Najuspešnija ekonomska celina u Srbiji u 2023. godini bila je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je najprofitabilnija i beleži najveće poslovne prihode, a raspolagala je i sa najvrednijim finansijskim kapacitetima, pri čemu ima kumuliran najveći ukupan gubitak, objavila je Agencija za privredne registre (APR) u publikaciji “Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2023. godini”.
Drugo i treće mesto na listi pripadaju Telekomu Srbija i Naftnoj industriji Srbije, koje su i u vrhu lista celina sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom.
U APR publikaciji navodi se da je domaća privreda u 2023. godini nastavila tendenciju rasta, pri čemu su uspešno poslovanje zabeležile i ekonomske celine.
“Tokom 2023. godine, privreda Srbije je očuvala stabilnost, ostvarivši porast profitabilnosti, i pored nestabilnog makroekonomskog okruženja, na šta su značajnim delom uticali i pozitivni rezultati ekonomskih celina. Njihovi ukupni prihodi su povećani za 5,1% i iznose 5.820.070 miliona dinara, dok su ukupni rashodi, uz sporiji rast (1,8%), prikazani u iznosu od 5.293.070 miliona dinara”, napominje su u saopštenju.
Na ukupnom nivou posmatrano, dodaje se, ekonomske celine su realizovale pozitivan neto rezultat od 452.640 miliona dinara, za 65,6% veći u odnosu na prošlogodišnji. Sa neto dobitkom je poslovalo 579 celina, a u njihovom sastavu bilo je 1.889 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Što se tiče neto gubitka, isti su iskazale 104 ekonomske celine, koje su obuhvatale 369 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Ekonomske celine su zabeležile rast finansijskih kapaciteta, uz istovremeno blago popravljen finansijski položaj. Raspolagale su sa poslovnom imovinom u vrednosti od 7.259.387 miliona dinara, za 8,3% većom u odnosu na prethodnu godinu. Kapital je uz rast od 11,6% iskazan u iznosu od 3.434.454 miliona dinara, dok su ukupne obaveze porasle sporijim tempom (6,3%) na 3.933.249 miliona dinara.
Takođe, kumuliran gubitak ekonomskih celina je gotovo ostao na prošlogodišnjem nivou od 803.183 miliona dinara. Istovremeno, gubitak iznad visine kapitala od 108.315 miliona dinara umanjen je za 2,3%, te je i stopa izgubljenog kapitala ekonomskih celina sa 21,3% opala na 19,5%.
U Godišnjem izveštaju analizirane su finansijske performanse za 683 ekonomske celine, u okviru kojih su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.258 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Broj ekonomskih celina je povećan za deset, dok je broj zavisnih i pridruženih pravnih lica uvećan za 64 u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, broj zaposlenih u ekonomskim celinama porastao je za 5.418, tako da su one zapošljavale ukupno 331.551 radnika.
Kao i proteklih godina, grupa DELTA HOLDING DOO BEOGRAD imala je kontrolu nad najvećim brojem pravnih lica ‒ njih 67, što je za tri više u odnosu na 2022. godinu, pri čemu je 21 poslovalo sa sedištem u inostranstvu.
Prema broju povezanih pravnih lica sledi ekonomska celina KOEFIK DOO BEOGRAD sa 44 zavisna pravna lica, odnosno dva manje nego prethodne godine, a 18 ih je poslovalo u inostranstvu. Takođe, grupe MPZ-AGRAR DOO NOVI SAD i MPZ AGRAR DVA DOO NOVI SAD beleže veliki broj zavisnih pravnih lica ‒ po 42 sa sedištem u Republici Srbiji, s tim da je u prvoj broj pravnih lica povećan za osam, dok je druga zadržala prošlogodišnji obim konsolidacije.
Prema značajnom obimu konsolidacije izdvaja se i ekonomska celina GALENS INVEST DOO NOVI SAD, koja sa jednim zavisnim pravnim licem manje, obuhvata njih 26 (pet sa sedištem u inostranstvu), dok je MK GROUP BEOGRAD kontrolisala tri zavisna pravna lica manje, odnosno ukupno 22 zavisna pravna lica (dva u inostranstvu), zaključuje se u izveštaju.