Povodom izlaska desetog broja specijalnog izdanja CorD Magazina „Thinking Green & Living Clean“ u sredu 15. maja u „Sava centru“ održana je istoimena konferencija posvećena zelenoj tranziciji, na kojoj se, između ostalog, razgovaralo o projektu „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
O ključnim temama konferencije – usklađivanju zemalja kandidata za članstvo u EU sa Evropskom zelenom agendom, inicijativama Srbije, podržavajućoj ulozi Plana rasta, održivim praksama, tehnologijama energetske efikasnosti i inovacijama pojedinačnih kompanija, upravljanju otpadom i održivosti – govorili su NJ.e. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Sandra Dokić, predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine, Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, Jakup Beriša, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji…
Razgovor sa sagovornicima je u ulozi moderatora vodila Ljubica Gojgić.
NJ.e. Anika Ben David je, govoreći o o švedskim iskustvima sa Zelenom tranzicijom, istakla da se u njenoj zemlji velika pažnja oduvek posvećivala edukaciji, da deca od najranijeg uzrasta uče kako i zašto treba čuvati životnu sredinu, da se građani podstiču da donose ispravne informisane izbore i da se zeleni projekti posmatraju kao izvor ekonomskog rasta.
„Prešli smo dug put tokom kojeg smo mnogo učili i zbog čega zelenu tranziciju doživljavamo kao mogućnost. Danas u Švedskoj autobusi koriste biogas, 98% električne energije potiče iz obnovljivih izvora, a cilj nam je da najkasnije do 2045. eliminišemo emisiju gasova s efektom staklene bašte. Švedska je od samog početka bila svesna da će nam odustajanje od tradicionalnih izvora energije doneti gašenje mnogih radnih mesta, ali nam je to ujedno donelo nova zanimanja, nova radna mesta, veći izvoz i stabilan rast BDP“, rekla je nj.e. Anika Ben David.
Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenio je da je pred Srbijom, kao kandidatom za članstvo u Evropskoj uniji dug put, ali da se vidi napredak. Na pitanje šta misli o potencijalnom otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, on je rekao da na to odgovor treba da daju građani Srbije.
„Vaš predsednik Vučić je rekao da Srbija ima potencijalne rudnike litijuma koji bi mogli da pokriju i do 20% evropskih potreba za litijumom i potrebe do milion električnih vozila godišnje. Međutim, sa druge strane stoji potreba za zaštitom životne sredine i briga o životnoj sredini, što znači da bi lokalnom stanovništvu morali da se obezbedi puna primena boljih ekoloških zakona“, istakao je gospodin Bertolini.
Sandra Dokić, predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine, podršku Evropske unije smatra ključnom za napredovanje Srbije kako u ostvarivanju standarda predviđenih pregovaračkim poglavljem 27, tako i na izgradnji infrastrukturnih projekata koji treba da doprinesu očuvanju životne sredine.
„Srbija se pitanjem zaštite životne sredine ozbiljno bavi tek nekoliko poslednjih godina tokom kojih je mnogo urađeno i po pitanju uređenja zakonodavnog okvira, i ozbezbeđivanja sredstava za ulaganja u konkretne projekte za upravljanje otpadom, smanjenja zagađenja vode i vazduha“, kazala je Sandra Dokić i istakla da napretke ne bi bilo bez sjajne saradnje i koordinacije više ministarstava.
Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, smatra da borba s kojom se svet suočava kako bi dostigao smanjenje emisija pokazuje da formula zapravo ne postoji; postoje ambicije, akcije koje treba preduzeti.
„Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, samo 30% investicija može doći iz javnog sektora, a 70% mora doći iz privatnog sektora. Sada, ne kao formula, već kao razuman pristup tome, mislim da su to zemlje Zapadnog Balkana usvojile sa Sofijskom deklaracijom i usklađivanjem sa Zelenom agendom. To se prvo rešava na nivou politike, preko Ministarstva i sprovođenjem odgovarajućih zakona, propisa, podzakonskih akata. Kao drugi korak, to stvara povoljno okruženje koje omogućava ne samo da se javne investicije sprovode na efikasan način, već stvara i konkurentnost tržišta za investicije u privatnom sektoru. Na primer, možemo govoriti o napretku koji je Srbija postigla sa aukcijama za obnovljive izvore energije“, primetio je.
