Mapa sajta

Igor Kokoškov, selektor košarkaške reprezentacije Srbije

U Srbiji sam zbog emocija

Put Igora Kokoškova do uspeha bio je jedinstven. Iz zemlje najvećih evropskih trenerskih imena otišao je da se školuje u Americi. Naravno, i tamo ima itekako od koga da se uči, ali je pristup košarci potpuno drugačiji. Radio je sa mlađim kategorijama OKK Beograda, da bi 1995. postao i trener prvog tima, a 1999. postao je prvi trener sa ovih prostora u NBA.

Kokoškov je rođen u Banatskom Brestovcu pre 49 godina, posle teške saobraćajne nesreće brzo je završio igračku karijeru, a trenerska je počela dok je imao samo 21 godinu. Ušao je u istoriju kao najmlađi strateg u istoriji elitnog takmičenja u Jugoslaviji. Naredne sezone je radio sa mlađim kategorijama Partizana, da bi se kasnije uputio na usavršavanje u SAD. Bio je ambiciozan i vredan, 1999. godine postao pomoćni trener na univerzitetu Misuri, a već 2000. ušao je u stručni štab Los Anđeles Klipersa. Tokom cele karijere obarao je rekorde kao najmlađi trener koji je nešto ostvario, a sve što je radio u Americi krunisano je poslom u Finiks Sansima. Postao je prvi trener rođen van SAD koji je dobio da vodi NBA tim. U stručnom štabu Pistonsa osvojio je NBA titulu 2004, ali je najveći uspeh u karijeri ipak ostvario u Evropi. Sa Slovenijom je osvojio titulu prvaka Evrope 2017. i to pobedivši u finalu baš Srbiju. Pre toga je zbog zasluga u radu kao selektor Gruzije dobio orden od predsednika države, a selektor Srbije postao je 2019. godine. Od 2020. je i trener Fenerbahčea.

Zbog svega što je prošao u svojoj karijeri, legitimno je pitanje da li je Igor Kokoškov više evropski ili američki trener.

– Specifična je situacija, Amerikanci napominju da sam rođen u Srbiji, a u Evropi kažu da sam američki đak. Mogu da konstatujem da me niko neće – konstatuje uz osmeh. – Ipak, moramo da priznamo da je centar košarkaških dešavanja u NBA i da sam veći deo svoje karijere proveo u Americi.

Šta je bilo presudno za povratak u Evropu i preuzimanje ekipe Fenerbahčea?

– Ključni su bili sportski motivi i izazovi. Posle sezone u Finiks Sansima, bio sam u stručnom štabu Sakramento Kingsa i to su bila odlična iskustva. Ipak, ukazala se prilika da vodim jedan od klubova u Evroligi i odlučio sam to da prihvatim. To naravno ne znači da je moja NBA priča završena, moj život je u Americi. Fenerbahče je veliki klub, samim tim i izazov. Košarka je sad isuviše globalna da bismo odvajali Evropu i Ameriku. Kad sam se dogovarao sa ljudima iz Fenerbahčea, nisam imao neke posebne uslove niti tražio poseban budžet. Znao sam da će biti manje novca za dovođenje igrača nego ranije, ali jednostavno sam prihvatio posao.

Za sebe nisam tražio bilo šta specijalno, posebno jer sam i pod ugovorm sa Finiks Sansima. Radeći paralelno kao trener i selektor došao sam u situaciju da 12 godina nemam bilo kakav odmor. Bio sam toga svestan i kad sam došao u Tursku, ali volim takvu vrstu izazova. Željko Obradović je pravio velike rezultate u Istanbulu. On je veliki trener i moj prijatelj. Bio sam mu u pomoćnik u reprezentaciji. Jedan od ljudi koje sam uvek konsultovao kod važnih odluka uvek je bio on. Jedno leto sam proveo i kao njegov gost u Feneru. Tada sam upoznao ljude koji vode klub i to je jedna fenomenalna organizacija.

Kolika je razlika između trenerskog posla u SAD i Evropi?

– Od svakog trenera sa kojim sam radio sa naučio ponešto. Mnogo toga je drugačije, trajanje utakmica, tajm auti. Čovek mora da se prilagodi, ali i da bude svoj, to je najvažnije.

