Uprkos svim poteškoćama nastalim usled COVID-19 pandemije Organizacioni komitet Tokio 2020 u saradnji sa MOK-om i Japanskom vladom pronašao sjajna rešenja i uspešno organizovao Olimpijske igre koje teško da bi bilo koja druga zemlja mogla da organizuje u datim okolnostima. Tako je pokazao da je u duhu olimpizma i olimpijskih vrednosti sve moguće
Olimpijski komitet Srbije neguje kontinuitet nastupa na Olimpijskim igrama što potvrđuje činjenica da naši sportisti nisu propustili ni jedno izdanje Olimpijskih igara od Stokholma 1912. pa do poslednje održanih Igara u Tokiju 2021. čime se može pohvaliti mali broj najvećih i najuspešnijih država. XXXII Letnje olimpijske igre su bile četvrte Igre održane u Japanu, nakon igara u Tokiju 1964 (letnje), Saporu 1972 (zimske) i Naganu 1998 (zimske).
Po mnogo čemu Igre u Tokiju su bile jedinstvene. Tokio je bio prvi grad koji je održao Letnje olimpijske igre dva puta. Takođe, ovo su prve Igre koje su odložene za godinu dana zbog pandemije bolesti COVID 19 koju je izazvao virus SARS-CoV-2 i viđene su kao „svetionik nade za čitav svet u teškim vremenima”, dok je olimpijski plamen predstavljao „svetlo na kraju mračnog tunela”. U svrhu kontinuiteta i smanjivanja marketinških troškova dogovoreno je da će Igre i dalje nositi naziv Tokio 2020 uprkos promeni termina održavanja Igara. Igre su održane bez prisustva publike sa obaveznim nošenjem zaštitnih maski i uz pridržavanje svih definisanih mera zaštite protiv pomenutog virusa. Iz tog razloga ove Igre su bile istorijske iz pozicije da su se ipak održale u okolnostima koje su dozvoljavale, kao i činjenice da se nije ponovila istorija domaćinstva Tokija iz 1940. godine kada su Igre otkazane zbog japansko-kineskog rata. Na Igrama je učestvovao rekordan broj zemalja – ukupno 206, koje su se takmičile u 33 sporta i 50 sportskih disciplina. Organizovano je 339 sportskih događaja u kojima je nastupilo 11.090 sportista.
Sama tradicija srpsko-japanskog prijateljstva duga 140 godina je pred Olimpijske igre u Tokiju obeležena jednim nezaboravnim događajem. Naime, 16. aprila 2021. godine, Olimpijski komitet Srbije, Ambasada Japana i Japanska poslovna alijansa predstavile su olimpijske krugove kreirane od stabala japanske trešnje. Na ovaj način su i građani Srbije dobili priliku da uživaju u čuvenom japanskom običaju posmatranja cvetanja ovog drveta – hanamiju. Stabla su donirale članice Japanske poslovne alijanse u znak večnog prijateljstva Srbije i Japana, a u susret Olimpijskim igrama i odlasku srpskih učesnika put Tokija. Lampioni na stablima trešanja simbolično su upaljeni na dan svečane ceremonije otvaranja Igara, 23. jula 2021. godine.
Car Naruhito je formalno otvorio Igre na Olimpijskom stadionu u Tokiju. U okviru tradicionalne „Parade nacija“ po prvi put u istoriji nosioci zastava su bili jedan ženski i jedan muški sportista svake zemlje. Zastavu Srbije nosili su Sonja Vasić (košarka) i Filip Filipović (vaterpolo). Ceremonija zatvaranja je održana 8. avgusta, a zastavu Srbije je nosila Jovana Preković (karate).
Tokio važi za jednu od svetskih metropola koje najbolje prikazuju spoj tradicionalnog i modernog, gde se pored staklenih nebodera i robotskih restorana nalaze i drevna svetilišta, riokane i čajdžince. U istom duhu su bili uređeni i prostori na kojima su se održavale Olimpijske igre. Tokio generalno ima za cilj konstantno usavršavanje i tendenciju tranzicije grada kako bi postao još moderniji i napredniji, a Olimpijske igre su bile jedan od koraka na tom putu. Prestonica Japana je još jednom pokazala svoj kapacitet za inovacije kao što je to već jednom učinila na XVIII Letnjim olimpijskim igrama 1964. godine.
