Srbija je završila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i nadam se da ćemo ga kroz klaster i otvoriti, izjavila je premijerka Srbije Ana Branbić tokom sastanka sa predstavnicima Nacionalnog konventa o EU (NKEU).
Brnabić je istakla da je poglavlje 27 najskuplje za implementaciju, ali da je zdravlje građana najvažnije, dodajući da ćemo još dugo usklađivati svoje standarde u ovoj oblasti sa drugim državama članicama.
„Jasno je da je poglavlje 27 najskuplje za implementaciju, trebaće najviše ulaganja da bi dostigli standarde EU. To je poglavlje u kom ćemo još dugo nakon što postanemo članica EU i dalje usaglašavati naše standarde, kao što to rade još uvek neke od država članica“, istakla je Brnabić.
Prema njenim rečima ovo nije vlada koja je prvi put stavila pitanje zaštite životne sredine na sto, te da se od 2014. vlade ovim pitanjem bave konstantno.
„Sa punom sigurnošću mogu da tvrdim da se od 2014. mnogo stvari promenilo. Mi tada nismo imali u planu nijednu izgradnju filtera na termoelektranama, tada je počelo da se investira u postrojenje za odsumporavanje na termoelektrani Kostolac. Od te 2014. do danas mi smo kao država uložili 600 miliona evra za odusmporavanje termoelektrana“, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da u poslednje tri godine nikada nije bilo više energetskih objekata koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energija.
Prema njenim rečima, od 2014. do danas uloženo 600 miliona evra u postrojenja za odsumporavanje, da je završen filter na TE Kostolac i da je počela izgradnja na oba bloka TE Nikola Tesla, a da sada treba raditi prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava.
“Mislim da je odlično što se konačno bavimo zaštitom životne sredine, to je višedecenijski problem, za koji nismo imali novca i vremena da se fokusiramo, jer su druge stvari bile prioritet građana”, rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije ocenila je da u postoji mnogo kontroverzi kada je u pitanju zaštita životne sredine, objašnjavajući da je bilo otpora izgradnji vetroparkova kao što danas postoji veliki problem mini hidroelektrana i navode da one uništavaju ekosistem.
“Postoje navodi da (mini hidroelektrane) uništavaju ekosistem i da se ubijaju reke ili da se reke stavljaju u cevi. Kako možete reku da stavite u cevi? Možemo kao država da odlučimo da nećemo male hidroelektrane, ali nećemo ni termolektrane. Nećemo vetroparkove, nismo pogodna zemlja za solare, nećemo ni termoelektrane, osim ako nismo zemlja koja će da živi bze struje, ja ne vidim konstruktivne predloge”, navela je Ana Brnabić.
Ona je naglasila na postoji i veliki broj lažnih vesti i priča da Vlada štiti investitore na uštrb životne sredine, što kako je ponovila, nije nikako slučaj.
Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović rekla je da u Srbiji ljudi ne razmišljaju o ekologiji zato što imaju dobar standard, već zato što ne mogu da dišu.
Ona je istakla da će se na ekološkim temama ljudi najlakše okupiti i da je to pitanje patriotizma.
“Šta hoćemo – znaju ljudi na fakultetima, u radnim grupama, ljudi koji žive na ovoj i u ovoj zemlji. Tačno je da ima mnogo lažnih vesti, ali potreban nam je dijalog”, rekla je Dragojlović.
Đereg: Ukinuti ili izmeniti uredbu o ekološkoj taksi
Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koordinatorka radne grupe za Poglavlje 27 NKEU, izjavila je da je NKEU zadovoljan što je završena pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 i napravljen investicioni plan za ovo poglavlje, ali da očekuje da taj plan bude dostupan javnosti.
Ona je istakla da Srbija ne bi smela da bude tampon zona za neodgovorne investitore koji će iza sebe ostaviti zagđanje.
“Mora biti snažne poruke takvim investitorima da ne mogu da ostave zastarele tehnologije, deponije otpada i podsetiti ih da je u pravp na zaštitu životne sredina ustavno pravo”, izjavila je Đereg.
Govoreći o ekološkim taksama, Đereg je ukazala da bi ona morala biti ili ukinuta ili izmenjena.
“Ta taksa ne stvara podsticaj da se zagađanje smanji, već da se na što više korisnika proširi obaveza plaćanja i puni budžet. Velikim zagađivačima se još više islati da nastave sa starim zagađujućim tehnologijama. Stoga ovo predstavlja pogrešnu primenu evropskih principa”, poručila je koordinatorka NKEU za Poglavlje 27.
Ona je ukazala da su kazne za privredni prestup u oblasti životne sredine neprimereno niske i da ne mogu da motivišu da se prestupi pravila ne dešavaju, dodajući da je potrebno povećati broj inspektora za zaštitu životne sredine.
Izvor: europeanwesternbalkans.rs