Pored toga, naglasio je važnost postavljanja jasnih ciljeva dekarbonizacije kada je reč o Srbiji, posebno u sektorima energetike, proizvodnje i transporta.
Jakup Beriša, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, smatra da Srbija ima velike potencijale, pa na pitanje ko je najbolje shvatio i prihvatio potrebu za promenama – građani, zajednica ili biznis sektor – kaže da svi koji se nalaze na putu zelene tranzicije treba da se drže zajedno.
„Svako treba da doprinese onako kako ume i kako može. Izdvojio bih jedan lep primer… Institut ’Mihailo Pupin’ je napravio instalaciju ispred TC ’Ušće“ koja koristi kinetičku energiju koju automobili proizvode svojim kretanjem i napajaju instalacije za prečišćavanje vazduha. To je bio njihov doprinos, a na nama je da shvatimo koncept zelene energije i zelene agende i i da osetimo potrebu da i mi doprinesemo na neki način“, istakao je Jakup Beriša.
O klimatskim promenama – uticaju, rizicima i odgovoru na njih – i to na desetogodišnjicu velikih majskih poplava koje su zahvatile Srbiju, govorila je dr Jelena Puzović, rukovodilac Sektora za odnose sa javnošću i međunarodnu saradnju Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“,
„Naše preduzeće preduzima brojne aktivnosti kako bi se nosilo sa izazovima koje donose klimatske promene, uključujući i projekte za navodnjavanje i radove na zaštiti od poplava i bujica. U proteklih deset godina napravljene su sistemske promene kako bi teritorija Srbije bila spremnija za posledice klimatskih promena“, navela je dr Jelena Puzović i naglasila da za „Srbijavode“ napredak nije puko popravljanje prošlosti, več kretanje ka sigurnijoj budućnosti.
Til Barmejer, vođa projekta „Promocija održivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“, upoznao je učesnike konferencije sa podrškom GIZ-a domaćinstvima i kompanijama koje prelaze na upotrebu solarne energije.
„Projekat uvođenja solarnih panela koji smo podržali ne predstavlja novu ideju, ali je novo to što je Vlada Srbije tek 2021. godine zakonski omogućila građanima da proizvode zelenu energiju za sopstvenu potrošnju i da postanu prozjumeri (kupci-proizvođači). Iako je reč o ulaganjima koja nisu zanemarljiva, ona se svakako isplate, što svaki prozjumer odmah može da vidi kroz svoj račun za struju“, poručio je gospodin Barmejer.
O značaju cirkularne ekonomije, važnosti reciklaže i o ekološkoj ambalaži govorila je Jelena Petljanski Kiš, menadžerka za održivost i javne poslove u kompaniji „Ball Packaging“ Beograd, koja se smatra pionirom reciklaže u Srbiji.
„Iako naša kompanija može da se pohvali sjajnim rezultatima, neophodno nam je uvođenje depozitnog sistema koji je u evropskim zemljama podigao procenat reciklaže na 90%. Ovo je veoma važno pitanje za Srbiju jer, pored ekološkog aspekta koji je u prvom planu, postoji i ekonomski aspekt“, kaže gospođa Petljanski Kiš.
Srđan Tomić, rukovodilac tehničkog odeljenja kompanije ACO građevinski elementi, govorio je o efikasnom korišćenju vodnih resursa, ističući da je pred nama dug put.
„Da bi Srbija napravila značajan iskorak po pitanju prečišćavanja i ponovne upotrebe vode, neophodno je da promenimo način razmišljanja i da shvatimo da voda nije neograničen resurs. Za razliku od razvijenih evropskih zemalja, mi trošimo ogromna sredstva i energiju na prečišćavanje vode koju potom puštamo u reke umesto da je ponovo koristimo“, poručio je Srđan Tomić iz kompanije ACO građevinski elementi.
Tokom konferencije, posetioci su imali priliku da vide izložbu Zelenih inovacija, koje su u okviru inicijative EU za zelenu agendu dobile sredstva da svoje ideje sprovedu u akciju.
Događaju su prisustvovali brojne diplomate, poslovni lideri, stručnjaci za životnu sredinu i državni zvaničnici. Konferencija je takođe praćena putem live stream-a.
