Prema istraživanju javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedenog tokom septembra i oktobra, građani Srbije kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, a kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Više od polovine građana ne podržava članstvo Srbije u EU.
Najviše ispitanika (njih 40%) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72% veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine.
Samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. Nakon Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije. Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje.
Prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), a to prepoznaje samo 3% građana Srbije. Dodatno, skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast od preko 30 procenata u odnosu na istraživanje iz 2017. godine.
Iako članstvo u EU predstavlja strateški cilj Srbije još od 2005. godine, samo 9% ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet Srbije. Građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.
Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo. Ovakav rezultat ukazuje na to da se broj protivnika evropskih integracija povećao od 2017. godine kada se samo 35% građana izjasnilo protiv članstva u EU.
Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD. Nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu.
Važnost koju srpska javnost pridaje kosovskom sporu pokazuje i činjenica da 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba i 47% ispitanika bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Suprotno tome, 69% ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini i većina građana se ne bi uključila u te sukobe.
Ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.
Detaljnije podatke o stavovima građana o ovim pitanjima možete pogledati u BCBP analizi.