Sam prostor gde su održane OI Tokio 2020 je bio podeljen na dve zone i to na zonu nasleđa i zonu Tokijskog zaliva, uz prisustvo dodatnih objekata u krugu od 8km. Prva zona je obuhvatala komplekse korišćene prilikom Igara 1964. godine, dok je druga bila skup modernih objekata od kojih su mnogi bili povezani sa vodom. U zoni nasleđa nalazio se Nipon Budokan, duhovni dom japanskih borilačkih veština, gde je džudo kao sport prvi put 1964. godine uvršten u olimpijski program. Na poslednjim Letnjim igrama po prvi put se, simbolično, održavalo takmičenje u karateu. Sa druge strane moderna zona Tokijskog zaliva bila je centar za vodene sportove u okviru kojeg se na primer pored ostalih nalazio glavni bazen sa 10 traka, a uz pomoć najnovije tehnologije dužine i dubine bazena su mogle da se prilagođavaju potrebama takmičenja pomerenjem dna i zidova. Tu nije bio kraj ispoljavanja modernih i naprednih rešenja, već je i napajanje bilo rešeno uz pomoć solarne energije. Iako je ova simbioza tradicionalnog i modernog oduvek bila deo plana razvoja i tranzicije grada dodelom organizacije OI Tokiju 2013. godine plan je evoluirao, a MOK je ideju usvojio i nakon toga, šta više, zahtevajući od narednih domaćina Igara da maksimalno iskoriste već postojeće objekte i time smanje troškove izgradnje i emisije štetnih gasova. S tim u vezi, od ukupno 43 takmičarska objekta, samo 8 je bilo novoizgrađeno, 10 je bilo privremene strukture, a čak 25 objekata je ponovo iskorišćeno. Jedan od najistaknutijih bila je Jojogi nacionalna gimnazija zbog svog karakterističnog dizajna u kom se mešaju tradicionalno Japanska i zapadno modernistička estetika.
U drugoj zoni, u okrugu Harumi na samoj obali izgrađeno je Olimpijsko selo sa 21 zgradom visine 14-18 spratova sa kapacitetom od približno 18.000 stanovnika. Selo se nalazilo na jako povoljnoj lokaciji između zone zaliva i zone poznatih turističkih znamenitosti. Svi stanovi u kojima su boravili članovi Misija bili su privremene strukture i nakon Igara su preuređeni u stanove za prodaju. U stambenom delu Olimpijskog sela su se nalazili: restoran, fitnes centar, medicinski centar (poliklinika), administrativni NOC centar, objekti (kontejneri) za testiranje na COVID 19 i privremena COVID 19 bolnica. Delegacija Olimpijskog tima Srbije je delila smeštaj u zgradi sa delegacijama Slovenije, Urugvaja, Irske, Alžira, Saudijske Arabije, Šri Lanke, Pakistana, i dr. Kvalitet smeštaja je bio na nivou standarda za Olimpijske igre, a ono što je posebno ostavilo utisak je minimalističko uređenje sa kartonskim krevetima koji su nakon završetka Igara reciklirani. Pomenuti restoran imao je izbor od 700 jela. Mere opreza u vezi sa COVID-19 pandemijom su bile stroge i delotvorne, od upotrebe rukavica, preko korišćenja dezifisijensa, čak i punktova za pranje ruku, pa sve do postavljenih barijera od pleksiglasa između stolova. Isto rešenje bilo je sprovedeno i u teretani. U okviru sela su bili postavljeni ekrani sa informacijama o popunjenosti različitih objekata. Zbog svega navedenog, pojedinci su počeli da ove Igre nazivaju nadrealnim. Tojota, olimpijski sponzor, obezbedila je posebno dizajnirana vozila kao prevozno sredstvo unutar sela kako bi se olakšalo kretanje sportista i ostalih članova misije i obezbedila vozila radi transporta do drugih objekata, odnosno borilišta.
Zbog specifične situacije i zabrane kretanja van sela, trenažnih i takmičarskih objekata, Misija OKS je preuredila zajedničku prostoriju u okviru zgrade koju su sportisti koristili za druženje u slobodno vreme. Takođe, kada su vremenski uslovi to dozvoljavali organizovan je i prostor za druženje na otvorenom ispred samog ulaza u zgradu koji su sportisti i treneri rado koristili. Na ovom prostoru organizovani su i spontani dočeci sportista koji su osvojili medalje. Na ovaj način uspeli smo da kreiramo dobru atmosferu među članovima Tima Srbija, a sportisti i treneri su imali svoj kutak gde su mogli da razmene iskustva i provode kvalitetno zajedničko vreme.