Vođenje igrača može da se uporedi sa vaspitavanjem dece. Moraš da znaš kad će vikanje dati pravi rezultat, u sportskom smislu kad će doprineti pobedi. Igrači moraju da prepoznaju da trener zna šta radi i kako će ih voditi do pobede

Najveći srpski treneri uglavnom su bili strogi. Isticali su se i autoritetom znanja ali i burnim temperamentom. Gledajući Igora kokoškova ne stiče se utisak da je previše strog i prek. Da li Kokoškov nekada viče na svoje igrače?

– Nije suština u vikanju. Srpski treneri su veliki ne zato što su ih se igrači plašili nego što su znali mnogo o košarci. Sada je sve postalo javno, kamere su stalno uključene. Košarka se menja kao sport. Čovek mora da bude to što jeste, da bude svoj. Nisam trener koji će da pravi šou pored terena. Uloga trenera je sada drugačija. Mi Srbi smo imali profesionalan pristup ovom sportu u amaterskim okolnostima. Zato smo i rano počeli da beležimo vrhunske rezultate. Ipak, ponašanje nije suština, već znanje i pristup. Kad aplicirate za posao u nekom NBA klubu jedno od glavnih pitanja koje se postavlja jeste kakav ćete imati pristup igračima. Moraš da znaš kako da izvučeš najbolje od njih, kako ćeš na kraju da pobediš na utakmici. Ovde se ponašanje trenera pored klupe mnogo analizira. Pa onda i moj deda Veljko koji ne zna mnogo o košarci može da pomisli kako je neko veliki trener samo zato što viče na igrače. Vođenje igrača može da se uporedi sa vaspitavanjem dece. Moraš da znaš kad će vikanje dati pravi rezultat, u sportskom smislu kad će doprineti pobedi. Igrači moraju da prepoznaju da trener zna šta radi i kako će ih voditi do pobede.

Titula prvaka Evrope sa selekcijom Slovenije bila je neverovatan uspeh. Koliko je bilo teško stvoriti tim koji su na terenu predvodili siskusni Goran Dragić i mlada zvezda Luka Dončić?

– To ide vremenom i rešava se stavom, tj. odnosom prema ljudima – ako pokažeš poštovanje, dobićeš poštovanje i kao povratnu reakciju. Uvek kažem da se tim bazira na igračima, a trener je tu da donosi odluke. Bio sam vrlo otvoren sa igračima, vredno smo radili i tako smo napravili zdravu relaciju i komunikaciju.

Tu nije bilo nikakvih problema, ali nije sve ni do trenera, već je mnogo i do igrača i njihovih karaktera – naši najbolji košarkaši pokazali su svoje istinske ljudske vrline, a kada je kapiten takav, ostali momci moraju da ga prate. Gorana sam poznavao još otkad je bio klinac u ruki sezoni u NBA ligi, a on je sada veteran. Igrački kvalitet je svima očigledan, ali njegova ličnost je ono što dodatno impresionira – običan je momak, od sebe ne pravi zvezdu, nego se ponaša kao deo tima, prijatan je u komunikaciji i nikada ne zaboravlja odakle potiče i odakle je krenuo. Novac i slava nisu ga uopšte promenili i prema njemu gajim ogromno poštovanje.

Mi na ovim prostorima imamo instinkt za funkcionisanje u teškim uslovima, vispreni smo. Ipak, u ovim kvalifikacionim prozorima smo koristili mnogo različitih igrača i taktika, sve vreme smo morali da menjamo i prilagođavamo se

Takođe, postoje različite vrste motivacije – jedno je kada igrač nastupa za klub koji ga plaća, a drugo je reprezentacija koja počiva na dobroj volji i na koju ne možeš da budeš prisiljen. Zato i naglašavam da su mi igrači olakšali posao jer sam mogao da se bavim jedino košarkaškim stvarima, a nisam morao da budem policajac i da ih kontrolišem. Ono na šta sam ih uvek podsećao jeste da sloboda koja im je data zahteva i određenu odgovornost, kao i da uvek imaju na umu zašto smo se okupili i šta nam je cilj. Razumeli su me na pravi način.

