U eri globalnih izazova i brzih tehnoloških promena, pojam naučna diplomatija sve više dobija na značaju. Ne kao apstraktan koncept, već kao konkretan instrument za izgradnju poverenja, povezivanje naučnika i donosilaca odluka, te unapređenje međunarodne saradnje zasnovane na znanju. U tom kontekstu, Srbija ima mnogo toga da ponudi, ali i mnogo toga da dobije. Kao zemlja koja teži da svoju poziciju u svetu učvrsti kroz pametan rast i inovacije, naša diplomatija sve više prepoznaje naučnu komponentu kao temelj modernog pristupa međunarodnim odnosima
Kao posebni savetnik ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, svakodnevno sam svedok toga kako nauka postaje novi jezik saradnje. Primer za to je učešće naše delegacije na zasedanjima Komisije Ujedinjenih nacija za nauku i tehnologiju za razvoj, gde ne samo da predstavljamo domaće kapacitete i iskustva, već gradimo mostove saradnje sa drugim državama, pozicionirajući Srbiju kao aktivnog i konstruktivnog partnera.
Naučna diplomatija nije rezervisana samo za najveće i najrazvijenije zemlje. Ona je šansa za sve, pa i za države u razvoju, da kroz saradnju sa međunarodnim naučnim institucijama, zajedničke projekte i mobilnost istraživača, dođu do rezultata koji bi pojedinačno bili nedostižni. Upravo zato, Srbija već godinama aktivno učestvuje u radu prestižnih organizacija kao što su CERN, JINR u Dubni, i Evropska organizacija za biologiju molekula (EMBO), kao i u okviru programa Horizont Evropa. Te saradnje omogućavaju našim naučnicima pristup vrhunskim istraživačkim infrastrukturama, ali i pozivnicu za zajedničke naučne poduhvate.
Veliki zamajac u ovom pravcu daje i inicijativa BIO4 – multidisciplinarni kampus u Beogradu koji okuplja biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet. Ovaj projekat, koji se realizuje pod okriljem Vlade Republike Srbije, ne samo da podiže domaći naučni i tehnološki kapacitet, već postaje magnet za regionalnu i međunarodnu saradnju. U tom kontekstu, naučna diplomatija nije samo alat za promociju BIO4 na globalnoj sceni, već i za dovođenje investitora, laboratorija, univerziteta i startapova koji prepoznaju Srbiju kao centar znanja i inovacija. Važno je da konačno komuniciramo uz pomoć nauke, diplomatije i da kroz te dve discipline gradimo snažne mostove prijateljstva i saradnje.
Naročito je važno istaći da se sve ove aktivnosti odvijaju u okviru šireg globalnog okvira — Međunarodne decenije nauka za održivi razvoj (2024–2033), koju je proglasila Generalna skupština UN. Srbija ovu deceniju dočekuje spremna, sa vizijom da nauka ne sme biti izolovana u laboratorijama, već mora biti u službi društva. Sve veći broj politika i programa u Srbiji usmeren je ka tom cilju — od finansiranja mladih istraživača, preko jačanja infrastrukture, do podsticaja za interdisciplinarna istraživanja usmerena na klimatske promene, zdravlje, energetiku i digitalnu transformaciju.
Uz sve to, posebno bih istakao i EXPO 2027 u Beogradu, čija je tema „Igrajmo za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. Iako EXPO na prvi pogled deluje kao društveno-kulturni događaj, za nas je to prilika da prikažemo i naučno-inovacioni potencijal Srbije. U pripremama za EXPO već se planiraju naučne izložbe, konferencije i susreti sa brojnim partnerima, koji će imati priliku da vide kako Srbija spaja nauku, kulturu, održivost i digitalizaciju. U tom smislu, naučna diplomatija će biti ključni instrument za pozicioniranje naše zemlje kao domaćina svetske izložbe i kao lidera u regionu.
Naučna diplomatija nije rezervisana samo za najveće i najrazvijenije zemlje. Ona je šansa za sve, pa i za države u razvoju, da kroz saradnju sa međunarodnim naučnim institucijama, zajedničke projekte i mobilnost istraživača, dođu do rezultata koji bi pojedinačno bili nedostižni
Pored toga, Srbija aktivno učestvuje u radnim telima UNESCO-a, Evropskog saveta za istraživanje i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), gde nauka postaje sve važniji segment u temama od globalne bezbednosti do ljudskih prava. Organizovali smo i nekoliko međunarodnih skupova sa akcentom na veštačku inteligenciju — uključujući i Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koji je održan u Beogradu. Tom prilikom usvojena je i Beogradska deklaracija, tako da Beograd ulazi u istoriju, kao jedan od par gradova u kojima je usvojen neki važan strateški dokument vezan za veštačku inteligenciju. Ti događaji pokazuju da naučna diplomatija više nije teorija — ona je praksa koja donosi rezultate.
Usmerenost ka mladima jedan je od najvažnijih aspekata naše strategije. Kroz programe stipendija, mobilnosti, opremanja laboratorija i razmene sa partnerskim zemljama poput Francuske, Turske, Kine, Nemačke i Italije, mi u Ministarstvu omogućavamo mladim istraživačima da ostanu u nauci i da u Srbiji vide perspektivu za svoj profesionalni razvoj. Naučna diplomatija je, u tom smislu, i poziv mladima da postanu ambasadori znanja – bilo da putuju, objavljuju ili stvaraju mostove između različitih sistema. I stalno u ovom tekstu govorim o mostovima. Upravo su mostovi simboli spajanja i razdvajanja, trajanja i prolaznosti, susreta kultura, vera i istorije. O njima je najbolje pisao naš Andrić.
Na kraju, vredi podsetiti da je nauka univerzalni jezik. Ona ne poznaje političke granice, već teži istini, boljitku i napretku. Srbija, kao zemlja koja se oslanja na tradiciju ali gleda u budućnost, ima sve preduslove da naučnu diplomatiju koristi kao ključ za ostvarivanje svojih nacionalnih interesa i kao sredstvo za doprinos globalnim ciljevima održivog razvoja. Vreme naučne diplomatije nije tek na pomolu ono je već tu. A naša je odgovornost da ga iskoristimo.