Olimpijske igre Tokio 2020 su organizovane u nesvakidašnjim uslovima, bez publike uz skoro konstantno nošenje maski. Covid oficiri su bili važan deo svakog tima i vodili su računa o sprovođenju svih procedura i mera zaštite svih članova Misije pred odlazak i tokom boravka u Japanu. Još jedna novina uvedena za ove Igre bile su dve aplikacije koje su služile za beleženje zdravstvenog stanja, kao i praćenje kretanja tokom trajanja Igara. Jedna od obaveza svih učesnika je bilo svakodnevno PCR testiranje.
Kada govorimo o komunikaciji sa članovima Organizacionog komiteta Igara malo je reći da su utisci pozitivni. Iako su pravila bila izuzetno stroga, naišli smo na veliku toleranciju i spremnost volontera i ostalih zaposlenih da nam pomognu u kriznim situacijama. U momentima kada je bilo potrebno da se i nakon radnog vremena pomogne u, na primer, potrazi za telefonom jednog od sportista, volonteri su bili spremni da nam se u istoj pridruže. Uvek srdačni i nasmejani, volonteri su bili puni poštovanja, veoma strpljivi i vredni i na najbolji mogući način su promovisali japansku kulturu i njene tradicionalne vrednosti.
Kroz ceo proces priprema nastupa Srbije na Olimpijskim igrama u Tokiju OKS je imao bezrezervnu profesionalnu pomoć i podršku Ambasade Republike Srbije u Tokiju. Njegova ekselencija, ambasador Nenad Glišić, a kasnije pred same Igre i za vreme OI njena ekselencija, ambasadorka Aleksandra Kovač, sa kompletnim osobljem Ambasade Srbije bili su dnevno uključeni u pripremu, dolazak i boravak Tima Srbije u Tokiju pružajući diplomatsku i tehničku podršku. Nema sumnje da je dugogodišnje prijateljstvo između Srbije i Japana umnogome doprinelo da se svi izazovi relativno brzo reše.
Krajnji utisak jeste da je uprkos svim poteškoćama nastalim usled COVID-19 pandemije Organizacioni komitet Tokio 2020 u saradnji sa MOK-om i Japanskom vladom pronašao sjajna rešenja i uspešno organizovao Olimpijske igre koje teško da bi bilo koja druga zemlja mogla da organizuje u datim okolnostima. Tako je pokazao da je u duhu olimpizma i olimpijskih vrednosti sve moguće.
Olimpijski tim Srbije na Igrama u Tokiju brojao je 87 sportista koji su se takmičili u 16 sportskih disciplina. Poredeći sa prethodnim nastupima na Olimpijskim igrama ostvareni rezultati se mogu smatrati vrhunskim, a nastup naših sportista se može okarakterisati kao veoma uspešan sa 9 osvojenih medalja (3 zlatne, 1 srebrna i 5 bronzanih) i plasmanom u top 10 u sedam sportova. Osvojen je najveći broj medalja posle Olimpijskih igara u Seulu 1988. kada smo nastupali kao Jugoslavija. Ostvareni rezultati svrstali su našu zemlju na 28. mesto po broju osvojenih zlatnih medalja, odnosno na 26. mesto po ukupnom broju osvojenih medalja od 206 zemalja koje su učestvovale na OI.
Zlatne medalje su osvojili: Milica Mandić (tekvondo), Jovana Preković (karate) i muška vaterpolo reprezentacija. Srebrnu medalji osvojo je Damir Mikec (streljaštvo). Bronzane medalje osvojili su: Milenko Sebić (streljaštvo), Tijana Bogdanović (tekvondo), Zurabi Datunašvili (rvanje), ženska odbojkaška reprezentacija i muška ekipa basket 3×3.
Pored sportista Misiju Srbije činila su i 62 službena lica (treneri, medicinski tim, rukovodstvo Misije) i 2 COVID 19 oficira za vezu, koji su bili obavezni članovi Misije u skladu sa odlukom koju su propisali Organizacioni komitet igara i MOK. Neophodno je pohvaliti izuzetnu saradnju i korektan odnos sportista, trenera i članova delegacija s obzirom da su svi imali dovoljno razumevanja za izazove i logističke probleme sa kojima se Misija OKS susretala pokušavajući da obezbedi maksimalne moguće uslove Olimpijskom timu Srbije tokom trajanja OI. Dobra atmosfera i komunikacija u Timu Srbije među svim članovima delegacije je puno značila u teškim trenucima.
Kao šef Misije Tokio 2020, veoma sam ponosna na naš tim koji je radeći predano uz međusobno poverenje i uvažavanje ostvario zajednički cilj i omogućio sportistima, trenerima i ostalim članovima delegacije najbolje moguće uslove za nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Nataša Janković, šef misije OKS za Olimpijske igre u Tokiju