Kako ste se osećali kad ste prvi put vodili selekciju Srbije i koliko je novi početak bio težak?

– Jedini motiv zbog koga sam preuzeo nacionalni tim bila je emocija. Afirmacija i novac apsolutno nisu bili bitni. Rođen sam u Srbiji i želim da pomognem koliko god mogu da izvučem najbolje iz talentovanih igrača koje imamo.

Oni su najvažniji, trener samo treba da prepozna dešavanja i da pozitivno utiče na njihov napredak. Situacija je veoma kompleksna. Dovoljno je bilo teško sa relacijama FIBA – Evroliga, a onda se pojavila i korona. Već godinu i po dana živimo u nenormalnim uslovima kojima moramo da se prilagođavamo. Mi na ovim prostorima imamo instinkt za funkcionisanje u teškim uslovima, vispreni smo. Ipak, u ovim kvalifikacionim prozorima smo koristili mnogo različitih igrača i taktika, sve vreme smo morali da menjamo i prilagođavamo se. Ne žalimo se na to, dobro je što imamo veliki broj kvalitetnih igrača. Ipak, prava je tragedija što je prošle godine otlazano okupljanje reprezentacije na Kopaoniku. Igrači su bili fokusirani da dođu, da se kvalifikuju za Olimpijske igre, koje su vrhunac karijere svakog sportiste, da tamo naprave rezultat. To je sve pomereno za godinu dana. Savez je svakako hteo da se igrači okupe, da bude širi spisak, da se radi i na kultu reprezentacije. To se na kraju nije dogodilo zbog epiodemioloških rizika, ali me je lično obradovalo što je odziv igrača bio izuzetan.

Vasilije Micić i Vladmir Lučić su izabrani u idealnu petorku Evrolige, dok bi Nikola Jokić trebalo da postane MVP NBA lige. Mnogo je još srpskih igrača koji su u izuzetnoj formi. Reprezentaciju Srbije u Beogradu očekuju kvalifikacije za Olimpijske igre, a kasnije verovatno i veliki izazov u Tokiju. Da li će nacionalni tim biti u najjačem sastavu tokom leta?

– Pre svega, čestitam igračima na svemu što ostvaruju u ovoj sezoni. Mnogo ih je koji su se nametnuli konstantnim igrama. Veoma je važno da imaju dobre klupske sezone. Moja želja je da svi najbolji igraju, ali je u ovom trenutku teško reći kakav će sastav biti. Sa svim igračima sam u kontaktu i kod njih je prisutna želja da dođu, indicije su dobre, ali još ne znamo kako će se odvijati same zavšrnice klupskih sezona. Ne želim da se na njih stavlja pritisak da moraju da dođu da igraju za reprezentaciju. Mnogi od njih će biti u nezgodnim pozicijama, ova takmičarska godina je bila specifična i posebno naporna.

Moja želja je da svi najbolji igraju u reprezentaciji, ali je teško reći kakav će sastav biti. Sa svim igračima sam u kontaktu i kod njih je prisutna želja da dođu, indicije su dobre, ali još ne znamo kako će se odvijati same zavšrnice klupskih sezona

Pojedinci potencijalno neće imati nikakav odmor. Više ne postoje pripreme reprezentacije, postoji samo okupljanje. Vremena je veoma malo, nema više odlaska na Kopaonik dva meseca i stvaranje igre i forme. Sve se svodi na prilagođavanje igračima koje imaš na raspolaganju. Ključno je da se košarkaši ne pritiskaju ili ucenjuju oko dolaska u nacionalni tim.

Kakve su ambicije u olimpijskoj godini?

– Bilo bi neodgovorno da obećavam sad nešto a da ne znam ko će biti u sastavu. Želimio da napravimo tim, svaka utakmica je važna, zbog samopouzdanja. Naravno da želimo da napravimo veliki rezultat, ne bežim od te vrste odgovornosti. Ipak, sačekajmo da vidimo ko će od igrača biti u mogućnosti da bude u sastavu ovog leta. Mi imamo takve igrače, da dolazak jednog može apsolutno sve da promeni.

