelijer sveta 1995. godine, svrstao ’Rodoslov 2012’ među pet najboljih vina na japanskom tržištu. To je ogromno prizanje za jednu malu vinsku državu. Veću satisfakciju od toga ne mogu da dobijem“, završava ovu malu priču o „Rodoslovu“ Božidar Aleksandrović uz napomenu da će sledeće izdanje ovog vanserijskog vina biti iz berbe 2019.
Na pitanje da li se razmišlja o ponovnom uvođenju prokupca u „Rodoslov“, budući da su u vinariji u međuvremenu podigli dva hektara vinograda s ovom najpopularnijom domaćom crvenom sortom, naš sagovornik daje potvrdan odgovor.
„Svakako, svakako. Jedini razlog što to već nismo uradili je taj što čekamo da vinograd dospe u punu snagu. Znači za nekih desetak godina“.