Autor: Darko Plavšić

Pročitajte još...

Mate Štetić, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Kafa Atlantic Grupe

Spremnost na rizik i inovacije donose uspeh na tržištu

Poslovna strategija Atlantic Grupe, a samim tim i SPP Kafa, i u krizi je bila ista, da ostanu regionalni lider u biznisu kafe, da...

Marija Stepina, predsednica Izvršnog odbora API Banke

S nama je jednostavnije

„S nama je jednostavnije“ je naš slogan koji odražava pristup načinu na koji kreiramo usluge i uspostavljamo odnose sa našim klijentima. API Banka, kojom...

Natalija Dimić, istoričarka, istraživač saradnik, Institut za noviju istoriju Srbije

Podsticaj za samorefleksiju

Istoriju čine ljudi, njihovi postupci, percepcije, reči, osećanja ... U nastojanju da pronikne u motive koji pokreću ljudsko delovanje, istoričar traži odgovore u vezi...

Pavle Petrović, Predsednik Fiskalnog saveta

Loše institucije koče privredni rast

Mogući, viši od očekivanog privredni rast u 2021. je dobra vest, ali ne i nagoveštaj održivog trenda. Srbiji je potreban daleko bolji kvalitet institucija,...

Zoran Panović

Dva tabora

U Srbiji je na delu okršaj jake i bahate vlasti i slabe i uobražene opozicije. Bez imalo cinizma, ali famozni dijalog vlasti i opozicije...

KSS i Igor Kokoškov sporazumno završili saradnju

Košarkaški savez Srbije i dosadašnji selektor muške seniorske reprezentacije Srbije Igor Kokoškov sporazumno su raskinuli ugovor o saradnji. Košarkaški savez Srbije želi Igoru mnogo sreće...

Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering

Budućnost stanovanja

Osnovna polazna tačka u razvoju projekata kompanije Daka inženjering jesu krajnji korisnici. Cilj im je da obezbedimo maksimalan kvalitet života i udobnost budućim stanarima,...

Daniel Petrovečki, direktor nabavke „Lidl Srbija“

Prepoznatljiv koncept svežine

Jedna od specifičnosti trgovinskog lanca Lidl jeste ta da dobavljači ne isporučuju robu direktno u prodavnice, već je dostavljaju u centralno skladište, gde se...

Više...

Novak Đoković osvojio titulu na mastersu u Parizu

Najbolji teniser sveta Novak Đoković osvojio je titulu na mastersu u Parizu, pošto je danas u finalu  savladao Rusa Danila Medvedeva sa 4:6, 6:3,...

Zurab Datunašvili je svetski šampion u rvanju

Na svetskom prvenstvu u rvanju u Oslu Zura je u finalu svetskog prvenstva u kategoriji do 87kg pobedio protivnika iz Belorusije sa 9:1 i...

Obeležavanje Evropske nedelje sporta u Srbiji

Sunčano vreme i dobra takmičarska atmosfera obeležili su Sportski dan na centralnom trgu u Zrenjaninu, manifestaciju kojom je započelo obeležavanje Evropske nedelje sporta u...

Evropska nedelja sporta – Budi aktivan

Budi aktivan – ponovo je parola Evropske nedelje sporta, kroz koju se promoviše bavljenje fizičkim aktivnostima kao jedan od načina za poboljšanje fizičkog i...

Vesti

Srbija otvara ambasadu u Bahreinu i konzulate u Zimbabveu i Severnoj Makedoniji

Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju ambasade Srbije u Kraljevini Bahrein, kao i odluku o otvaranju konzulata u...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o...

Održana konferencija “Otvoreni Balkan: Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona”

U Skupštini Srbije održana je konferencija "Otvoreni Balkan – Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona" na kojoj su...

Saradnja sa Švedskom na smanjenju industrijskih emisija

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović potpisala bilateralni sporazum sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Srbiji...

U pripremi bogat turistički program iz Srbije za Ekspo 2020 Dubai

Privredna komora Srbije pozvala je zainteresovane privrednike da do 28. novembra prijave učešće na 5. tematskoj nedelji Svetske izložbe...